03:49 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik

    Hrvatima teško prodati dobre odnose sa Vučićem i Nikolićem

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    153
    Pratite nas

    Ako vlast formira gospodin Plenković, tenzije na relaciji Zagreb—Beograd će možda biti nešto malo tiše. Ako bude gospodin Milanović, mislim da su lični animoziteti koji su postavljeni između njega i gospodina Vučića vrlo veliki i trebaće puno rada da se oni utišaju.

    Vanredni parlamentarni izbori u Hrvatskoj biće održani u nedelju 11. septembra, a dočekuju se u atmosferi pojačanih tenzija između Hrvatske i Srbije ali i pojačanih tenzija između političkih faktora u samoj Hrvatskoj.

    Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba, kaže za Sputnjik da se izbori u Hrvatskoj gotovo i ne primećuju, delom zato što je najveći deo kampanje bio tokom leta, a delom jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će rezultati biti slični kao na prethodnim.

    Profesor Dejan Jović
    © Foto : Profesor Dejan Jović
    Profesor Dejan Jović

    Posle poslednjih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj ocenili ste da postoji trend polarizacije na dve velike stranke, ali i da se traže nove snage. Međutim, te nove snage nemaju veliku političku jačinu. Očekujete li sličan trend i na ovim izborima?

    — Da, sve ukazuje da se taj trend nastavlja. Dve velike stranke, SDP i HDZ, uspevaju se održati, doduše ne više toliko snažne da same mogu formirati vladu. S druge strane, treće stranke još nisu dovoljno jake da bi ih ozbiljno dovele u pitanje, ali ih mogu ucenjivati politički time što su apsolutno nužne za bilo kakvu koaliciju. Jedini izlaz za dve velike stranke jeste jedna vrsta velike koalicije koja mi se u ovim izborima čini puno verovatnija nego ikad ranije, iako nisam siguran da će do toga doći. Zapravo, čak ne bih hteo prognozirati hoće li se to dogoditi ili ne.

    Kad kažete da te treće opcije nemaju političku snagu, da li je nemaju zbog svoje političke ponude, infrastrukture… Ili zbog toga što građani Hrvatske i dalje biraju ove dve velike stranke?

    — Mislim da je ovo drugo u pitanju. Građani u Hrvatskoj, a mislim i u mnogim drugim zemljama, odlučuju ne po tome da li je neka politička partija uspešna ili neuspešna, nego je li naša ili njihova. I taj identitetski, odnosno ideološki aspekt je vrlo važan i dalje. Očekivao bih, u nekim recimo normalnim okolnostima, da se nakon ulaska zemlje u EU stara paradigma završi i da se pojave nove snage. Međutim, možda upravo zbog straha da im se to ne dogodi, one zapravo, a naročito HDZ, obnavljaju ideološke i identitetske polarizacije i na tome se zapravo održavaju.

    Premda, iskreno rečeno, odlaskom gospodina Karamarka kao lidera HDZ-a i dolaskom gospodina Plenkovića, mislim da će HDZ biti pred novim izazovom. Naime, ne vidim da bi gospodin Plenković mogao nastaviti dalje sa dva elementa, dve temeljne karakteristike dosadašnje HDZ-ove politike — to su bili nacionalizam i klijentelizam.

    Kad smo kod HDZ-a, čini se da ovaj HDZ gotovo da nema sličnosti sa onim Sanaderovim HDZ-om koji je uvodio Hrvatsku u Evropu, već više sa Tuđmanovim HDZ-om. Kako vi gledate na te periode HDZ-a?

    — Ne bih se na prvu saglasio sa tim, ali je situacija u HDZ-u nepoznata zato što imamo lidera HDZ-a koji nema duboke korene u samom HDZ-u. On je čovek iz diplomatije i ima nešto drugačiju agendu od prosečnog člana, a naročito birača HDZ-a. Članovi i birači HDZ-a su možda bliži onome što je predstavljao gospodin Karamarko i možda sada Hasanbegović nego onome što predstavlja gospodin Plenković. Mislim da se on pomiče izrazito prema centru, želi jednu vrstu odmaka od nacionalizma i te uzavrele retorike. Paradoksalno je da se sad gospodin Milanović pojavljuje tu kao čovek koji na neki način uzdiže nacionalno pitanje i odnose sa susedima, a ne toliko HDZ, ali je veliko pitanje šta će se dogoditi sa gospodinom Plenkovićem ako ne uspe u toj transformaciji same partije.

    Šta se dešava sa SDP-om? Da li je ovo samo predizborni trend? Gospodin Milanović kao da se svakoga dana takmiči sam sa sobom u oštrim izjavama? Zbog čega je to?

    — Mislim da je to kriva procena koja dolazi, kako bih rekao, iz udžbenika političkog ponašanja birača pred izbore, ali ti udžbenici su pisani za druge zemlje i u drugim zemljama, ne u našim. Imate u nekom teorijskom pristupu kako se stranke trebaju ponašati, da bi trebalo da idu prema centru kako bi uzele što više birača koji su neodlučni ili su lagano na onoj drugoj strani. Međutim, kod nas je zid između jedne i druge strane toliko čvrst da je vrlo verovatno da ćete dobiti birače sa druge strane, a možete izgubiti neke svoje.

    U tome je, recimo, bio ključ neuspeha gospodina Josipovića na predsedničkim izborima, on se počeo previše pomicati na drugu stranu, tamo nije dobio ništa i izgubio je svoje. Mislim da bi se to moglo dogoditi gospodinu Plenkoviću, ako se suviše pomakne ka centru i liberalnoj levici on bi mogao izgubiti više na svojoj strani nego dobiti na drugoj strani. S druge strane, ljudi koji su glasali za SDP, recimo dvadesetak odsto tog nekog čvrstog jezgra, nikad neće napustiti SDP bez obzira šta govorio Milanović ili ko god bio vođa SDP-a, kao što je ista stvar i sa HDZ-om.

    Severina
    © AFP 2020 / ARIS MESSINIS

    Da li posle ovih izbora očekujete stišavanje političke situacije što u Hrvatskoj, što u regionu Zapadnog Balkana, kao se sada često govori? Vidimo da rane nisu zarasle, a da se tim bombastičnim izjavama tenzije samo pojačavaju.

    — To zavisi od toga ko će i kako formirati vlast u Hrvatskoj. Čini mi se da ako vlast formira gospodin Plenković te tenzije će možda biti u ovom trenutku nešto malo tiše, naročito na relaciji Zagreb—Beograd jer je moguć jedan novi stav, novi početak, jer je on nova ličnost na hrvatskoj strani. Iako, iskreno rečeno, ko god bio u hrvatskoj politici biće mu teško prodati domaćoj javnosti dobre odnose sa gospodinom Vučićem i Nikolićem.

    S druge strane, ako bude gospodin Milanović, mislim da su ti lični animoziteti koji su postavljeni između njega i gospodina Vučića vrlo veliki i trebaće puno rada da se oni utišaju.

    Ako dođe do velike koalicije u Hrvatskoj, to će izrazito osnažiti hrvatsku poziciju u regionu i u EU jer ona više neće biti zemlja bez vlade ili sa vrlo slabom vladom, nego zemlja u kojoj bi u tom slučaju čak dvotrećinska većina mogla biti iza vlade. Naravno, pitanje je hoće li ona to koristi da bi pritisnula susede i dodatno postavljala uslove ili će to koristiti konstruktivno, to ćemo tek videti.

    Slično:

    Milanović o Srbiji: Šaka jada, mali narod
    Milanović: Špijun će odati tajnu leskovačke pljeskavice
    Milanović: Mogu smisliti i gore uvrede
    Hrvatska bilduje domoljublje na Srbiji
    Tagovi:
    Dejan Jović, izbori, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga