17:00 07 April 2020
Slušajte Sputnik

    „Vuk samotnjak“ pojeo obaveštajca na terenu (audio)

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 824
    Pratite nas

    Stroga birokratizacija službi bezbednosti je njihov glavni problem 21. veka, smatra profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta „Union — Nikola Tesla“ Goran Matić, ističući da podaci dobijeni posredstvom interneta ne mogu nikada da zamene obaveštajni rad na terenu.

    Najnoviji teroristički akti u Francuskoj i pokušaj vojnog puča u Turskoj su po oceni tamošnjih zvaničnika ukazali na propuste u radu obaveštajnih službi. Da li su lužbe spremne da se nose sa najnovijim izazovom terorizma i kakva je situacija u tom pogledu u Srbiji, u emisji „Sputnjik intervju“ govorio je stručnjak za oblast bezbednosti Goran Matić.

    On kaže da se još od napada na kule u Njujorku 11. septembra 2001. kao veliki problem obaveštajnih sistema u zemljama zapadnih razvijenih demokratija pokazalo to što su se vremenom previše oslonile na tehnologiju, a ispustile terenski rad, odnosno ljudski faktor koji bi, kako napominje, trebalo da pruži najviše odgovora.

    Nije više problem doći do informacije, već kako je obraditi, upotrebiti i proslediti, ističe Matić. On je to ilustrovao slučajem operativca američkog federalnog istražnog biroa (FBI) koji je imao podatke o napadu na kule u Njujorku i uputio ih je redovnim kanalima. Ta informacija je stigla do vrha tek dve godine posle napada. U obaveštajno-bezbednosnom radu to se, kaže Matić, zove fenomen „usamljenog vuka“. On ima informaciju, ali nema s kim da je podeli jer je struktura birokratizovana ima mnogo tačaka i ne može da dođe do vrha.

    „To je problem 21. veka, imamo strogu birokratizaciju službe, s druge strane preplavljenost informacijama, s treće strane resursi koji se bave obradom i selektiranjem informacija su na skromnom nivou“, navodi Matić. On zato smatra da je budućnost službi bezbednosti u unapređenju segmenta obrade informacija, uz tradicionalni operativni ljudski deo bez koga službe ne mogu uspešno da funkcionišu.

    Na pitanje kakva je situacija u Srbiji, Matić kaže da je „pohvala našim službama ta što se ništa ne dešava“. Nema terorističkih akata. On je podsetio da je vlada reagovala posle događaja u Kumanovu kada je formiran štab na jugu Srbije kako bi bilo sprečeno da se aktivnosti iz Makedonije preliju u našu zemlju. Sada imamo najnoviju odluku da se formiraju združene vojno-policijske snage da se prati stanje migranata.

    Goran Matić, profesor Univerziteta „Union“
    © Sputnik /
    Goran Matić, profesor Univerziteta „Union“

    Stanje u Srbiji je, ocenjuje, Matić stabilno, ali i napominje da se nikada ne mogu isključiti aktivnosti koje su dugo i sistemski planirane. On kaže da naše službe nisu ni bolje ni gore nego službe država u okruženju koje ulažu značajna sredstva u taj sektor, ali i napominje da nam predstoji reforma celog sektora bezbednosti. To, između ostalog, iziskuje i proces pristupanja Srbije EU. Upozorava, međutim, da je jako opasno raditi reformu nekog organa a nemati celu sliku, ne znati u kom smeru vam se kreće država, kolike su potrebe u odnosu na stanje bezbednosti, da li ćete oslonac tražiti u evropskim institucijama, bilateralnoj saradnji ili ćete samostalno razvijati svoj sistem bezbednosti i odbrane. To su sve pitanja na koja prvo treba odgovoriti da bi se došlo do optimalnog rešenja za službe, kaže Matić.

    On podseća da je veo tajne koji obavija sve službe razumljiv, jer ako otkrijete metodologiju rada, vi ste ranjivi. Teroristi nikada ne vrše napad na isti način jer znaju da se država i njene strukture prilagođavaju.

    Za službu je, dodaje, izuzetan problem kada teroristički akt počini pojedinac kao što je to bilo u Nici, kada se delo izvrši bez ikakve spoljne organizacije. Kad imamo dva, tri, četiri čoveka služba ih može pratiti, dokumentovati, pojedinac je težak za praćenje jer se nikada ne zna šta se dešava u njegovoj glavi.

    Po njegovom mišljenju, mogu se praviti paralele događaja u Žitištu koji je patološki kriminalni akt i ovaj u Nici koji je teroristički. Razlike su vrlo male. U oba slučaja je u pitanju patologija kod izvršilaca, ali je nezadovoljstvo Francuza radikalizovano i iskorišćen je za terorističku akciju. Finese su u pitanju i može se nazreti obrazac, dodaje Matić.

    On ističe da je napad u Njujorku promenio pristup terorizmu i njegovu definiciju kriminalne pretnje označio kao vojnu pretnju. Zato su, napominje, mnoge službe bezbednosti u svetu doživele transformaciju od klasičnih kontraobaveštajnih i obaveštajnih službi koje se bave prikupljanjem, obradom podataka, dokumentovanjem subverzivnih aktivnosti, poprimivši nove formate. On, međutim, upozorava da je jako složena metodologija i sve teže razumljiva, ali što je složenija, ona je i ranjivija i dovodi u pitanje efikasnost rada.

    Uz to imate fenomen da sada govorite o informacijama čija se brojka meri milijardama, a samo pre 50 godina je merena desetinama hiljada, napominje profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta „Union — Nikola Tesla“.

    „Stopostotna bezbednost ne postoji, kako u privatnom životu tako i na polju nacionalne bezbednosti. Vi možete samo što više možete otežati, usložnjavati posao potencijalnim teroristima“, naglasio je Matić u emisiji „Sputnjik intervju“.

    Tagovi:
    obaveštajac, terorizam, bezbednost
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga