01:58 04 Jun 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    1590
    Pratite nas

    Sara Vagenkneht, istaknuta poslanica „Levice“ u Bundestagu, u intervjuu za Sputnjik govori o novom kolektivnom sistemu bezbednosti, zašto NATO podseća na anakondu i da li bi trebalo ukinuti sankcije Rusiji.

    Nemačka „Levica odavno vapi za izlaskom Nemačke iz strukture potčinjavanja NATO-u. Vi ste pobornik ideje da bi umesto Severnoatlantske alijanse trebalo formirati kolektivni sistem mira i bezbednosti. Kako bi mogao izgledati taj novi sistem?

    — U principu zastupamo ideju koju je svojevremeno predložio Vili Brant, a to je kolektivni sistem bezbednosti koji uključuje Rusiju na osnovu shvatanja da je mir i bezbednost u Evropi moguć samo zajedno sa Rusijom, a nikako u konfrontaciji. U ovom trenutku smo se našli u situaciji kada NATO sve više postaje ratna alijansa pod značajnim uticajem SAD. Alijansa sve više realno ugrožava mir u Evropi. Ovde mislim na vojne manevre, pokretanje i premeštanje vojnih jedinica, stvaranje raketnih baza u Istočnoj Evropi. Ne želimo takav dalji razvoj situacije, smatramo da bi tako nešto bilo veoma opasno i zato predlažemo alternativu.

    Na koji način bi Rusija mogla biti integrisana u sistem bezbednosti kakav Vi predlažete?

    Rusija bi morala biti deo te strukture. Naravno, morao bi se voditi dijalog kako bi se smanjile tenzije, a rešavanje konflikata bi se sprovodilo isključivo putem diskusija. Drugim rečima, mi pozivamo na korake suprotne od onoga što zapadne države sprovode tokom poslednjih godina. Mi ne želimo potiskivanje Rusije na margine, lavinu sankcija, isključivanje Moskve iz Grupe 8. Naravno, iz perspektive održavanja mira posredstvom dijaloga, mere koje je Zapad do sad sproveo na račun Rusije nisu ispravne.

    Nedavno je nemačka Levica uporedila NATO sa gmizavcem, a Vi konkretno nalazite sličnosti između Alijanse i anakonde. Zašto?

    — NATO očigledno i sam sebe identifikuje i poredi sa anakondom — tako se upravo i zvao njihov poslednji manevar. Ili je to priprema za rat ili bi trebalo priznati da se tako povećava šansa da do konflikta, odnosno rata dođe. Jer, ovakve vežbe nose veliku opasnost od oružanog sukoba, a sličnih situacija je bilo tokom Hladnog rata. Mi bismo najviše voleli da se taj period istorije nikada ne ponovi, a deluje da se baš te, takve situacije namerno provociraju. Najpre su za tako nešto zainteresovane SAD, koje imaju želju da uspostave hegemoniju u Evropi. Ali, baš zato svaki evropski političar bi trebalo da se zamisli i odluči da li želi da se potčinjava željama Vašingtona ili bi ipak više voleo da Evropa može da vodi nezavisnu spoljnu politiku.

    U četvrtak će Bundestag glasati o Vašem predlogu odnosno konceptu „Mirovnog sistema bezbednosti, a svega dan nakon toga u Varšavi počinje samit NATO. Da li onda ipak znači da je Vaš koncept tek simboličan?

    — Mi smo hteli da ukažemo da postoje i drugi putevi. Mi tražimo, na primer da Nemačka učini isto ono što je činila Francuska tokom dužeg niza godina- a to je postepeni izlazak iz vojnih struktura NATO-a. To bi u praksi značilo da SAD ne bi više mogle da vode svoje bespilotne ratove iz vojnih baza koje se nalaze na teritoriji Nemačke. U tim ratovima je bilo ubijeno na hiljade potpuno nevinih ljudi u Pakistanu, Avganistanu, Jemenu i u drugim regionima. Prema nemačkim zakonima to je jednostavno rečeno- kriminal. Mi nemamo ni smrtnu kaznu, a kamoli smrtnu kaznu bez prethodnog sudskog procesa. A američke bespilotne letelice upravo to čine, dok su žrtve gotovo uvek potpuno nevini ljudi. Ali, dok je Nemačka deo vojnih struktura NATO-a, mi nemamo ni najmanju šansu da utičemo na to. Šta više, Nemačka je čak obavezna da ukazuje logističku podršku.

    Javlja se utisak da je sve više nemačkih političara koji otvoreno zastupaju stav da bi sankcije Rusiji trebalo ukinuti. Da li mislite da se slika o Rusiji promenila u očima članova nemačkih partija?

    — U krajnjoj liniji, sve je više onih koji shvataju da sadašnji kurs nikuda ne vodi i da sankcije u prvom redu štete nemačkim kompanijama- razna resorna privredna udruženja su već mnogo puta o tome otvoreno govorila. Stoga se može reći da je dosta političara, najpre u redovima Zelenih, Hrišćansko-demokratske unije, ali i Socijal-demokratske partije, koji smatraju da bi sankcije trebalo ukinuti.

    U četvrtak će se nemačka kancelarka zvanično obratiti u vezi sa samitom NATO-a. Vi konkretno u tom smislu ništa novo ne očekujete. Ipak, koju zapravo ulogu, po Vašem mišljenju igra Merkelova u okviru NATO strukture?

    — Ona prosto čeka da čuje šta hoće Vašington i to će sprovesti u delo. Ona je bila među prvima koji su bili za povećanje vojnog budžeta, odnosno davanja svake države članice po dva odsto od BDP za budžet NATO-a, onako kako je tražio Vašington. Zato ja ne verujem da će pred sam samit ona bilo šta samostalno reći ili učiniti. Da, zajedno sa Olandom ona je „stvorila“ Minske sporazume, a to nije baš bilo po volji američke politike. Ali, što se ostalog tiče, ona ne predstavlja samostalnu evropsku politiku, zapravo, baš suprotno od toga.

    Tagovi:
    Bundestag, NATO, Sara Vagenkneht, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga