07:48 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik

    Do kada će trajati rat sankcijama između EU i Rusije (audio)

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3190
    Pratite nas

    Iako nezadovoljstvo i protivljenje među njenim članicama rastu, Evropska unija bi tokom juna trebalo da donese odluku o produžavanju sankcija Rusiji za još šest meseci.

    Da li će taj rat sankcijama, praćen ruskim kontrasankcijama za prehrambene i poljoprivredne proizvode iz EU, biti nastavljen u sadašnjem obliku, ili je pak moguće izvesno ublažavanje EU sankcija na čemu, prema pisanju uglednog „Špigla“, Nemačka radi tiho i iza scene?

    Zašto je, kako navodi taj nemački nedeljnik, „sigurno da planovi Berlina neće biti naročito dobro prihvaćeni sa druge strane Atlantika“, u Sjedinjenim Američkim Državama? Postoji li šansa da na evropskom kontinentu ipak prevlada duh saradnje umesto konfrontacije, ili će pak Rusija u budućnosti zaista biti „strateški izazov“ za Evropsku uniju, kako je EU šefica diplomatije Federika Mogerini opisuje u svom strateškom dokumentu koji će biti objavljen tokom ovog meseca?

    Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković

    To su u petak bile teme „Sputnjik intervjua“ sa dr Slobodanom Jankovićem, naučnim saradnikom Instituta za međunarodnu politiku, i privredu, i Bojanom Bilbijom, novinarom Politike.

    „U Evropi je sve glasnije protivljenje produžavanju sankcija, što je posledica akumulisanog nezadovoljstva privrede i u Nemačkoj i u drugim velikim evropskim zemljama, poput Francuske ili Italije“, navodi Slobodan Janković.

    „Još kada su 2014. godine uvođene sankcije Rusiji — ukrajinska kriza poslužila je kao izgovor za to — udruženja nemačkih privrednika javno su saopštavala da su protiv toga. Što više vreme prolazi, jasno je da su i gubici sve veći, a samim tim raste i nezadovoljstvo.“

    „Gubici zbog sadašnjeg režima sankcija i kontrasankcija veliki su i na jednoj i na drugoj strani“, kaže Bojan Bilbija, napominjući da je Rusiju naročito pogodilo uskraćivanje pristupa zapadnim finansijskim tržištima.

    Sa druge strane, međutim, ruske kontrasankcije, u vidu zabrane uvoza prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz zemalja Zapada, „Rusiji su pomogle da, posle skoro 30 godina, krene da razvija sopstvenu poljoprivredu i prehrambenu industriju“.

    Ako su već zbog tog rata sankcijama obe strane na gubitku, a rat je započela Evropska unija uvevši sankcije Rusiji, postavlja se pitanje postoje li autentični evropski motivi za insistiranje na sadašnjoj situaciji, koji prevazilaze načinjenu štetu.

    „Sigurno je da većina evropskih zemalja nema motive za konfrontaciju sa Rusijom, naprotiv, one imaju motive za saradnju koja je u obostranom interesu“, kaže Bojan Bilbija.

    „Obim trgovinske razmene između zemalja EU i Rusije opao je drastično, što znači da je reč o situaciji u kojoj svi gube. Ne vidim da je ijedna od zemalja EU išta dobila u ovoj situaciji.“

    Novinar lista Politika Bojan Bilbija
    © Sputnik /
    Novinar lista Politika Bojan Bilbija

    Sadašnja situacija zapravo, saglasni su sagovornici Sputnjika, u interesu je samo Sjedinjenim Američkim Državama.

    Slobodan Janković:

    „Amerika ima vrlo konkretne interese, sa jedne strane, da oslabi Rusiju, sa druge, da oslabi Evropsku uniju. Istovremeno, SAD ništa nisu izgubile jer su nastavile da posluju sa Rusijom.“

    „Jedini koji zaista insistira na sankcijama, i ko od toga ima opipljivu korist, jeste Vašington“, ocenjuje i Bilbija, podsećajući da je potpredsednik SAD Džozef Bajden i javno priznao da su Sjedinjene Države morale da upotrebe čitav arsenal mera i pritisaka kako bi ubedili EU da uvede sankcije Rusiji.

    Imajući to u vidu, postaje jasnije i zašto „Špigl“, pišući ovih dana o opreznom nemačkom planu postepenog ublažavanja sankcija Rusiji, navodi da će taj plan izazvati nezadovoljstvo u Vašingtonu, a sagovornici Sputnjika ukazuju i na protivljenje najvernijih američkih saveznika unutar Evropske unije, Velike Britanije, Poljske i pribaltičkih država u kojima, pored bliskosti Vašingtonu, navodi Janković, postoji i ozbiljna rusofobija kao važan politički faktor.

    Sa takvim raspoloženjem, možemo li uopšte da očekujemo da će, kao korak ka smirivanju situacije, EU sankcije Rusiji biti ublažene, sve i ako nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer izjavljuje da sankcije u sadašnjem obliku neće biti lako produžene, a agencija „Rojters“ predviđa da će to biti još teže u decembru, kada njihovo produžavanje ponovo bude došlo na dnevni red?

    Sve glasnije nezadovoljstvo sankcijama među članicama Evropske unije neće mnogo uticati na obnovu pokidanih veza sa Rusijom, smatraju naši sagovornici.

    „Moguće je, makar u teoriji, da će sankcije i biti donekle korigovane ili ublažene, ali konfrontacija koja je do njih dovela sigurno neće. Imam utisak da su se obe strane ušančile duboko, i spremaju se za duži i ozbiljniji sukob“, kaže Bojan Bilbija.

    „Sve ide ka daljoj konfrontaciji, i ne vidim da će sankcije biti ukinute u narednih godinu-dve dana, što se vidi i po tome što je Vlada Rusije svoje kontrasankcije produžila do 2017. godine, što znači da ni Rusi ne očekuju da će se ići ka smirivanju situacije. Ako bi sankcije Rusiji bile ukinute, to bi značilo da je Zapad priznao poraz, a ja ne verujem da je to iko spreman sad da učini.“

    Slobodan Janković:

    „Da bi se išta suštinski promenilo, potrebno je da dođe do smene političkih elita u Evropskoj uniji. Mađarska jeste vesnik promena, ali takva promena je potrebna i u nekoj od starih članica EU. Francuska je najbliža tome, i ako bi se to zaista i dogodilo, mogli bismo da kažemo da je Evropa počela da se brani i da pronalazi samu sebe, ne dozvoljavajući da ponovo bude podeljena, po treći put u poslednjih sto godina. Dok se to ne dogodi, međutim, situacija se neće bitno promeniti.“

    O baš takvoj, neveseloj perspektivi odnosa Evropske unije i Rusije, konačno, svedoči i dokument o globalnoj strategiji Evropske unije koji će ovog meseca predstaviti šefica diplomatije EU Federika Mogerini, a u kojem je Rusija, u očiglednom duhu konfrontacije, opisana kao „strateški izazov“.

    „I to nam govori da otuđenom briselskom birokratijom apsolutno vladaju London i Vašington, i, dok je stanje takvo, nema nade u poboljšanje odnosa Evropske unije i Rusije“, zaključuje Janković.

    Slično:

    Evropski poslanik iz Češke za uvođenje sankcija Ukrajini
    Mekejn nezadovoljan antiruskim sankcijama
    Francuski poslanik predlaže uvođenje sankcija Ukrajini
    Nema više „mentorskog tona“ poslanika EP prema Rusiji
    Veze Rusije i Kine na vrhuncu uprkos sankcijama Zapada
    U odnose Brisela i Moskve stiže proleće
    Tagovi:
    kontrasankcije, sankcije, NATO, EU, Bojan Bilbija, Slobodan Janković, Mađarska, Poljska, Nemačka, Velika Britanija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga