04:33 23 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    119
    Pratite nas

    U mnogim siromašnim državama, kao što su Indija ili Ukrajina, postoji praksa surogat majčinstva. Ove siromašne države predstavljaju „odlično tržište“ za parove sa Zapada. U Italiji je surogat majčinstvo zakonom zabranjeno, pa se zato mnogi Italijani obraćaju ukrajinskim agencijama koje svoje usluge na sajtovima nude na italijanskom jeziku.

    Da li je moralno pribegavati svim mogućim sredstvima kako bi se ostvarilo potomstvo? Da li se i kako pri ovakvoj proceduri uvažavaju prava surogat majke i deteta pitali smo Filipa Savarezea, predstavnika italijanskih organizacija „Đeneracione familja“ i „Sitizen gou“.

    Praksa surogat materinstva cveta u siromašnim državama, kao što su, na primer, Indija u Aziji ili Ukrajina u Evropi. Može li se reći da upravo ova praksa naglašava činjenicu da se žensko telo tretira kao stvar, posebno onih žena koje žive u bedi?

    — To je jedan od pokazatelja sa kojima se susreću najsiromašnije zemlje. Pa ipak, to je i realnost u zapadnom svetu, gde se ljudski život i telo sve češće pretvaraju u robu. Kažem na Zapadu, jer upravo iz bogatijih zapadnih država u Ukrajinu ili Indiju dolaze parovi koji ne mogu da dobiju potomke, a u nadi da će to moći da ostvare u siromašnim zemljama uz pomoć surogat majke, kao da su tela tih žena zapravo stvari, a sama deca nešto što se može kupiti.

    Međunarodna zajednica bi morala ovaj fenomen da tretira na istom nivou kao prostituciju ili ropstvo.

    U Italiji žene ne mogu da postanu surogat majke jer je ova praksa zakonom zabranjena, ali baš zato mnogi Italijani nalaze rešenje za svoje probleme sa neplodnošću u zemljama poput Ukrajine, gde se sve što ih zanima nudi na ukrajinskim sajtovima, na italijanskom jeziku…

    — Da, ženama u Italiji je zabranjeno da postanu surogat majke, a ova praksa ne sme ni da se reklamira niti sponzoriše. Ali, kada parovi isprobaju sve i ne mogu da dobiju dete, oni odlaze preko granice i koriste mogućnost da praktično „kupe“ dete. Smatramo da je paradoks da se roditeljima smatraju ljudi koji su nekoj ženi platili kako bi im ona dala dete koje je nosila i rodila.

    Šta Vi možete da poručite homoseksualnim parovima koji ne mogu prirodnim putem da dobiju potomstvo i zato pribegavaju ovoj praksi?

    — Mislim da dete nije nešto može da se kupi i ponese sa sobom. Dete je mali čovek, sa svim ljudskim pravima i dostojanstvom. Ova praksa surogat majčinstva pretvara ljudski život u proizvod, u biznis. U ovoj sferi se pojavljuje čak čitav niz usluga medicinskog i komercijalnog karaktera. A tu nema bitne razlike između hetero i homoseksualnih parova. Kupovina ljudi se smatra ropstvom — i tačka.

    Sa psihološke tačke gledišta, kako takvi parovi objašnjavaju svojoj deci da su došla na svet u skladu sa odredbama ugovora koji je regulisao odnos između surogat majke sa jedne strane i roditelja koji ga podižu sa druge?

    — Zapravo, brojne psihološko-pedagoške discipline tvrde da svaki čovek uvek duboko u sebi oseća potrebu da zna odakle potiče i ko su njegovi biološki roditelji. To se najpre vidi kod dece koja su usvojena, a još više kod one dece koju je na svet donela surogat majka.

    Tagovi:
    surogat majke, usvajanje, gej brak, deca, Italija, Ukrajina, Indija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga