09:50 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Nacistički oficiri pozravljaju Adolfa Hitlera na vojnoj paradi 1938 u Nemačkoj

    Dan kad su „sahranjene“ dve Jugoslavije

    © AFP 2019 / FRANCE PRESSE VOIR
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    3460
    Pratite nas

    Kao što je Hitler smatrao 6. aprila ′41. da stavlja tačku na državnost Kraljevine Jugoslavije, tako su, takođe, ovi zapadni planeri smatrali da udaraju tačku na „J“ — na kraj socijalističke Jugoslavije 6. aprila 1992, kaže istoričar dr Aleksandar Raković.

    Simbolika 6. aprila ne odnosi se samo na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji već i na konačni raspad SFR Jugoslavije, jer je istog dana 1992. godine Evropska ekonomska zajednica (EEZ — današnja EU) priznala nezavisnost Bosne i Hercegovine, čime je počeo građanski rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, kaže istoričar dr Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

    Dr Aleksandar Raković
    Dr Aleksandar Raković

    Raković podseća da je 6. aprila ′41. počeo napad na Jugoslovensku državnost i da su okupatori — nacistički, ustaški, italijanski i ostali, smatrali da su tim napadom završili sa idejom jugoslovenske državnosti i države.

    „Srećom, Jugoslavija se oslobodila i revitalizovala kao država, ali nema nikakve dileme da je taj napad 6. aprila ′41. bio početak narušavanja jugoslovenske državnosti kao Kraljevine Jugoslavije. Na kraju je, zbog građanskog rata koji se odvijao paralelno sa ratnim sukobima u Jugoslaviji, državnost kraljevine prestala da postoji tako što je zemlja ′45. zvanično transformisana u socijalističku Jugoslaviju, odnosno u FNRJ. Tako da se od tog napada u narednih pet godina odvijao istorijski proces sa kojim je nestala jedna država — Kraljevina Jugoslavija. A 6. april je početak tog procesa“, kaže Raković za Sputnjik.

    U kakvoj su vezi 6. april 1992. i 41?

    — Kad je reč o 6. aprilu ′92. to je momenat početka građanskog rata u BiH. U tom trenutku postojala je krnja SFRJ i nju su činile Srbija, Crna Gora, BiH i Makedonija, ali je 6. aprila ′92. počeo građanski rat kojim je konačno urušena i državnost SFRJ. Ona je definitivno postojala u tom krnjem obliku, uprkos secesiji Slovenije i Hrvatske i uprkos donetoj odluci o secesiji Makedonije, ali je, formalno-pravno, SFRJ još uvek postojala.

    Tim napadom hrvatsko-muslimanskih snaga na ostatak državnosti SFRJ praktično je počeo konačni nestanak te zemlje sa istorijske scene. Naravno, često možemo da čujemo od onih sa Zapada da su srpske paravojne snage i JNA počele rat u BiH, što uopšte nije tačno, jer rat u BiH je počeo napadom hrvatske vojske na Bosanski Brod. Oni su upali u Bosanski Brod i okolna mesta, i oni su prvi koji su započeli taj sukob. Sve ostalo je reakcija na agresiju hrvatske vojske na BiH sa teritorije Republike Hrvatske.

    Interesantno je da je EEZ priznala nezavisnost BiH na dan kad je Sarajevo oslobođeno od nacista 1945. i na dan kad je u borbama za oslobođenje Sarajeva poginuo najčuveniji partizanski ilegalac Vladimir Perić Valter. Da li je EEZ izabrala taj datum da bi aludirala na antifašističku prošlost novopriznate države?

    — Mislim da taj 6. april nije izabran kao datum koji ima veze sa Valterom, to je datum koji ima veze sa 6. aprilom 1941. i reč je o jugoslovenskoj državnosti, u bilo kojem vidu. Dakle 6. aprila 1941. godine počeo je napad na jugoslovensku državnost od strane nacista i njihovih pomagača, a 6. aprila 1992. priznanjem BiH, kao međunarodno priznate države, od strane tzv. međunarodne zajednice (EEZ) počeo je i rat u Bosni i Hercegovini. Što se tiče tzv. međunarodne zajednice, to je bilo stavljanje tačke na državnost Jugoslavije. Kao što je Hitler smatrao ′41. da stavlja tačku na državnost Jugoslavije koja je bila uništena, podeljena na kvazidržave, okupacione zone, tako su, takođe, ovi zapadni planeri smatrali da udaraju tačku na „J“ — na kraj socijalističke Jugoslavije. Dakle, ja izvlačim tu paralelu, i ne mislim da to ima ikakve veze i da su oni uopšte bili svesni da to ima ikakve veze sa Valterom.

    Da li je ta paralela sa oslobađanjem Sarajeva u Drugom svetskom ratu i pogibijom Valtera imala bar neku propagandnu poruku tadašnjih vladajućih stranaka u BiH — SDA i HDZ?

    Cveće položeno na spomen ploči žrtvama bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu
    © Tanjug / TANJA VALIC
    Cveće položeno na spomen ploči žrtvama bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu

    — Ne, ni sa njihovog stanovišta. Priznavanje Slovenije i Hrvatske desilo se samo dan pre priznavanja BiH, iako su oni ranije proglasili nezavisnost. Nema to veze sa SDA i HDZ, oni nisu mogli da odlučuju kad će BiH biti priznata, ali, po nekoj drugoj analogiji, BiH je priznata 6. aprila 1992. Inače, rat u SFRJ zvanično je počeo 28. juna 1991. i tada je načeta državnost Jugoslavije, napadom slovenačke Teritorijalne odbrane na JNA u noći između 27. i 28. juna, na Vidovdan. To već nije slučajno. Crna Gora je priznata 28. juna 2006, i na taj način je konačno stavljena tačka na jugoslovensku državu u bilo kakvom obliku, čak i na SRJ, odnosno SCG. Dakle, izgleda kao da datumi nisu slučajno odabirani i da je tim datumima puštana neka poruka. Čini mi se da su to analogije koje treba izvlačiti i da su to SDA i HDZ mogli samo kao neku koincidenciju da ukače. Pritom, ne mislim da je HDZ imao ikakve veze sa tim, jer oni su već bili ustaše. Njihova ideologija je bila ustaška. Zapadna Hercegovina je jedna od kolevki najmorbidnijih ustaških zločina. Oni sa Valterom i Komunističkom partijom Jugoslavije nemaju nikakvih dodirnih tačaka.

    U jednom članku ste primetili da se glavni napadi na srpsku i jugoslovensku državnost od 1813. godine do danas dešavaju istim danima — 6. aprila, 28. juna i 5. oktobra. Zašto uvek istim danima?

    — Čini se da se tim datumima pružaju neke poruke. Permanentnim ponavljanjem tih datuma i nekim fatalnim događajima po srpsko-jugoslovensku državnost, a i jednu i drugu baštini srpski narod, kao da se izbija neki oslonac ispod naših nogu. To se radi namerno, ali zašto i kako to utiče na psihologiju ljudi, o tome bi trebalo razgovarati sa psiholozima i videti zbog čega je to tako.

    Slično:

    Jugoslaviju „ubili“ Regan, Bušovi i Klintonovi
    Dodik: Nemačka kreirala satanizaciju Srbije i srpskog naroda (video)
    Bećković: Osvetila nam se nebriga o našim žrtvama
    Zaslužuje li Leka Ranković spomenik?
    Nedić — decenijska kontroverza srpske istorije
    Islamofobični Zapad ne da Bošnjacima državu
    Tagovi:
    Rat u BiH, 6. april, raspad, Drugi svetski rat, bombardovanje, nacizam, EEZ, EU, Vladimir Perić Valter, Aleksandar Raković, Adolf Hitler, NDH, Jugoslavija, SFRJ, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Nemačka, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga