07:36 23 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Ratni profiteri - ilustarcija

    Novi rat za naftu

    © Flickr/ FRED
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    1350

    Zbog kritično loših odnosa Irana i Saudijske Arabije, nije došlo do potpisivanja ugovora o ograničavanju proizvodnje nafte na konferenciji OPEK–a u Dohi.

    U intervjuu Arminu Zibertu nemački finansijski ekspert Ernst Volf kaže da bi moguća posledica ovog fijaska mogla da dovede do novog konflikta na Bliskom istoku.

    Veliki broj svetski važnih igrača, država proizvođača nafte, želeo je tokom vikenda da potpiše ugovor o globalnom ograničavanju proizvodnje nafte. Međutim, pokušaj je veoma brzo doživeo neuspeh. Kakve su moguće posledice?

    Pupma za naftu u Bakuu ispred hale u kojoj su se održavale Evropske igre u Azerbejdžanu
    © AP Photo / Dmitry Lovetsky

    — Da, ovakav ishod potencijalno je fatalno opasan za čitav svet. Svaki dolar koji se gubi tokom ove krize, povećava šanse da opet dođe do novog konflikta na Bliskom istoku, a time raste i opasnost od prerastanja tog sukoba u veliki globalni oružani konflikt.

    Sa jedne strane, imamo pad potražnje jer je globalna privreda u stagnaciji, a negde i u recesiji. Sa druge strane, imamo preveliku ponudu, dok istovremeno cena nafte pada. Sva skladišta i rezervoari su svuda prepuni, na svetskom moru stoje figurativno rečeno kilometarski redovi tankera za naftu i sve to vodi ka tome da su određene države u velikim problemima: Venecueli preti bankrot, Nigerija, Angola i Azerbejdžan su hitno podigli kredite. Osim toga, ovakav dalji razvoj situacije vodiće i brojnim socijalnim problemima, jer bi u celom svetu veliki broj ljudi zaposlenih u naftnoj industriji mogao da bude otpušten, što će svakako voditi ka socijalnim nemirima.

    Većina analitičara pripisuje neuspeh dogovora rastućem neprijateljstvu između regionalnih sila Irana i Saudijske Arabije. Iran čak nije poslao nijednog predstavnika na sastanak članica OPEK–a. Šta se zapravo krije iza ovoga?

    — Naravno da postoji rivalitet između Irana i Saudijske Arabije, ali mislim da je mnogo važnije, na primer, to što momentalno Saudijska Arabija ne igra u korist SAD. U Saudijskoj Arabiji na vlasti je novi kralj i određen broj prinčeva vodi svojevrsnu borbu za prevlast. Koliko znam, ministar za naftu više nema samostalno pravo glasa, već mu jedan od prinčeva daje instrukcije. Izgleda da kurs koji su sad Saudijci zauzeli ne ide na ruku SAD. Ovde se valja podsetiti da je Saudisjka Arabija do sada bila odani saveznik Amerike u regionu. Zato mislim da se iza kulisa dešavaju stvari o kojima zapravo malo znamo.

    Iran se zapravo i ne može kriviti što nakon decenija koje je proveo pod sankcijama, sada želi da ponudi što više nafte…

    — Da, poptuno jasno. Mislim da će sada, kada su izašli na tržište, dati sve od sebe da povrate ono što je izgubljeno, koliko god je to moguće. Mora se otvoreno reći da su sankcije, koje su bile nametnute, nanele ogromne štete Iranu i da posledice još uvek oseća iranski narod. Prema nekim procenama, zbog sankcija je umrlo 30.000 iranske dece, jer nisu imali neophodne lekove. To je nečuvena humanitarna katastrofa koju su izazvale SAD i njeni saveznici.

    I još jednom, za nas laike, objasnite kako je to moguće da se naftom, koja je ograničen i skup resurs, sada tako poigravaju?

    — Nafta je globalno najvažnija roba kojom se trenutno i najviše trguje. Kao što sam rekao imamo preveliku ponudu, a to je u vezi sa tim što se svet zapravo još nije oporavio od finansijske krize iz 2008. godine. Ekonomija sporo raste na globalnom nivou. Trenutno sav novac koji se štampa u svetu — i dolari Federalnih rezervi u Americi, i evri Evropske centralne banke i novac nacionalnih banaka Švajcarske i Japana — odlazi u finansijske spekulacije. To što novac odlazi u džepove berzanskih spekulanata i brokera ne pomaže da se globalno oporavi privreda. I to je ogroman problem u finansijskom sektoru. A uvek srž ekonomskih problema upravo leži u finansijskom sektoru. 

    Da li mislite da će države članice OPEK–a naći izlaz iz ove situacije?

    — Države OPEK–a same po sebi su važne kao indikator. U ovom trenutku one proizvode od 30 do 35 odsto svetske nafte. Neke od država OPEK–a se uopšte ne pridržavaju dogovora donesenih u okviru organizacije. Treba imati na umu da se u sadašnjim uslovima OPEK takođe gotovo raspada, kao i EU i svi ekonomski savezi stvoreni u prošlosti. Danas se svi vode istom krilaticom: „Spasavaj se ko može“.

    Može li se, jednostavno, reći da su niske cene nafte dobre za potrošače, ali loše za svetsku ekonomiju?

    — Dobro je onima koji moraju da plate benzin i za neke energetske branše. Ali, u celosti je jako loše za svetsku ekonomiju i čitav globalni socijalni poredak. Naftna industrija zapošljava mnogo ljudi, a to znači i da bi stotine hiljada ljudi moglo ostati bez posla, jer se problemi uvek rešavaju preko leđa onih koji su najmanje zaštićeni.

    Tagovi:
    cena nafte, finansije, ekonomija, nafta, OPEK, Ernst Volf, Saudijska Arabija, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga