19:44 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 73
    Pratite nas

    „Bregzit, izbeglički talas, katastrofa evra — kako da resetujemo Evropu“ podnaslov je nove knjige „Crni jun“ čuvenog nemačkog ekonomiste, bivšeg predsednika Instituta za ekonomske studije Hansa Vernera Zina. U intervju za Sputnjik Zin kaže da se Evropa nalazi u najdubljoj krizi otkako se završio Drugi svetski rat i da je vreme za reformisanje EU.

    Da li smatrate da je referendum u Velikoj Britaniji početak kraja Evrope?

    — Ne, to bi bilo preterivanje. Ali pojavile su se nove pretnje, stvoreni su uslovi za formiranje drugačije Evrope. U ekonomskom smislu izlazak Velike Britanije je jednak izlasku 20 zemalja EU. Mislim da će ova odluka imati negativne posledice za same Britance, jer ona će zakomlikovati ekonomsku situaciju u zemlji. Prošle godine sam se zalagao protiv „bregzita“, ali istovremeno i za izlazak Grčke iz zone evra, jer sam smatrao da bi ova zemlja trebalo da sprovede devalvaciju sopstvene valute da drahma ponovo postane konkurentna. Ali nisam hteo da proterujem Grke iz EU.

    A da li se zalažete za što tešnju saradnju EU i Velike Britanije?

    — To bi bila najbolja opcija. Ali Britanci više ne žele princip slobode kretanja jer se boje dolaska migranata. Možda će neki takvo ponašanje nazvati fobijom, ali to nije tako. Pedesetih i šezdesetih godina Velika Britanija se suočila se velikim brojem migranata koji su stigli iz bivših članica Britanske zajednice naroda. I autohtoni Britanci to doživljavaju kao veliki problem. I kada su na britanska vrata zakucali novi došljaci, ljudi su se uplašili. Činjenica je da je migracioni faktor ozbiljno uticao na odluku o izlasku iz EU.
    Sada neki u EU kažu — ako Britanci odbijaju princip slobode kretanja, treba odustati i od slobodne trgovine sa Velikom Britanijom. Ne mislim da je to dobra ideja, na taj način bismo naškodili sebi.

    Bivši predsednik Instituta za ekonomske studije Hans Verner Zin
    © Sputnik
    Bivši predsednik Instituta za ekonomske studije Hans Verner Zin

    Evropski parlament odavno traži više demokratije i više ovlašćenja, zato što ne može samostalno da podnosi nacrte zakona…

    — Recimo, Savet ministara EU je veoma problematična institucija. Ako ministar zemlje-članice EU ne uspeva da „progura“ neki predlog u svojoj zemlji, on se sastaje sa kolegama u Briselu u okviru saveta ministara, i taj savet usvaja direktivu o ovom predlogu o kome se onda raspravlja u nacionalnim parlamentima. To je veliki izazov za demokratiju, jer je to demokratija naopačke, i Ustavni sud se nekoliko puta oglasio tim povodom. Evropskoj uniji su potrebne reforme, i mislim da bi trebalo da iskoristimo „bregzit“ da ih sprovedemo i da razmislimo da li možda Brisel ima previše ovlašćenja. To je iritiralo Britance, kao i mnoge druge u EU, i na to je neophodno reagovati. Kad ako ne sad?!

    Nakon što je počela migraciona kriza, u nekim evropskim zemljama je porastao broj pristalica desničarskih stranaka. Koliko je opasna ova tendencija?

    — Desničarske stranke trenutno nisu na vlasti, ali je nemoguće zanemariti činjenicu da one postoje. U Italiji imate Pokret pet zvezda na čelu sa Bepeom Grilom, koji želi da napusti zonu evra. U Francuskoj imate Marin le Pen, koja želi isto. Sada je nemoguće predvideti da li će njihova popularnost i dalje rasti. Recimo, ukoliko italijanski premijer Renci ne uspe da sprovede reformu parlamenta, mogući su novi izbori, na kojima bi Bepe Grilo imao dobre šanse. Trenutno više od 50 odsto italijanskih partija su evroskeptični.

    Stranka Alternativa za Nemačku je poznata po kritikama na račun jedinstvene evropske valute. I vi odavno govorite o katastrofi evra. Šta je sada bitnije za Evropu — situacija sa evrom ili migraciona kriza?

    — U doglednoj budućnosti — evro, dok u dugoročnoj perspektivi mnogo veći značaj ima tema migranata. U Africi živi 1,1 milijarda stanovnika, i nije jasno šta će se dešavati na ovom kontinentu u narednim decenijama, i šta ćemo mi preduzeti tim povodom. U knjizi „Crni jun“ izneo sam stav da je neophodno formirati Mediteranski savez i razraditi specijalni program za jačanje zemalja južnog Sredozemlja, pre svega njihove ekonomije. Ali to nije dovoljno. Neophodno je poštovati važeće zakone o političkom azilu, prema kojima je zabranjen prelazak granice sa ciljem da se podnese zahtev za dobijanje političkog azila. Treba zabraniti ulazak tražiocima političkog azila koji pokušavaju da uđu u Nemačku sa teritorije sigurnih zemalja, na primer, Austrije. Sve ove probleme trebalo bi rešavati na opšteevropskom nivou, sa druge strane, moramo da podržimo ljude koji zaista mogu da dobiju politički azil, ili nije dobro kada oni prvo dolaze a onda godinama žive tu, čekajući odluku o azilu.

    Da li za Evropu ima spasa?

    — Naravno da ima, Evropa neće nestati, bez obzira na probleme u njenim institucijama. Ali vreme je da razmislimo: da li smo izabrali ispravan kurs? Izlazak Velike Britanije je izglasavanje nepoverenja prethodnom kursu EU. Evropska unija mora da reaguje na kritiku i da se promeni, jer su interesi Nemačke mnogo bliži interesima Britanaca, nego interesima Francuza, na primer, kada je reč o slobodnoj trgovini i ulozi države. Ujedinjena Evropa nema alternativu, ona mora da podržava integracione procese. To se, inače, tiče i postsovjetskog prostora. Moramo da živimo jedni pored drugih, i to bi mogla da bude čvrsta politička saradnja, ili jednostavno obična mirna saradnja sa Rusijom i drugim zemljama bivšeg SSSR-a.

     

    Tagovi:
    Verner Zin, Bregzit, evro, kriza, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga