10:48 17 Januar 2021
Slušajte Sputnik

    #SvetSaSputnjikom: Interna borba u Briselu dobra za Rusiju (audio)

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 170
    Pratite nas

    Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini poslala je državama-članicama nacrt „Globalne strategije EU“, kako je mnogi nazivaju — krovnog dokumenta Unije. To je zanimacija za birokratiju, ona je „bregzitom" učinjena potpuno nevažnom, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta za medije i komunikacije Aleksandar Fatić.

    Ovonedeljna emisija „Svet sa Sputnjikom“ bavi se pitanjima da li u novoj globalnoj strategiji Evropske unije ima mesta i za Srbiju, da li je Rusija realna pretnja uniji i kako će Moskva na to odgovoriti.

    U prvom delu emisije gosti su Milan Igrutinović i Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije, kao i Aleksandar Fatić, profesor Fakulteta za medije i komunikacije.

    — Milan Igrutinović: Evropski zvaničnici se plaše za opstanak EU, zato što je „bregzit“ došao kao šok, nisu verovali da će se to dogoditi. Kameron je poslednjih meseci samouvereno govorio da će sve biti u redu kako bi, između ostalog, hendlovao desno krilo svoje partije. Sledeće godine su izbori u dve ključne zemlje, u Nemačkoj za Bundestag i predsednički u Francuskoj. Videćemo kako će „bregzit“ uticati na njih. Vreme je za podvlačenje crte ispod mnogih tema, fiskalne unije, odnosa sever-jug, svega što je na tapetu poslednjih godina. Trežiće se nova rešenja u prilično nepovoljnim okolnostima.

    — Stevan Gajić: Ukoliko Britanija odluči da ukine demokratiju, ona neće izaći iz EU. Ako bude poštovala volju svojih građana, a svakako da hoće, mislim da je to rešena stvar.

    — Aleksandar Fatić: Brisel na „bregzit“ reaguje na način koji je rezultat stečene arogancije i svesti o sopstvenog korporativnoj moći tokom decenija. Oni su doživeli Kameronovu odluku da odloži aktiviranje procesa izlaska iz EU do jeseni kao nekakvu vrstu straha od rezultata sopstvenog refernduma, kao oklevanje. I onda su iz te perspektive moći reagovali tražeći da se svaka neizvesnost ukloni. Da se odmah razjasni da li će Britanija izaći ili ne. Svi koji se zavaravaju time da Britanija neće izaći iz EU ne poznaju britansku demokratiju. Treba reći i da su se tržišta u Britaniji vratila na pozicije pre „bregzita“, a tržišta  u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji krahiraju.

    Emisija „Svet sa Sputnjikom“, gosti Stevan Gajić, Milan Igrutinović i Aleksandar Fatić
    © Sputnik
    Emisija „Svet sa Sputnjikom“, gosti Stevan Gajić, Milan Igrutinović i Aleksandar Fatić

    — Milan Igrutinović: Škotska je imala referendum pre dve godine, igrom slučaja su glasali za ostanak u uniji, ali sada stvari idu u suprotnom smeru. Formalni problem je što novi referendum, kao i prethodni, mora ići uz odobrenje iz Londona. Sve dok se ne završi pitanje „bregzita“, od pokretanja Člana 50, pa još dve godine, to pitanje neće biti formalno aktuelizovano. Oni će pritiskati London, ako ne da se pokrene referendum, onda da se ekonomski interesi i pozicija najbolje moguće zastupa u pregovorima sa EU.

    — Stevan Gajić:  EU nema jasnu strategiju odnosa sa Rusijom. Svaka zemlja ima svoje bilateralne odnose, objektivno, imaju različite geopolitičke interese. Nemačkoj je potreban gas, kakvi god bili odnosi sa Rusijom, zbog toga će „Severni tok 2“ biti izgrađen. I druge zemlje imaju potrebu za ruskim energentima,  ali osnovni problem EU je uticaj Vašingtona. Bez poslednje reči Vašingtona dosada Brisel nije donosio ozbiljne odluke. Američki stratezi o otme otvoreno govore. Ipak, objektivni interesi nemačke privrede su odlični odnosi sa Rusijom. Kao kolektiv Evropa će nastaviti da tumara, kao i do sada, a pojedine države će imati paralelne odnose sa Rusijom, što će opet rušiti koheziju EU.

    — Milan Igrutinović: Zanimljiva je interna borba u Briselu, pokušaj da se formira jezgro neke buduće zajedničke armije EU, koji se šapatom pronosi kroz briselske hodnike kako da se stavi na papir, jer briselska administracija nema tu vrstu autonomije, već to mora doći kao formalni predlog država-članica, a ni jedna se ne usuđuje da to uradi. Mnogi čupaju kosu i kažu, šta je ovo sad, pa nismo mi to hteli. S druge strane, oni kažu da se mora pojačati saradnja sa NATO-om.  Sad je izlazak Britanije jako zanimljiv, jer ona je vojno ipak druga sila u Evropi posle Francuske, ne računajući Rusiju. Njen izlazak može da deluje otrežnjujuće na Nemačku i Francusku, u smislu da moraju da urade nešto da bi stekle stratešku autonomiju u vreme stalnih kriza koje udaraju u obale EU. Čini mi se da bi to bio dobitak i za Rusiju, jačanje evropske komnonenete unutar zapadnog sveta bio bi dobar i za nju.

    — Aleksandar Fatić: Mislim da „Gobalna strategija EU“ ne znači ništa. To je zanimacija za birokratiju, ona je „bregzitom“ učinjena potpuno nevažnom. Evropa se već izvesno vreme zanosi iluzijama, jedna od njih je stvaranje vojnog bloka, koji bi bio alternativa NATO-u. O tome je bilo govora pre petnaest godina, pa se to završilo formiranjem evropskog bezbednosnog identiteta  u okviru NATO-a. Ni jedna zemlja osim SAD i Rusije nema mogućnost transporta mehanizacije i velikog broja vojnika na veliku daljinu. Do kolapsa te ideje došlo je iz ovog razloga. Danas je situacija potpuno ista.

    — Milan Igrutinović:  Izlazak Britanije iz EU može biti bezbolan i lak i po nju i po uniju. Eventualni izlazak Francuske završava priču, tu nema dileme. EU zapravo pogoduje manjim državama u Evropi, po teritoriji i broju stanovnika. Videćemo da li će se raspadati u formalnom smislu, „bregzit" nije to, još uvek, videćemo šta će biti s Francuskom sledeće godine, kako će proći Marin le Pen.

    — Stevan Gajić:  Iako Brisel deluje statično, politika u evrposkim zemljama je prilično dinamična i može se lako desiti da političke elite, uključujući i našu budu zbrisane na isti način kako se to dogodilo u Grčkoj sa dolaskom Sirize. EU je prošla svoje najbolje dane. Teško je tačno predvideti šta će dalje biti. To je moglo da se desi sa Grčkom, da je njihova vlada ostala čvrsto pri rezultatima referenduma.

    —Aleksandar Fatić:  EU se ne može spasiti strategijama, već konkretnim delovanjem. Kao što se ljubavni odnos ne može spasiti deklaracijama, već promenama u odnosu, to je zapravo ljubavni odnos između evropskih nacija koji je počeo da gubi na emocionalnom intenzitetu, jer se nacije osećaju zloupotebljenim.  

    U drugom delu emisije emitujemo intervju koji sa direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem vodi Jelica Putniković.

    Pored toga što govori o najnovijim informacijama koje se tiču izgradnje „Južnog“ i „Turskog toka“ Bajatović odgovara i na pitanje ko određuje političku sudbinu Srbije.

     

    Tagovi:
    Svet sa Sputnjikom
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga