19:40 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Patrijarh Vartolomej i papa

    Vaseljenski patrijarh — češće u Rimu nego u Istanbulu

    © AP Photo / Filippo Monteforte
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    51238
    Pratite nas

    Teško je reći kako će se razvijati odnosi pravoslavnih crkava posle sastanka na Kritu, čije odluke ne mogu biti obavezujuće za četiri crkve koje mu ne prisustvuju, kaže za Sputnjik profesor Moskovske duhovne akademije Aleksej Svetozarski. On kritikuje i ponašanje vaseljenskog patrijarha, za kog kaže da se ne zna da li je češće u Istanbulu ili Rimu.

    Grad Hersonisos
    © Sputnik / Vladimir Fedorenko

    Prema rečima zvaničnog predstavnika Vaseljenske patrijaršije, odluke Svepravoslavnog sabora su obavezujuće za sve pravoslavne crkve, stoga crkve čiji predstavnici nisu otišli na Krit, preuzimaju na sebe odgovornost za to. Kako tumačite tu izjavu?

    Format tog susreta može se definisati kao sastanak ili forum episkopa i naravno da odluke koje budu donete na tom sastanku nisu obavezujuće za sve crkve. Povukao bih jednu istorijsku paralelu: 1948. godine u Moskvi održan je sastanak poglavara i predstavnika pravoslavnih crkava. Iz različitih razloga, pre svega političkih, tom sastanku nisu prisustvovale grčke crkve i zato savetovanje nije dobilo status Svepravoslavnog sabora, kako je to bilo prvobitno zamišljeno. Stoga, grčke crkve nisu smatrale obavezujućim odluke koje su bile donete u Moskvi. Delegacija Ruske pravoslavne crkve nije otišla na Krit, ali to ne znači da je ona stupila u konflikt sa Vaseljenskom patrijaršijom i drugim crkvama.

    Ali izjava predstavnika Vaseljenske patrijaršije liči na optužbu, pominje se odgovornost?

    Dobro, preuzeli smo odgovornost, zato što nije došlo do konsenzusa oko održavanja Svepravoslavnog sabora. Stav RPC, kao i stav još tri crkve, nije uzet u obzir. Četiri crkve ne učestvuju na forumu i kada neko kaže da je moguće rešiti sva pitanja bez njih, to je veoma pretenciozno.

    U izjavama za ruske medije ste kritikovali Vaseljensku patrijaršiju zbog njene težnje ka Rimu. Sa druge strane, imamo istorijski sastanak poglavara RPC i Rimokatoličke crkve na Kubi…

    Izneo sam svoje mišljenje o crkvenoj politici vaseljenskog patrijarha, koji teži maksimalnom zbližavanju sa rimokatolicima. To nema veze sa Saborom i razlozima zašto predstavnici RPC nisu otišli na Krit. Ali sastanak u Havani je jedna stvar, a činjenica da nije jasno gde češće boravi vaseljenski patrijarh — u Istanbulu ili u Rimu — sasvim druga. Vaseljenski patrijarh služi sa rimskim papom, oni zajedno čitaju Simbol vere, na taj način se krše pravoslavni kanoni. Mislim da većini pravoslavaca to nije po volji. Jasno je da aktuelni vaseljenski patrijarh Vartolomej I nastavlja politiku bivšeg vrhovnog poglavara Vaseljenske pravoslavne crkve Atinagore, ali on je otišao korak dalje.

    Analitičari ukazuju na to da u crkvama postoji nezadovoljstvo zbog težnji Vaseljenske patrijaršije da proširi svoj uticaj u pravoslavnom svetu. Da li se slažete sa takvim tvrdnjama?

    Sa velikim poštovanjem se odnosimo prema Grcima, našim učiteljima u veri i sećamo se da smo bili deo Vaseljenske crkve. Ali ta vremena su iza nas i nije jasno zašto sada Vaseljenska patrijaršija pokušava da proširi svoj uticaj na rusku i druge dijaspore na svetu. Recimo, Carigradska crkva i dalje ne priznaje autokefalnost Pravoslavne crkve u Americi, iako je ona već odavno funkcioniše kao pomesna crkva, umnogome zahvaljujući naporima ruskih misionara u 19. veku, kao i naporima patrijarha Tihona (koji je početkom 20. veka imao aktivnu ulogu u izgradnji i organizaciji parohija Ruske pravoslavne crkve u Americi — prim. urednika) 

    Sveparavoslavni sabor na Kritu
    © AP Photo / . Sean Hawkey/Holy and Great Council

    Sa druge strane Vaseljenska patrijaršija indirektno podržava samostalnost Kijevskog patrijarhata…

    Zvanično — ne, ali određeni koraci u tom pravcu su već načinjeni. To je počelo u vreme dok je Viktor Juščenko bio predsednik Ukrajine. Ukrajinska vlast je otvoreno pokušala da progura autokefalnost Kijevskog patrijarhata tokom Vartolomejeve posete Kijevu 2008. godine, ali nije uspela.

    Da li se slažete da smo svedoci krize u pravoslavnom svetu nakon što su četiri crkve odbile da učestvuju na Saboru? 

    Mislim da to nije kriza. Ali teško je reći kako će se odvijati odnosi pravoslavnih crkava posle Krita. Nadam se da će postepeno doći do poboljšanja odnosa, koje bi trebalo zasnivati na principima uzajamnog poštovanja i ipak definisati jedinstven stav.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga