07:58 22 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3239
    Pratite nas

    Britanija je sve bliža izlasku iz EU, a Rusija, SAD i Evropa mogu da se vrate u vreme kada su međusobni odnosi bili bolji nego danas. To je težak, ali ne i nemoguć zadatak, kaže čuveni britanski istoričar Nil Ferguson. Ferguson, autor biografije Henrija Kisindžera, objašnjava zašto je taj političar, od mnogih optužen za ratne zločine ipak, idealista.

    Nil Ferguson, jedan od najpoznatijih svetskih istoričara i političkih analitičara, posetio je Beograd kako bi promovisao svoju najnoviju knjigu — biografiju Henrija Kisindžera. Svaka knjiga koju je Ferguson dosad objavio postala je svetski bestseler — „Uspon novca“, „Moć novca“, hronika porodice Rotšild, samo su neke od njih.

    U Beogradu je, kaže, prvi put — i uživa u njemu, jer srpska prestonica ima tri stvari koje ceni kod gradova: „reke, brda i interesovanje velikih sila“. Domaćini su mu bivši srpski ministar spoljnih poslova i kandidat za generalnog sekretara UN Vuk Jeremić i njegova nevladina organizacija Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

    Ferguson se tokom posete Beogradu sreo i sa srpskim intelektualcima, sa kojima je, kako kaže, imao veoma plodne razgovore.

    „Uživao sam u nekoliko susreta sa srpskim istoričarima i političkim misliocima, kao i u predivnoj hrani. Veoma lepo iskustvo — skoro pa previše zabave!“, kaže Ferguson.

    U Beograd je stigao iz Drezdena, gde je učestvovao na sastanku Bilderberg grupe — ali o tome ne želi da govori.

    „Mislim da bih prekršio pravila te organizacije ako bih govorio o tome — ali mogu da kažem da je bilo dosta reči o „bregzitu“, kao i o mogućnosti da Donald Tramp postane predsednik SAD. Mislim, doduše, da se o tim pitanjima raspravlja na mnogim skupovima u Evropi ovih dana“, odgovara Ferguson.

    Pomenuli ste bregzit. Kako će se, prema Vašem mišljenju, završiti saga o britanskoj dilemi — da li ostati u EU ili je napustiti?

    — Pre šest meseci predvideo sam da će se dve grupe toliko približiti jedna drugoj da će biti nemoguće predvideti ishod referenduma, i upravo se to i dogodilo. Plašim se da je u poslednjih desetak dana naglasak na kampanji za izlazak Britanije iz EU. Mislim da će, ukoliko se nešto dramatično ne dogodi, Britanija većinom glasati za izlazak iz Unije, i to me jako brine. Mislim da iz nekog razloga Dejvid Kameron nije uspeo da ubedi većinu britanskih glasača da će „bregzit“ biti jako loš za ekonomsko zdravlje nacije. Pošto nemaju strah, u ekonomskom smislu, glasači su spremni da se kockaju — u nacionalističkom i, rekao bih, nemarnom smislu.

    Da li smatrate da Evropa može da bude kompletna bez Rusije?

    — Rusija je evropska zemlja sa azijskom imperijom — i to je, u izvesnom smislu, čini jedinstvenom. Evropa nema drugih imperija. S obzirom na to da se proteže kroz čitavu Aziju, do Vladivostoka, Rusija ipak ne može da bude normalna evropska država, kao što može Poljska, da bude integrisana u EU. Ali opet, Rusija ne može da bude izuzeta iz Evrope, pre svega zbog svoje istorijske važnosti. Ona je velika sila — o tome je pisao još Leopold Ranke.

    Kako će, prema Vašem mišljenju, Rusija i Evropa okončati nesporazume?

    Kremlj
    © Sputnik / Vladimir Sergeev

    — Mislim da je period 2013-2014. bio veoma loš za rusko-evropske odnose. Ako se osvrnemo na ukrajinsku krizu, mislim da je to bila greška koje se mogla izbeći. Greška koja nije samo ruska, već je u izvesnoj meri i američka i evropska greška. Sada je izazov s kojim se suočavaju ruski, američki i evropski državnici — kako se vratiti na period koji nije bio tako davno, a kada su odnosi bili mnogo bolji? Ne mislim da je to nemoguć zadatak, ali je veoma težak dok god traje konflikt — ne samo konflikt u Ukrajini, već i konflikt na Bliskom istoku, dok se ne reše osnovna pitanja. Uveren sam da se to neće dogoditi dok se ne dese promene u Beloj kući, jer je jasno da predsednik Obama nije uistinu posvećen pregovorima sa ruskom stranom — a potrebno je da to bude, ukoliko želi da problemi u Ukrajini i Siriji budu rešeni.

    Smatrate li da Evropa može da opstane bez „specijalnih odnosa sa SAD?

    — Mislim da najvažniji odnosi koje SAD danas imaju nisu sa evropskim zemljama. Ako pogledate spoljnu politiku predsednika Obame, nećete naći čvrste dokaze o specijalnim odnosima sa evropskim državama. Obama je bio mnogo više zainteresovan za Aziju. Ometala ga je situacija na Bliskom istoku, a bio je daleko zadovoljniji unapređenjem odnosa sa Latinskom Amerikom. On je predsednik koji, u poređenju sa svojim prethodnicima, nije obraćao previše pažnje na Evropu. Mislim da se Evropljani nikada nisu navikli na to, zato što su bili oduševljeni izborom Obame.

    Ukrajina, oružje
    © AP Photo / Efrem Lukatsky

    U Beograd ste došli kako biste promovisali novu knjigu — biografiju jednog od najznačajnijih državnika savremenog doba, bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera. Neki krugovi ga optužuju za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a Vi ga nazivate idealistom. Po nekima, to je jeretička tvrdnja. Zašto Kisindžera nazivate idealistom?

    — Ovo je prvi tom njegove biografije, koji pokriva period do 1969. godine. Većina navodnih zločina dogodila se kada je Kisindžer bio u vladi. Moguće je da će drugi tom biti mnogo kritičniji. Sumnjam da ću ga nazvati ratnim zločincem, zato što ne verujem da je to bio — a ako je bio, to je onda bio i svaki drugi američki državni sekretar. Mislim da je mladi Kisindžer, onaj iz pedesetih i šezdesetih godina, bio idealista u najdubljem značenju te reči. Ljudi su iznenađeni podnaslovom knjige, ali su još više iznenađeni kada pročitaju knjigu.

    Tagovi:
    Bregzit, Nil Ferguson, Henri Kisindžer, Vuk Jeremić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga