21:50 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Planinska pešadija na vežbi oblasti u blizini bavarskog sela Pešadijske brigade 23. nemačkog Bundesvera u južnoj Nemačkoj, 23. marta, 2016

    Ne damo više nemačku decu za američke ratove

    © AFP 2019 / CHRISTOF STACHE
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    3961

    Mnogi evropski političari i mediji šokirani su pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Ipak, bivši državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke, kao i bivši potpredsednik OEBS-a Vili Vimer, doživeo je olakšanje.

    Da je pobedila Hilari Klinton, kaže Vimer za Sputnjik, moglo je doći do trećeg svetskog rata.

    Gospodine Vimeru, šta ste prvo pomislili kad ste čuli novosti iz SAD?

    — Osetio sam  olakšanje, jer sam imao utisak da će nas ovakav ishod izbora spasiti od velikog rata. Polazim od toga da je novi predsednik SAD, za razliku od svoje suparnice, spreman za razumnu, praktičnu i saradnju uz međusobno poverenje — to mi stvara nadu.

    Poražavajuća je reakcija mejnstrim medija u Nemačkoj, koja podseća na izjave na račun partije Alternativa za Nemačku. Deluje kao da ti novinari žive u paralelnom svetu.

    — Od vremena Drugog svetskog rata poznat nam je izraz „kvisling“. Očigledno je da je ta pojava široko rasprostranjena u Nemačkoj i to u raznim sferama — politici, medijima itd. To je prosto nepodnošljivo. To izgleda kao da se nemački narod nalazi pod stranom upravom. Nije dobro ako ne budemo imali pluralizam ili ako oni koji se nalaze na vlasti ne budu poštovani. Došlo je do takve situacije da neki pretpostavljaju da mogu da gospodare nad svim ostalim svojim sugrađanima. Danas smo videli da je to pogrešan put.

    U SAD narod je jasno izneo svoje mišljenje. Koliko je tačna tvrdnja da rezultati ovih izbora opovrgavaju postojanje demokratije u onom obliku u kojem je ona postojala u poslednje vreme, ili pokazuju da narod ne voli establišment?

    — Mislim da bi pitanje trebalo drugačije formulisati: šta je pošlo naopako u razvoju demokratskog sistema sa obe strane Atlantika u poslednjoj deceniji i koji su to procesi postali razlog za izbijanje rata koji se razbuktao tokom predizborne kampanje? Jer mi praktično više ni ne znamo šta se dešava u SAD. Voleo bih da oni svoje konflikte rešavaju na svojoj teritoriji, a ne da raznose klicu rata po celom svetu. Tokom predizborne kampanje u SAD samo što još nismo videli tenkove iz kojih bi kandidati napadali oponentski štab. Tamo je bio doveden do apsurda čitav postojeći politički sistem, a to je prosto katastrofa za ostatak sveta. Tako se diskredituju demokratske države koje ne dozvoljavaju sebi tako nešto. U kontekstu svega rečenog, možemo se samo nadati da nam predstoji vreme katarze, kada će se ljudi zamisliti o tome kako da naprave, uspostave red u sopstvenoj državi. To je glavni problem u vezi sa predizbornom kampanjom u SAD. Sada moramo poslati signal na onu stranu Atlantika: „Ne damo više nemačku decu za američke ratove!“. Novi američki predsednik to mora znati.

    Trampa teško da možemo nazvati ekspertom za pitanja spoljne politike. Da li u tom smislu očekujete neke promene, konkretno u odnosima između SAD i Evrope?

    — U svojim nastupima na temu spoljne politike Tramp je govorio da on, za razliku od svojih imperijalistički nastrojenih prethodnika, preferira klasične odnose između država. To se u prvom redu tiče odnosa sa Ruskom Federacijom. Pre godinu dana sam učestvovao na jednoj konferenciji u Moskvi, a posle mene je govorio jedan od glavnih spoljnopolitičkih savetnika predsednika Trampa — general Flin. Za mene je to tada bio prvi signal, da SAD neće dalje potpirivati ratove. Nadamo se da će u Americi uložiti napore kako bi normalizovali odnose sa Rusijom. Jer, sa druge strane, Klintonova je govorila da ima nameru da nastavi politiku svog muža u odnosu na Evropu. Stoga sam se setio da je upravo Bil Klinton započeo bombardovanje Jugoslavije, poništio norme Pariskog dokumenta, a i sve ono što se dogodilo u Avganistanu i u Maliju, takođe je bilo delo demokrata. Tako da što se tiče uspostavljanja mira u celom svetu, polažem više nade na predsednika republikanca.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Barak Obama
    © AFP 2019 / KREMLIN POOL / PRESIDENTIAL PRESS SERVICE

    Pošto ste već pomenuli Rusiju, a još i u kontekstu „bregzita, videli smo da se aktivno radilo na raspirivanju rusofobije. Tokom predizborne kampanje u SAD, to se moglo još jače osetiti. Zašto igra na tu kartu nije donela rezultate?

    — Zato što su ljudi već navikli da ne obraćaju pažnju na takve informacije, sami Amerikanci vide da ih njihova vlast gura iz jednog rata u drugi.

    Posle dolaska Trampa na vlast, mogu li se očekivati promene u redovima NATO-a?

    — Nakon što je NATO od odbrambene alijanse postao agresivna mašina, Severnoatlantski savez je postao opasnost za čitav svet. Ako novi američki predsednik to shvati, biću manje zabrinut nego što sam sad.

     

    Tagovi:
    vojska Nemačke, Vili Vimer, Nemačka, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga