14:38 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    91096
    Pratite nas

    Mi smo kategorično protiv proširenja NATO-a, to se odnosi i na Srbiju i bilo koju drugu zemlju koja treba da pristupi Alijansi, kaže u intervjuu za Sputnjik Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije Rusije.

    Rusija je napravila izbor, a to je nedeljiv sistem bezbednosti. Naravno, računamo da će Srbija biti uz nas za jedinstvenu, nedeljivu Evropu, napominje on.

    — Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose. Rusija Srbiji pomaže u odbrani nacionalnih interesa, a Srbija je, pored Belorusije, jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Međutim, protivnici tih dobrih odnosa u Srbiji tvrde da Rusija pokušava da osujeti evropski put naše zemlje. Kakav je stav Moskve prema evrointegracijama Srbije?

    Rusiju i Srbiju povezuju istorijski, ali i današnji odnosi. Visoko cenimo činjenicu da Srbija, iako je pod pritiskom Zapada, ne menja tu svoju poziciju. Jako je velika razlika između evrointegracija i činjenice da NATO pokušava da uvuče Srbiju u svoje redove. Mi nemamo nikakav problem sa evrointegracijama Srbije. Druga stvar je, kako kažu, to što se đavo uvek skriva u detaljima! Pitanje je pod kojim će uslovima Srbija pristupiti Evropskoj uniji. Vidimo da je problem u tome što je jedno od prva dva poglavlja koja su otvorena Poglavlje 35, gde se skriva pitanje Kosova. Mi ne možemo da odlučujemo da li su ti uslovi za Srbiju prihvatljivi ili ne. To treba vi da rešite.

    Druga skrivena stvar može biti to da li se u evrointegracijama Srbije skrivaju problemi u odnosima Rusije i Srbije. Mi imamo iskustvo iz prvog talasa evrointegracija istočnih zemalja, Češke, Poljske i Mađarske, koje su se konsultovale sa Rusijom da li će to doneti neku štetu. U sledećem talasu smo videli problem, Ukrajina nam je rekla da se to nas ne tiče. Naravno da s tim ne možemo da se složimo. Sada ne znamo kako će to izgledati u vašem slučaju. Smatramo da Srbija ne sme da dopusti da slepo praćenje evropskog puta bude nauštrb njenih nacionalnih interesa. Ali ovde sve zavisi od same Srbije.

    • Pripadnik ODKB na vojnim vežbama
      Pripadnik ODKB na vojnim vežbama
      © Sputnik / Sergeй Kuznecov
    • Pripadnici ODKB na vojnim vežbama
      Pripadnici ODKB na vojnim vežbama
      © Sputnik / Sergeй Kuznecov
    • Pripadnici ODKB na vojnim vežbama
      Pripadnici ODKB na vojnim vežbama
      © Sputnik / Maksim Blinov
    1 / 3
    © Sputnik / Sergeй Kuznecov
    Pripadnik ODKB na vojnim vežbama

    — Srbija je proklamovala vojnu neutralnost u okviru koje teži dobrim odnosima i sa NATO-om i sa Rusijom. Kako u Rusiji gledaju na vojnu saradnju Srbije i NATO-a?

    Mi smo kategorično protiv proširenja NATO-a, to se odnosi i na Srbiju i na bilo koju drugu zemlju koja treba da pristupi Alijansi. Proširenje NATO-a je stvar koja ojačava razdvajanje Evrope. U tom slučaju se nastavlja prenošenje zida dalje na istok, a ne uništavanje tog istog zida. To je loše za opšte interese, kao što je borba protiv terorizma. Srbija zapravo ne treba da bira između NATO-a i nečeg drugog, ona bi u tom slučaju birala između NATO-a i kolektivnog sistema bezbednosti. Mi smo napravili izbor, a to je nedeljivi sistem bezbednosti. Naravno, računamo da će Srbija biti uz nas za jedinstvenu, nedeljivu Evropu. Podvući ću, ne sa Rusijom, već sa svim zemljama koje smatraju da ne treba deliti Evropu na blokove. To je srpski nacionalni interes, a ona je evropska zemlja.

    — Kako vidite pokušaje da se tehničko pitanje statusa službenika Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu prikaže kao maltene stvaranje ruskog špijunskog centra? Zašto je važno da bude potpisan sporazum o statusu tog centra?

    Taj Centar obavlja apsolutno transparentne stvari, humanitarne, kao što je deminiranje terena. Centar danas nema određen status i njegovi radnici su u pravnom vakuumu. Mi ne shvatamo koje konkretne stvari NATO obavlja u Srbiji, ali sporazum s njima je svakako ratifikovan. Ne mogu da isključim da su upravo te stvari koje treba da obavlja NATO neke obaveštajne stvari. Ne shvatam šta bi NATO ovde radio, oni se ne bave deminiranjem. Određivanje statusa Centra je jako bitno zato što on, između ostalog, pomaže ljudima u Srbiji.

    Konstantin Kosačov
    © Sputnik / Evgeniй Biяtov

    Srbiji predstoje vanredni parlamentarni izbori. Možete li nam reći da li pratite našu predizbornu kampanju i kako je vidite?

    Koliko vidim, sve protiče u normalnim uslovima, u skladu sa zakonom. Naravno, ima puno emocija, dosta skandala, ali to je apsolutno normalno, dešava se u svakoj zemlji, nažalost. Siguran sam da će vanredni izbori u Srbiji biti održani kako treba, da rezultati neće potpadati pod sumnju. Rusija se ni na koji način ne meša u kampanju, ali ruske partije, što je normalno, imaju saradnju sa srpskim, i u tom duhu iskazuju neke simpatije prema svojim partnerima. Mogu da govorim samo u ime partije kojoj pripadam, a to je Jedinstvena Rusija. Mi smo, ne u kontekstu ovih izbora već ranije, potpisali sporazum sa Srpskom naprednom strankom i Srpskom narodnom partijom. Bilo nam je drago da vidimo da te dve partije sarađuju, da su formirale predizbornu koaliciju. Mi, ponavljam, kao partija, podržavamo te dve stranke.

    — Ovih dana Haški tribunal je uzburkao duhove u regionu dvema presudama — Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju. Kako ocenjujete te dve presude i ulogu Tribunala? Koje pouke je Rusija izvukla iz rada tog suda?

    Većinu rezultata rada Tribunala smatramo negativnim. Vidimo da je jednostrano osuđivao, 80 odsto osuđenih su Srbi. Sudska odluka u Karadžićevom slučaju je neopravdano surova, smatramo da je u tom konfliktu bilo više strana koje bi trebalo da budu osuđene. Oslobađajuća presuda Šešelju je, po mom mišljenju, bila neočekivana za sve nas. Teško mi je da logički ocenim rad sudija, ali u slučaju Šešelja moguće je da je to u duhu predizbornih dešavanja, Kosova ili uvlačenja Srbije u NATO.

    Zajedničke vojne vežbe KSOR ODKB „Antiteror 2013”
    © Sputnik / Vladimir Pirogov

    — Svedoci smo antiruske histerije na Zapadu i pokušaja diskreditovanja ruskog rukovodstva raznim aferama, uključujući i „Panamske papire". Ostaju na snazi i antiruske sankcije. Kako to objašnjavate, imajući u vidu da se stavovi Rusije sa ključnim zapadnim zemljama poput SAD približavaju u mnogim pitanjima, kao što su Sirija i borba protiv terorizma?

    Stvar je u tome što je Zapad poslednjih godina pretrpeo poraz u svojim spoljnopolitičkim dejstvima. Prisetimo se samo događaja iz proteklih deset godina, provokacije na Kavkazu i u Gruziji, ne može da se kaže da je Zapad tu pobedio. Irak 2003. godine, to je otvoreni poraz Zapada, zatim imao dešavanja u Libanu, koja su takođe greška Zapada, i Siriju, koja je pre početka ruske operacije bila očigledni poraz Zapada. Imamo samo dve njihove pobede, i to uz pomoć Rusije — nuklearni program Irana i Sirija.

    Zapadu je sad neophodno, uključujući i Obamu koji je u predizbornoj kampanji, da kaže da su sve stvari bile greška, da predstavi uspeh sa Iranom i Sirijom kao slučajnost, da privati da je Rusija pomogla u ova dva slučaja i da nastavi da radi kao da se ništa nije desilo. To je pitanje predizborne kampanje u kojoj možete ili da pobedite ili da izgubite. Pitanje je međunarodne reputacije Zapada, koja je devedesetih i dvehiljaditih bila jedina instanca koja odlučuje. Koncepciju unipolarnog sveta Zapad pokušava da nametne već 25 godina. Odricanje od te koncepcije se nije desilo, nastavlja se. U tome nije ništa čudno, Rusija, po njihovom mišljenju, jedina stoji na putu tom svetu i oni će i dalje pokušavati da diskredituju Rusiju.

    — Da li se vidi kraj sirijskoj krizi, kako će se ona uopšte završiti, da li možda tamo vidite mirovne snage ODKB-a?

    Zasad ne vidim nikakvu potrebu za tim, situacija se menja, ali ne isključujem takvu mogućnost, naravno, samo ako tako nešto zatraže zvanične vlasti Sirije. Njihova vojska sada je povratila snagu, vidimo da oni sami mogu da reše svoje probleme.

    Tagovi:
    intervju, ODKB, Vojska Srbije, NATO, Konstantin Kosačov, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga