21:09 12 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    291
    Pratite nas

    Dva snažna pola, istovremeno podeljena, ali i upućena jedan na drugi — Nemačka i Rusija — istorijski i sve do naših dana vode na strateškoj šahovskoj tabli sveta igru od koje zavisi sudbina Evrope. Ta simbioza predstavlja ljubav i mržnju u geopolitici.

    Knjiga Salvatorea Santanđela „Nemačka–Rusija, podeljeni horizonti evropske geopolitike“ upravo opisuje različite faze razvoja odnosa Berlina i Moskve, koji su vekovima istovremeno bili i suparnici i saveznici, sve do današnjih dana kada se na šahovskoj tabli kao lideri dve strane pojavljuju Angela Merkel i Vladimir Putin, koje povezuje energetika, a deli ih ukrajinska kriza.

    Nakon pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a promenile su se granice Evrope. Iako su se Rusija i Nemačka u prošlosti borile na život i smrt, neke branše, u prvom redu energetika, pravile su most između dve strane, sve do ukrajinske krize, koja je ozbiljno uzdrmala savez Berlina i Moskve.

    Kakva će biti budućnost odnosa Nemačke i Rusije? Kako će osa Moskva–Berlin uticati na geopolitiku Evrope? Na ta pitanja Sputnjik je pokušao da dobije odgovor od Salvatorea Santanđela, novinara i profesora Univerziteta Tor Vergata u Rimu.

    Kakvu ulogu za Evropu je odigrao savez Moskve i Berlina od trenutka pada Zida do današnjeg dana?

    — To je bio strateški savez. Osa je doživljavala uspone i padove, sve do ukrajinske krize. Do tada je ojačala saradnja u oblasti kulture, ekonomije i, naravno, energetike. Zbog ukrajinske krize odnosi su se zaoštrili. Sa druge strane, imajući u vidu izgradnju drugog kraka „Severnog toka“, oblast energetike nije toliko pogođena krizom.

    U svojoj knjizi Vi pišete da ti posebni odnosi na relaciji NemačkaRusija utiču na geopolitičku ravnotežu snaga u Evropi. Šta ste pod tim konkretno imali u vidu?

    — Rusija i Nemačka imaju viševekovne veze. Još je veliki engleski ekonomista Kejnz na konferenciji u Versaju rekao da je „istorijska sudbina Nemačke u modernizaciji carskih zemalja“. Očigledno je to dovelo do toga da je između te dve sile došlo do razvoja posebnih odnosa. U mojoj knjizi se može na mnogo mesta naći poziv Rusiji i Nemačkoj, koje se u prošlom veku jesu našle u užasnom sukobu u Evropi, da sada izgrade novu budućnost i ne ponove krvave stranice istorije u sred našeg kontinenta.

    Razume se, istorija i geografija igraju ključnu ulogu. Između Rusije i Nemačke se nalaze države poput Ukrajine i baltičkih republika koje su osetile na svojoj koži sve negativne aspekte tih odnosa. Veoma je važno to što Nemačka i Rusija mogu da izgrade dinamične odnose, imajući u vidu sve teškoće, opasnosti i strahove, upravo nalazeći načine da prevaziđu te probleme.

    Ruskonemački odnosi su prošli veliko iskušenje zbog ukrajinske krize. Bilo bi veoma važno razumeti sve pojedinosti geopolitičkih odnosa dve države, gde geografija često biva zapostavljena…

    — Jasno je da postoji fizička geografija. Ali postoje i različiti načini da se interpretira geografsko prostranstvo, na primer, teritorija pod kojom podrazumevamo istočni deo Nemačke i zapadni deo Rusije, te teritorije mogu biti na različite načine opisane i doživljene.

    Teritorija između Nemačke i Rusije može da nosi naziv „krvave zemlje“, kako je to prvi rekao Timoti Snajder, američki istoričar, jer je upravo na tom potezu bila najveća klanica tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka. A ako posmatramo iz perspektive Poljske i Ukrajine, onda govorimo o teritoriji koja ne spaja Nemačku i Rusiju, već ih deli, pri tome odgurujući Rusiju sve više na istok, a Nemačku sve više ka Atlantskom okeanu. Geografija bez sumnje igra veoma važnu ulogu, ali ona nije neutralna, jer različita tačka gledišta utiče na različit razvoj situacije.

    Dakle, postoje granice, ali geografija se menja i uvek zavisi od različitih tačaka gledišta?

    — Da, osim toga, zavisi još i od tačke gledišta određene kulture. Osim istorijskih i kulturnih veza postoji i praktična uzajamna povezanost, odnosno komplementarnost dve države. To su ogromni industrijski kompleksi Evrope — Nemačka, i najveći isporučilac nafte i gasa — Rusija, i to je bio kamen-temeljac za simbiozu ove dve države.

    Dodatnu sliku može da pokaže „Južni tok“ i važna uloga Italije. Naravno, projekat je u ovom trenutku zatvoren, iako je obnovljen projekat „Severni tok“. Ovde vidimo određeni pragmatizam Nemaca, jer je Merkelova zauzela jednu od najoštrijih pozicija kada su bile uvođene sankcije protiv Rusije, ali vidimo i delić bespristrasnosti, jer u punom jeku sankcija Nemci nisu mogli da se dogovore o udvostručavanju „Severnog toka“, već su započeli projekat kao što je, na primer, razmena aktiva. Radi se o razmeni aktiva između „Gasproma“ i nekoliko kompanija poput „Basfa“ i „Eona“. To jest, ekonomija i saradnja moraju da prevaziđu neprijatnosti, kao što su ideologija i propaganda.

    Poznato je da su bez obzira na sankcije, Nemci sve vreme poslovali sa Rusijom. Kakva budućnost očekuje osu NemačkaRusija?

    — Sudbina te ose zavisi od političkih izbora. Od pada Berlinskog zida, videli smo sporazum Kola sa Jeljcinom, Šredera sa Putinom. Odnosi Merkelove i Putina nisu idealni, ali dve države zahvaljujući različitim oblastima saradnje mogu da održe i očuvaju bilateralne odnose. Mnogo će u budućnosti zavisiti od mogućnosti lidera da održe dijalog i da pređu preko provokacija u vezi sa ukrajinskom krizom i da ne dovedu do izgradnje novog zida ili novog krvoprolića u samom srcu Evrope.

     

    Tagovi:
    geopolitika, odnosi, Severni tok, Južni tok, EU, Salvatore Santanđelo, Helmut Kol, Boris Jeljcin, Angela Merkel, Vladimir Putin, Poljska, Nemačka, Italija, Ukrajina, SSSR
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga