03:58 17 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Britanska i zastava EU ispred Big Bena

    Da li će Evropa preživeti „bregzit“?

    © REUTERS / Neil Hall
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1170
    Pratite nas

    Britance su uoči referenduma o evropskoj budućnosti Velike Britanije 23. juna lideri svih vodećih partija na Ostrvu — sa izuzetkom Najdžela Faraža i njegovog UKIP-a — nagovarali da glasaju za ostanak u Evropskoj uniji.

    Nagovarali su ih i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama, nemačka kancelarka Angela Merkel, svi lideri Evropske unije i njenih članica, nagovarali su ih da ostanu u briselskoj uniji i predstavnici najkrupnijeg svetskog kapitala, poput Džordža Soroša i lorda Jakoba Rotšilda, koji su se britanskom građanstvu obratili preko „Gardijana“ i „Tajmsa“, ubeđujući ih da ni slučajno ne glasaju za „bregzit“, za izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz Evropske unije jer će to doneti potpuni finansijski slom britanske ekonomije.

    Dejvid Kameron
    © REUTERS / Stefan Wermuth

    Britanci ih nisu poslušali. „Bregzit“ se dogodio. A finansijski slom koji su predviđali svi zagovornici ostanka Britanije u EU? Uprkos novinskim izveštajima o strmoglavom padu funte i gubicima merenim desetinama milijardi evra u protekla dva dana, stvarnost je kudikamo drugačija. Londonska berza jeste izgubila 3,15 odsto svoje vrednosti, ali istina je da je vrednost britanskih akcija posle „bregzita“ zabeležila najmanji pad u Evropi. Drugim rečima, svi ostali su zbog „bregzita“ nastradali kudikamo više, sve i ako se mediji, iz nekog razloga, ne trude da ukažu na tu činjenicu — do ove subote, spram britanskog gubitka od spomenutih 3,15 odsto, nemački berzanski indeks Dax (vrednost akcija firmi kotiranih na berzi) izgubio je 6,82 odsto vrednosti, francuski CAC 8,04 odsto, španski Ibex 12,35 odsto, evropski berzanski indeks 8,62 odsto, a u poslednjih godinu dana čak 23,34 odsto…

    Finansijske posledice „bregzita“ su, međutim, tek jedan deo priče. Šta je sa (geo)političkim posledicama istupanja Velike Britanije iz Evropske unije? Da li je ovo početak kraja EU kakvu poznajemo? Zbog čega su SAD nezadovoljne ovakvim razvojem događaja, i zbog čega su istovremeno uverene da Rusija ima razloga za zadovoljstvo? I kako je uopšte došlo do rezultata koji nisu predvideli ni istraživači javnog mnjenja (poslednja anketa, sprovedena na dan referenduma, pristalicama ostanka u EU davala je 52 odsto, naspram 48 odsto za izlazak; kao što je poznato, konačni rezultat bio je obrnut), ali ni kladionice, ni berze širom sveta?

    Ovo su u petak bile teme „Sputnjik intervjua“ sa Jovanom Kovačićem, bivšim novinarom „Rojtersa“ i predsedavajućim srpske grupe Trilateralne komisije, i Milošem Jovanovićem, docentom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

    „Bregzit“ nije potpuno iznenađenje, napominje Jovan Kovačić. „Većina naroda u EU ne gleda sa simpatijama na Brisel, misli da je on postao centar otuđene birokratije, sa sporim i komplikovanim načinom odlučivanja, naročito kada su u pitanju akutni problemi s kojima je EU suočena, poput migrantske krize. Ishod britanskog referenduma predstavlja refleksiju opšteg raspoloženja naroda na Zapadu, kakvo je vidljivo i na američkim predsedničkim izborima, gde je dve trećine američkih glasača vlastima poručilo — mi vas ne želimo više, želimo promenu. To se sada dogodilo u Britaniji“, kaže Kovačić. „Na britanskom referendumu nije se odlučivalo samo o članstvu u EU, već i o ukupnom političkom i ekonomskom poretku. Očigledno, neophodne su ozbiljne promene.“

    Vinston Čerčil na plakatu koji poziva Britance da glasaju za ostanak u EU.
    © REUTERS / Stefan Wermuth

    „Ponovila se situacija iz Francuske 2005. godine, kada je na referendumu o evropskom ustavu čitav establišment pozivao na njegovo usvajanje, ali je on ipak odbačen (55 odsto je glasalo protiv)“, ukazuje Miloš Jovanović. „Narod je tada imao smelosti da se suprotstavi, i čini mi se da se nešto slično dogodilo i sada u Velikoj Britaniji“. Šta ga je motivisalo na to? „EU je u poslednje vreme iskazala ozbiljnu slabost, i kada je u pitanju bila finansijska kriza, i sada oko migrantske krize, i to je svakako imalo uticaja na odluku Britanaca“, kaže sagovornik „Sputnjika“. „Ono što je sigurno jeste da je ishod britanskog refrenduma istorijski, zato što je, još od osnivanja preteče današnje EU, Evropske zajednice za ugalj i čelik, sve išlo putem integracija, sve bližeg i sve čvršćeg povezivanja zemalja-članica, a ovo je prvi put da se broj članica EU smanjio, i zato to jeste istorijski događaj, koji će ostaviti velike posledice.“

    Kakve su geopolitičke posledice istupanja Velike Britanije iz Evropske unije? Zašto su Sjedinjene Američke Države protiv toga?

    Miloš Jovanović: „SAD nikad nisu želele Evropu koja bi bila autonoman faktor u spoljnoj i bezbednosnoj politici; njena zajednička evropska spoljna i bezbednosna politika danas uglavnom postoji samo na papiru. A najvažniji garant glavne uloge NATO-a (to jest SAD) u evropskom bezbednosnom poretku bila je upravo Velika Britanija, obezbeđujući time da Evropska unija jednog dana ne izraste u ozbiljnog aktera i, možda, rivala SAD“.

    Jovan Kovačić ukazuje i na ekonomsku dimenziju novonastale situacije: „Administracija Baraka Obame nastoji da sa EU što pre zaključi sporazum o slobodnoj trgovini, TTIP. Glavni zagovornik sklapanja tog sporazuma u Evropi bila je Britanija, dok su Nemci i mnogi drugi veoma skeptični. Odlaskom Britanije otišla je jedna velika poluga američkog uticaja, čime američki politički i poslovni krugovi ne mogu da budu zadovoljni“.

    Da li se, s druge strane, Rusija raduje pobedi britanskih evroskeptika, kako je optužuju u SAD? Ne, smatra Kovačić: „Svakoj velikoj sili odgovara stabilnost, a ne nestabilnost, koja koristi samo proizvođačima i trgovcima oružjem, ali ne i normalnim ekonomijama i društvenim sistemima“.

    S druge strane, ipak, podseća naš sagovornik, Britanci su među glavnim zagovornicima antiruskog stava unutar Evropske unije, a s tim u vezi, vredna je pažnje ocena uticajnog vašingtonskog Atlantskog saveta koji je, upozoravajući na opasnosti „bregzita“ uoči referenduma, izneo prognozu da će EU bez Velike Britanije biti „manje sklona da se usaglašava s američkim prioritetima i interesima“, a da će „više pažnje posvetiti sopstvenim interesima“, zbog čega bi, kako se navodi, mogla da postane manje raspoložena za dalju konfrontaciju sa Rusijom.

    Šta će biti s Evropskom unijom? Da li će sada, bez Britanije koja se opirala dubljim integracijama, krenuti ka federalizaciji, ili će uslediti domino-efekat, u kome će pobeda britanskih evroskeptika ohrabriti evroskeptike u Francuskoj, Holandiji, Austriji… što bi onda moglo da odvede i do dezintegracije EU?

    Napominjući da je za prognoze još rano, Kovačić napominje da je „Pandorina kutija otvorena, oko toga nema dileme, i sada će svaka zemlja gledati da izvuče neku korist za sebe. S druge strane, briselska birokratija moraće da proizvede nešto pozitivno iz svega ovoga, kako bi samu sebe spasila, jer oni su u ozbiljnom problemu“.

    Miloš Jovanović: „Šansa za dublju integraciju smanjene EU postoji, ali pitanje je da li će ona biti iskorišćena. Potrebno je, naime, da i političke elite budu na nivou koji je potreban za to, a ja nisam siguran da one to jesu, pored ostalog, i zato što i bez Velike Britanije one vode računa o onome što se govori u Vašingtonu, ali i zato što se u EU i dalje nalazi veliki broj zemalja koji se protivi dubljoj integraciji. S druge strane, ne verujem u mogućnost ozbiljnijeg domino-efekta. Marin le Pen nema tu snagu da Francusku izvede iz EU, u Nemačkoj je tako nešto još i manje verovatno i da će te zemlje, dakle, ostati zajedno, a ostale, manje zemlje, mislim da nemaju hrabrosti da tako nešto urade.“

     

    Slično:

    Škotska može da uđe u EU nakon dobijanja nezavisnosti
    „Bregzit“ neočekivan koliko i kandidatura Trampa za predsednika SAD
    Zapad pogrešno misli da „bregzit“ odgovara Rusiji
    Jovanović: „Bregzit“ slavi ološ
    Bregzit - kraj savremene Evrope (video)
    Daje li „bregzit“ pravo Srpskoj da istupi iz BiH
    Tagovi:
    Bregzit, EU, Jovan Kovačić, Miloš Jovanović, Džordž Soroš, Barak Obama, Holandija, Nemačka, Velika Britanija, SAD, Francuska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga