13:48 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Ni danas mi nije jasno zašto je Vojislav Koštunica napustio stranku.
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Sanda Rašković Ivić: I evrofili se šapatom zalažu za okretanje leđa EU (audio)

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    6496

    Na ovim izborima je ostavljeno biračima da se sami dosete o čemu bi trebalo da odlučuju. Ipak, ovo ni u kom slučaju ne sme da bude referendum za EU i NATO, njih moramo posebno da organizujemo.

    Mislim da ćemo uspeti da se vratimo u srpski parlament, jer je važno da se čuje i neki drugi glas pored onog da EU nema alternativu. Sigurna sam da ćemo mi biti ta opozicija koja će doprineti da se čuje i neki drugi stav. Verujem da će naš rezultat biti dvocifren i da će barem 10 odsto naših birača imati dovoljno hrabrosti i odlučnosti da našoj opciji u koju, inače, veruje pola Srbije da svoje poverenje, kaže u predizbornom razgovoru za Sputnjik Sanda Rašković Ivić, lider DSS-a i predstavnik Koalicije DSS-Dveri na ovim izborima.

    Koja je ključna tema ovih izbora? O čemu, zapravo, odlučujemo?

    — Ovi izbori, nažalost, nemaju ključnu temu zbog vlasti koja ne želi da opozicija izlazi sa svojim temama, bilo da su one nacionalnog karaktera, tipa EU i NATO, ili standard građana. Na ovim izborima je ostavljeno biračima da se sami dosete o čemu bi trebalo da odlučuju. Ipak, ovo ni u kom slučaju ne sme da bude referendum za EU, NATO, njih moramo posebno da organizujemo, ali ovo će biti neki referendum o tome da li je ova vlast učinila za građane ono što je obećala: sto milijardi investicija, da se neće dalje približavati NATO-u, da će se otvarati nova radna mesta, procvat poljoprivrede… Vlast ništa od ovoga nije ispunila.

    Plakati SNS-a izlepljeni u Beogradu
    © AFP 2019 / ALEXA STANKOVIC

    Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo da budu ciljevi nove vlade?

    — Glavni ciljevi nove vlade trebalo bi da budu očuvanje teritorijalnog integriteta države, prestanak srljanja ka NATO-u i standard građana, nova radna mesta, a to znači ekonomski patriotizam, odnosno davanje prednosti našim domaćim poljoprivrednicima, zanatlijama i proizvođačima i odupiranje svakoj vrsti prodaje velikih državnih sistema kao što su „Telekom“, „Elektroprivreda“, plodno zemljište, lekovite banje i voda. To treba da ostane u vlasništvu države najmanje 51 procenat, a ostalo naravno može da se dokapitalizuje. U svakom slučaju, treba dati prednost domaćim ljudima.

    Pominjete ekonomski patriotizam. Da li je to ekonomski program Vaše stranke?

    — Ekonomski patriotizam je program kako DSS-a tako i naše koalicije. Ono što bismo uradili na samom početku jeste da povećamo subvencija za poljoprivredu, i onih 300 miliona evra koje je Vučić odredio za finansiranje stranih investitora prebacimo na domaći teren. Tako bi svako poljoprivredno domaćinstvo bespovratno dobilo 10.000 evra, svaka zanatska radnja, svaki mladi bračni par koji se odluči da živi na selu.

    Da li to znači da imate spremne projekte za poljoprivredu?

    — Imamo projekte i vrlo ozbiljan odbor za poljoprivredu, a i na našoj listi nalazi se doktor Miladin Ševarlić koji je istaknuti agroekonomista, ne samo u Srbiji nego i u svetu.

    Kakav bi stav trebalo buduća vlada da zauzme, s obzirom na to da imamo s jedne strane Rusiju a s druge Zapad? Da li treba da se odričemo jedne ili druge strane?

    — Srbija ne treba da se odrekne ni Zapada ni Istoka. Ona treba da balansira i da bude posrednik između Istoka i Zapada, slično kao što je bila Jugoslavija, ili Finska u svoje vreme i za vreme Hladnog rata. Ko sada misli da nema hladnog rata, taj greši, taj se rat čak malo i ugrejao. Mislim da bi to odgovaralo obema stranama, naročito ruskoj, koja je i otvoreno raspoložena da Srbiju promoviše u nekoga ko bi bio i vojno i politički neutralan. Moram da se pohvalim da je DSS 24. marta potpisao sporazum sa Jedinstvenom Rusijom o podržavanju saveza balkanskih zemalja, koji bi se sastojao od Srbije, Crne Gore, i Republike Srpske, koji bi podržavala Ruska Federacija, a koji bi bio vanblokovski i vojno neutralan.

    Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić (S) i  član Dveri Boško Obradović (D) na protestu protiv prodaje Telekoma
    © Tanjug / NEMANJA JOVANOVIC
    Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić (S) i član Dveri Boško Obradović (D) na protestu protiv prodaje Telekoma

    Da li bi tako nešto moglo da dovede do trajnog pomirenja u regionu? Da li postoji zajednički imenitelj za sve zemlje regiona za pomirenje?

    — Što se tiče pomirenja u regionu, za to je potrebno više stvari. Ne možemo da imamo jedan recept koji nam kaže — morate se pomiriti tako što će se pomirenje meriti merom srpske krivice i srpskog povlačenja. Ono što bi moglo da bude ključno jesu Srbi koji se nalaze u svim bivšim jugoslovenskim republikama, i taj srpski korpus treba da predstavlja jednu crvenu nit oko koje će se graditi pomirenje.

    Da li će se na evropskom putu Srbije naći prepreke kao što su priznanje Kosova ili pristupanje NATO-u kao uslov?

    Srbin sa Kosova na glasanju
    © AP Photo / VISAR KRYEZIU

    — Nije slučajno otvoreno Poglavlje 35, ono reguliše status Kosova, tu se traže dve stvari: da Srbija ne ometa put Kosova ka EU, što znači državnost, jer ne idu mesne zajednice ni autonomne pokrajine u EU nego države, i tražiće se za Kosovo neometanje stolice u UN od strane Srbije, što je opet druga reč za priznavanje državnosti Kosova. Što se NATO-a tiče, očevidno je da će se od nas tražiti ulazak u NATO. Sadašnja vlast je potpisala IPAP sporazume sa NATO-om koji su najviši nivo saradnje sa NATO-om pre samog punog članstva, iako mi kao država imamo Rezoluciju o vojnoj neutralnosti koja je doneta za vreme Vlade DSS-a 2007. godine i koju je izglasala tadašnja skupštinska većina. Ne daj bože da se sada napravi takva skupštinska većina koja može da derogira tu rezoluciju i da donese novu rezoluciju, i da se mi jednog jutra probudimo a ono — opa, stigao poziv za pregovaranje o NATO-u! Onda će biti priča „Pa eto, nemamo drugo, svi su okolo u NATO-u pa moramo i mi“… A narod zabavljen svojim preživljavanjem od 1. do 31. prosto neće imati snage ili svesti da se tome odupre.

    Zašto desničarski pokret sve više raste i u svetu i kod nas?

    — Pre bih rekla da su to antiglobalistički pokreti koji se „lepe“ desnici. To su pokreti koji se zasnivaju na tome da država i nacija ima više prava od neke „superdržave“ kao što je EU. Ljudi su uvideli da mnogo gube članstvom u EU, da se njihov glas ne čuje i polako se svi vraćaju na onu De Golovu Evropu nacija. U Srbiji će ovi pokreti postajati sve snažniji jer, koliko ja mogu da vidim po kolegama koji su zakleti evrofili ili evrofanatici, i kod njih ima, doduše vrlo tiho, šapatom izrečenih glasova koji liče na ono za šta se mi zalažemo, a to je evroskepticizam, odnosno okretanje leđa EU. Odmah da kažem da DSS nije protiv EU. Neka njih, neka se oni, što bi se reklo „o svom jadu zabave“, ali priključivanje EU je za Srbiju štetno. Za njen suverenitet, jer će se tražiti predaja Kosova i za standard građana pošto EU traži preko MMF-a rasprodaju svih naših nacionalnih resursa. Pored toga utiče i na standard građana jer je upravo MMF tražio da se smanje plate i penzije i poveća cena struje.

    Imamo i levičarsku ideju u Srbiji kao pojavu podeljenu u više segmenata. Da li je Srbija spremna za levicu?

    — Mislim da je dobro da cveta hiljadu cvetova i da ima raznih ideja. Volim da kažem za nas da smo mi građanski nacionalisti. Ali nacionalisti u smislu odnosa prema državi, državnom suverenitetu, prema našoj samobitnosti, porodici, ekonomiji, ali kod socijalnih pitanja mi smo nacionalno i levičarski vrlo obojeni jer smatramo da sadašnji zakoni o radu ne štite srpskog radnika, već stranog poslodavca.

    Slično:

    Izbori u Srbiji — hajde da se drogiramo...
    Izbori u Siriji — nije važno mišljenje Zapada, važno je da se održavaju
    Zaharova: Izbori u Siriji važan korak za stabilizaciju
    Zašto Zapadu ne odgovaraju vanredni izbori u Srbiji?
    10 tipova prosečnog srpskog glasača
    Tagovi:
    borba za vlast, DSS, parlament, izbori, vlast, opozicija, parlamentarni izbori, Sanda Rašković Ivić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga