21:43 20 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu

    Čavušoglu: Turska i Rusija moraju zajedno da prekinu rat u Siriji

    © AP Photo / Burhan Ozbilici
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 141
    Pratite nas

    Ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu dao je ekskluzivni intervju dopisniku Sputnjika uoči posete predsednika Rusije Vladimira Putina Istanbulu, u kojem je komentarisao tok normalizacije bilateralnih odnosa Rusije i Turske i izneo svoje prognoze o budućnosti daljeg razvoja saradnje dveju zemalja.

    „Zastoj u našim odnosima trajao je gotovo osam meseci i sada obe strane ulažu aktivne napore da nadoknade mogućnosti propuštene za to vreme. Pored toga, podržavamo dijalog usmeren na otklanjanje nesuglasica u vezi sa nizom pitanja“, rekao je Čavušoglu.

    Prema njegovim rečima, trenutno je najviše pažnje usmereno na sirijski problem. 

    „Sa druge strane, preduzimamo korake da se obnove naši ekonomski i politički odnosi i da se podignu na novi nivo. Tokom našeg prvog susreta o tome je govorio i gospodin Putin. Jedan od ključnih pravaca jeste sfera energetike“, naglasio je Čavušoglu. 

    Turski ministar je ocenio da je učešće ruskog predsednika u radu Svetskog energetskog kongresa odraz dogovora koji su sa Rusijom postignuti ranije, kao i podrške Turskoj. 

    „Prepreke za trgovinsku razmenu i putovanja naših građana postepeno se otklanjaju, mada nam predstoji niz koraka u tom pravcu, kada je reč o našim očekivanjima od ruske strane u toj oblasti. Ja sam rodom iz Antalije. Taj region je poznat po svom turističkom potencijalu, ali istovremeno, ovde je veoma razvijena i poljoprivreda. Voleo bih da iskoristimo to i da još jednom zamolimo rusku stranu da ukine ograničenja na izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju“, rekao je Čavušoglu.

    Tajna diplomatija 

    Govoreći o diplomatskim kontaktima koje su ruska i turska strana održavale radi prevladavanja krize u odnosima i o ulozi pojedinih političara, Čavušoglu je istakao da je reč, pre svega, o susretima sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom u okviru međunarodnih skupova, kao i o istovremenom održavanju kontakata sa ruskim kolegama na raznim društvenim platformama.

    „Govorim, pre svega, o (predsednici Saveta Federacije Valentini) Matvijenko i drugim političarima. Svi su želeli da odnosi budu normalizovani, ali su čekali da se steknu uslovi za to. Da bi to postalo moguće, mi smo pod rukovodstvom predsednika (Redžepa Tajipa Erdogana) preduzeli niz koraka. Bilo je prijatelja koji su nas podržali po tom pitanju. Jedan od njih je bio bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je u dobrim odnosima kako sa Putinom, tako i sa Erdoganom“, ispričao je Čavušoglu. 

    Značajna je, kako kaže, bila i pomoć šefa Dagestana Ramazana Abdulatipova i predsednika Tatarstana Rustama Minihanova, kao i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koji je izneo niz korisnih predloga za rešavanje krize. 

    „Više puta smo naglašavali značajnu ulogu, posebno u završnim etapama, (predsednika Kazahstana) Nursultana Nazarbajeva i predsednika Azerbejdžana Iljhama Alijeva. Te države, kao i Kazahstan i Azerbejdžan, bratske su Turskoj. Za njih je veoma značajno da se razvijaju harmonični odnosi sa Turskom i Rusijom. Zbog toga želimo još jednom da im izrazimo zahvalnost“, naveo je Čavušoglu. 

    Među onima koji su doprineli da Rusija i Turska obnove odnose, prema rečima šefa turske diplomatije, jeste i bivši ruski poslanik azerbejdžanskog porekla Fardah Ahmedov koji je Erdoganu predložio da napiše Putinu pismo i objasnio mu da bi to mogao da bude ključni korak, koji bi mogao da donese bolji rezultat, nego pregovaranje preko posrednika. 

    „Kao što je poznato, predlozi Ahmedova su se pokazali kao delotvorni. Izražavamo mu veliku zahvalnost za pomoć“, dodao je Čavušoglu. 

    Saradnja u energetskoj sferi

    Govoreći o pregovorima Turske i Rusije o izgradnji gasovoda „Turski tok“, Mevlut Čavušoglu je naveo da veliki značaj ima i realizacija projekta nuklearne elektrane Akuju i izgradnja prvog kraka gasovoda. 

    „Projekat ’Turski tok‘ smo mi predložili ruskoj strani. Njegov prvi krak bi trebalo da zadovolji potrebe Turske za prirodnim gasom. Njime će se u Tursku isporučivati gas u obimu od 16 milijardi kubnih metara. Drugi kraj je usmeren ka evropskom tržištu. Rusija namerava da realizuje taj deo posle dobijanja neophodnih garancija, što je potpuno prirodno, imajući u vidu ekonomske uslove u kojima se nalazimo“, istakao je Čavušoglu i dodao da se sada vode bilateralni pregovori čiji je cilj potpisivanje konačnog sporazuma. 

    „Turska nema energetske rezerve, ali je naša zemlja tranzitna država, ona se pretvorila u energetski ’hab‘. Postoji projekat TANAP (Južni gasni koridor), teče proces normalizacije odnosa sa Izraelom, postoje nalazišta na Kipru. Kada govorimo o dospevanju tih resursa na svetsko i evropsko tržište, njihova isporuka preko teritorije Turske je najispravnija i najperspektivnija varijanta. Naravno, Turska želi da diversifikuje izvore energije. Kupovaćemo ih od one zemlje koja predloži najpogodnije uslove“, rekao je Čavušoglu. 

    Prema njegovim rečima, u ovom trenutku Rusija je, pored Azerbejdžana, zemlja koja prodaje gas Turskoj po najpovoljnijim uslovima, što je veoma značajno za tursku ekonomiju. 

    „Zbog toga nameravamo da u budućnosti razvijamo saradnju u sferi energetike sa Rusijom, posebno u okviru ta dva velika projekta“, naglasio je Čavušoglu. 

    Saradnja u rešavanju sirijskog problema 

    Odgovarajući na pitanje o mogućem formatu saradnje Rusije i Turske u sirijskom pravcu, Čavušoglu je naveo da nije ispravno da se bilateralni odnosi razvijaju pod uslovima koji se tiču situacije u drugoj zemlji. 

    „Mi ne govorimo o tome da ’jačanje naših bilateralnih odnosa zavisi od politike Rusije prema Ukrajini i Krimu‘. U tom smislu postavljanje uslova te vrste nije ispravno. Umesto da jedni protiv drugih koristimo nesuglasice, moramo da razgovaramo o tome kako da najefikasnije gradimo dijalog i da razmotrimo sve nesuglasice“, rekao je Čavušoglu i dodao da je već tokom prvog sastanka sa Lavrovom govorio o tome. 

    „Rusija i mi se razilazimo u nizu stavova o sirijskom pitanju. Ali i problem u Siriji takođe nije rešen. Kako zajedničkim naporima možemo da doprinesemo njegovom rešavanju? Umesto da insistiramo na tome da druga strana promeni stavove, treba da razmotrimo kako da zaustavimo sukobe u zemlji, kako da postignemo političko rešavanje krize, kako da sirijskom narodu dostavimo humanitarnu pomoć. U tom pitanju Turska zauzima čvrst stav, zalažemo se za stabilnost i mir u Siriji, za očuvanje teritorijalne celovitosti, prekid borbenih dejstava, političko rešavanje krize“, naglasio je Čavušoglu. 

    Turska je, prema rečima diplomate, podržala sve odluke koje su usvojene u vezi sa održavanjem primirja i isporukama humanitarne pomoći. 

    „Kada sukob bude prekinut, neće biti potrebno da jedni drugima postavljamo uslove. Možemo da se ne slažemo u vezi sa nekim pitanjima, ali čak i tu treba da održavamo otvoreni dijalog, koristeći sve dostupne diplomatske mehanizme. Upravo to razumevanje leži u osnovi dogovora koji su postigli Erdogan i Putin“, zaključio je Čavušoglu. 


    Tagovi:
    obnova saradnje, TANAP, turski tok, Gasovod, saradnja, gas, energetika, Mevlut Čavušoglu, Nursultan Nazarbajev, Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin, Sergej Lavrov, Azerbejdžan, Evropa, Sirija, Ukrajina, Krim, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga