13:18 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    61241
    Pratite nas

    Generalni sekretar Organizacije za kolektivnu bezbednost i Saradnju (ODKB) Nikolaj Bordjuža doputovao je u Srbiju kako bi se sastao sa najvišim srpskim zvaničnicima, a glavne teme susreta bile su zajednička borba protiv terorizma i ilegalne migracije, suzbijanje krijumčarenja narkotika, ali i vojno-tehnička saradnja.

    © Sputnik
    Nikolaj Bordjuža za Sputnjik (1. deo)
    U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, Bordjuža je govorio o obnovi vojnih sukoba na Kavkazu, o širenju NATO vojske na istoku Evrope, ali i o saradnji sa Srbijom.

    Hoće li ODKB preduzeti određene mere kako bi uticala na deeskalaciju tenzija koje su obnovljene u Nagorno-Karabahu?

    — ODKB je i ranije učestvovala u tom procesu i nastaviće da učestvuje kroz svoj politički potencijal. Napori Rusije, jednog od lidera te organizacije, ogledaju se upravo u onome što je svojevremeno radio ruski predsednik Vladimir Putin sastajući se sa liderima Azerbejdžana i Jermenije kako bi se našli zajednički koraci za kompromisno rešenje.

    Druga stvar je što u novonastaloj situaciji treba svi da rade, ne samo ODKB, na tome da se ovaj konflikt ne bi rasplamsao, već da bi se prekinuli oružani sukobi. Taj sukob nikom nije potreban. U pitanju je veoma opasna situacija koja vodi ka krupnom konfliktu na Kavkazu. Lideri svetskih sila, a pre svega Azerbejdžan, treba to da razumeju.

    Aleksandar Čepurin i Nikolaj Bordjuž u šetnji Kalemegdanom
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Aleksandar Čepurin i Nikolaj Bordjuž u šetnji Kalemegdanom

    Mnogi mediji pisali su o tome da pojedine zemlje žele na ovaj način da uvuku Rusiju u nove sukobe. Da li postoji šansa da se to postigne, a ukoliko postoji, koje zemlje bi imale najveći interes u tome?

    — Pre svega ne bih želeo da govorim o tome ko bi tu imao najveći interes. Postoje primeri da pojedine zemlje stvaraju određene tenzije, ne samo u Kavkazu, sa ciljem da u njih uvuku Rusiju. Možemo primetiti kako se ponaša Turska… Potezi Ankare ne vode ka prekidu krvoprolića u Siriji već dodatno komplikuju situaciju. Upravo zbog toga ne isključujem određena dejstva u tom smislu. U svakom slučaju, izjave koje su dolazile pre svega iz Ankare, kao podrška vojnom rešenju za problem u Karabahu, dokaz je da postoje sile koje nemaju ništa protiv toga da se započne veliki vojni sukob na Kavkazu.

    Ko bi mogao da bude posrednik u pregovorima između Azerbejdžana i Jermenije?

    — Postoje međunarodni mehanizmi koji funkcionišu, oni moraju da intenziviraju svoja dejstva kako bi uticali na obustavu konflikta. Postoji i takozvana Minska grupa, koja ima mandat da posreduje u ovom konfliktu.

    Kada je reč o NATO-u, nedavno je stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Aleksandar Gruško rekao da će Rusija odgovoriti na širenje Alijanse na istoku Evrope. Kako će Rusija konkretno reagovati?

    — Rusiju primoravaju na odgovor. Prebacivanje teškog naoružanja u baltičke zemlje, povećanje prisustva borbene avijacije, formiranje nove vojne infrastrukture i obnova stare vojne infrastrukture, pre svega u Baltičkim zemljama… To je sve uveličavanje vojnih dejstava na samoj granici sa Rusijom, a Rusija, kao svaka normalna država, mora na to da reaguje, odnosno da preduzme preventivne mere kako bi bila spremna da reaguje na bilo kakve nepredvidive poteze Alijanse.

    Pored toga, rukovodstvo baltičkih zemalja pronašlo je novi način da izvlači pare iz EU — izjavama kako Rusija svaki čas preti da uđe na njihovu teritoriju. To nije moljakanje, već iznuđivanje para od njihove starije braće i istovremeno provokacija koja vodi ka zatezanju situacije na granici sa Rusijom.

    © Sputnik
    Nikolaj Bordjuža za Sputnjik (2. deo)
    Srbija se prema vojnim blokovima ponaša neutralno. To su u više navrata govorili i premijer Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić. Kako na to gleda ODKB, može li uprkos tome biti neke saradnje između Srbije i ODKB?

    — Suvereno je pravo Srbije da samostalno opredeljuje svoj status. Srbija je danas neutralna država koja ne teži ka ulasku u vojne blokove. Međutim Srbija, kao i svaka druga zemlja, mora da osigura svoju bezbednost, da se suprotstavi izazovima sa kojim se suočava. Dobro znate da su nedavno velike količine migranata preplavile Srbiju… Dobro je da se srpsko rukovodstvo vešto snašlo u toj situaciji.

    Međutim, problem narkotika niko nije rešavao, pitanje terorizma, vrbovanja građana kako bi učestvovali u vojnim dejstvima na teritoriji Sirije i Iraka — to su problemi sa kojima se ne suočavaju samo Rusija i zemlje ODKB, već i Srbija. I u tim oblastima je moguća veoma uspešna saradnja, počev od razmene informacija o vojno-političkoj situaciji, preko razmene iskustava u sprovođenju antiterorističkih operacija i vojnih dejstava. Tako da postoje dodirne tačke u kojima ćemo nastaviti da sprovodimo saradnju.

    © Sputnik
    Nikolaj Bordjuža za Sputnjik (3. deo)
    Da li Srbija može da zadrži vojnu neutralnost u svetlu najavljenog širenja NATO prisustva na istoku Evrope?

    — Nema potrebe ulaziti ni u kakav vojno-politički blok, posebno kada vidimo kako pojedine susedne zemlje nasilno uvlače. Tu govorim o Crnoj Gori. Međutim, saradnja sa drugim zemljama, kao na primer između Srbije i Rusije, apsolutno je realna i ne iziskuje bilo kakvo menjanje statusa. Glavno je da postoji politička volja i želja za saradnjom kako bi se osigurala bezbednost naroda i države.

    Aleksandar Čepurin i Nikolaj Bordjuž na Kalemgdanu pored spomenika
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Aleksandar Čepurin i Nikolaj Bordjuž na Kalemgdanu pored spomenika
    Tagovi:
    sukobi, intervju, ODKB, Nikolaj Bordjuža, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga