19:40 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Profesor Nenad Kecmanović

    Srpska stabilnija od Bosne, pa Bakir ne zna kud udara

    © Sputnik /
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1423
    Pratite nas

    Poziv Milorada Dodika srpskim strankama u koaliciji sa SDA da napuste zajedničke institucije najkasnije do isteka roka obnove postupka protiv Srbije, prema profesoru Nenadu Kecmanoviću ima političku logiku jer je i posle prethodne inicijative iz Sarajeva viđeno jedinstvo svih stranaka u Srpskoj i solidarnost sa Srbijom.

    „Mislim da je bilo logično“, konstatuje Kecmanović za Sputnjik, „da prvi čovek Republike Srpske na neki način taj stav koordinira“.

    Bez obzira da li će do tužbe doći, sugeriše Kecmanović, potrebna je neka vrsta pripreme u Republici Srpskoj, na oba nivo vlasti. I u zajedničkim organima u Sarajevu da se na takav akt reaguje pravovremeno i istovremeno da se ovoj drugoj strani najavi kakve će posledice izazvati odluka o pokretanju tužbe.

    Šta je stvarni razlog moguće revizije tužbe BiH?

    — Prvi proces pred međunarodnim sudom u Hagu protiv Srbije je BiH izgubila. Niko ne vidi relevantne argumente za reviziju.

    Pokretanje nove tužbe i mnogo košta.

    Vidimo i negativne reakcije u zajedničkim organima, ne samo srpske strane, nego i Hrvatske. Zaključak bi bio da su Izetbegovićevi motivi isključivo politički.

    Koji je cilj lidera SDA Bakira Izetbegovića?

    — Njemu, čini se, ne odgovara situacija u kojoj je Srpska stabilnija i funkcionalnija ne samo od BiH nego i od Federacije u kojoj Hrvati, vidimo, sve glasnije traže treći entitet. Postaje očigledno da mu ne odgovara ni normalizacija odnosa sa Srbijom jer misli da time više dobija Beograd nego Sarajevo.

    Mislim da je sigurno takvu inicijativu izazvala i najava nove administracije Sjedinjenih Država da neće biti tako bolećiva kao prethodna prema bazama islamskog terorizma u bošnjačkim kantonima BiH. Zato, čini mi se, Bakir Izetbegović udara sad na sve strane.

    Dobar ste poznavalac prilika u BiH, otkud to da se sad često pominje hrvatski entitet?

    — Hrvati u Federaciji BiH zaista se nalaze pod bošnjačkom dominacijom. Tu ima jedna rupa u izbornom zakonu gde se kaže da jedan od članova Predsedništva treba da bude Hrvat, a ne piše da treba da bude predstavnik Hrvata.

    Ako pogledamo u prošlost, Hrvati su u savez sa Bošnjacima i u zajednički entitet ušli nevoljno, na nagovor Zagreba i Vatikana, i dobrovoljno se odrekli Herceg-Bosne.

    Posle toga su neprestano očekivali, posebno otkako je Hrvatska ušla u EU, da će sa te strane dobiti pomoć da im se obezbedi ili ravnopravnost ili da im se vrati treći entitet. Međutim, te akcije po evropskim kuloarima su postojale, ali zasad ne daju nikakav rezultat.

    Zašto? Ko najviše koči?

    — Postoji tu i vrlo važan momenat da katolička crkva nije spremna da hrvatski samostani koji su rezultat vekovnog misionarenja Franjevaca ostanu izvan granica trećeg entiteta. Ukratko.

    Čović je, čini se, prvi lider HDZ za BiH koji je bliži Banjaluci nego Zagrebu, ili konkretnije Dodiku nego predsednici Kolindi i nadbiskupu Puljiću.

    Ovo je sad samo povod da iskažu nezadovoljstvo i da jednim praktičnim političkim potezom reaguju na inicijativu koja dolazi iz Sarajeva od Bakira Izetbegovića.

    Koji su još razlozi za njihovo nezadovoljstvo?

    — Nije nikakvo čudo da su, kao i Srbi, možda čak i iz više razloga, nezadovoljni i Hrvati u BiH. Koren toga stoji u činjenici da je ideja o celoj BiH kao isključivo bošnjačkoj uhvatila duboko korene u narodu.

    Vrlo ćete teško dobiti neki racionalan, razuman odgovor po čemu bi to tako bilo, ali kao što biva u politici i ideologiji, ta ideja je sve prisutnija i ona samim tim ugrožava druga dva naroda.

    Koje argumente pominju?

    — Pominje se da su samo Bošnjaci branili Bosnu, što je smešno. Onda se pominje kako Srbi i Hrvati imaju rezervne domovine, a Bošnjaci nemaju.

    To bi jednako bilo kao kad bi im bilo odgovoreno da i oni imaju maticu, kako je i sami nazivaju, u Turskoj.

    Pominju se i još neki potpuno neutemeljeni argumenti, ali koji u masama prolaze. Što je to dalje od realnosti, to sve čini se više impregnira svest mladog bošnjačkog sveta sa pretenzijom da se i realizuje. To izaziva strah i odbrambenu reakciju ova druga dva naroda.

    Džamija u Sarajevu
    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC

    Glavni imam najveće sarajevske džamije Kralja Fahda Nezim Halilović zapretio je bacanjem prokletstva na bošnjački politički vrh ukoliko odustane od zahteva za reviziju tužbe BiH protiv Srbije. Često ste pisali o verskom uticaju u BiH. Šta nam on govori?

    — Od početka postoji sprega i jedinstvo između SDA i Islamske verske zajednice.

    Sticajem okolnosti, a to traži malo šire objašnjenje, na čelo nacionalnog pokreta u BiH ′90-ih godina nisu došli sekularni nacionalisti, kao što je bio slučaj kod Srba i Hrvata, nego su došli baš verski radikali kojima je suđeno u Sarajevskom procesu.

    Kako su oni preuzeli to vodstvo od sekularnog krila, onog ranog SAD u kome su bili i Adil Zulfikarpašić i Muhamed Tunjo Filipović, posebna je priča, ali sprega postoji od samog početka.

    U prvoj fazi je Izetbegović bio na čelu i SDA i IVZ, a Mustafa Cerić, reis tadašnji, mu je bio, moglo bi se reći, pomoćnik za verska pitanja.

    Onda imate fazu kad posle Izetbegovićeve smrti Cerić vodi glavnu reč zajedno sa Sandžačkim muftijom Zukorlićem. Oni su u toj fazi bili vrlo radikalni, ekstremni, bučni… Više su se bavili politikom nego verom.

    Kakva je sad situacija?

    — Husein Kavazović, koji je nedavno izabran za reisa, po temperamentu je mirniji, a i po svojim gledištima umereniji i rekao bih bliži ovom umerenom bosanskom islamu. Pored njega je, međutim, izbio kao mnogo radikalniji i agresivniji Nezim Halilović.

    To je zanimljiva ličnost, a iz šireg konteksta i vrlo opasna pojava. On je tokom rata, za razliku od Alije Izetbegovića i Mustafe Cerića koji su vodili politiku iz sarajevskih kabineta, bio na frontu. U jednoj ruci je držao kuran, a u drugoj kalašnjikov.

    Na čelu je džamije koju je izgradila Saudijska Arabija, a saudijski dvor je sponzor vehabijskog pokreta, pa i ove ispostave u Bosni. To je značajan punkt koji se nalazi u centru Sarajeva i kad govorimo o vehabijama obično ih vezujemo za zabačene enklave u bošnjačkim kantonima, a zaboravlja se njihova veza sa centrom u Sarajevu.

    Ta džamija baca u senu Begovu džamiju koja je bila sedište umerenog bosanskog islama.

    Ta simbolika upućuje na realan proces da zapravo vehabije preuzimaju glavnu reč u bosanskom islamu.

    Muderis, kako njega zovu, što nije samo veroučitelj islama nego i uzor koji treba da slede njegovi sledbenici, poznat je kao vrlo radikalan.

    U novije vreme on je izmaknut iz Islamske verske zajednice i neformalno se pojavljuje kao oponent politici IVZ da eliminiše takozvane paradžemate. Kad se govori o paradžematima, pre svega je reč o vehabijama.

    Tu se muderis pojavljuje kao paralelni sistem koji će biti još moćniji jer raspolaže neuporedivo većim finansijskim sredstvima.

     

    Slično:

    Izetbegović: Samo tražimo pravdu zbog onog što je Milošević uradio
    Dodik i Čović: Revizija tužbe protiv Srbije neprihvatljiva (video)
    Vehabije, OVK i strani obaveštajci u „timu“ opozicije RS
    Crnogorci vratili vehabije u Srbiju i BiH
    Britanski ambasador: Dodik nije jedini problematični političar u BiH
    Dodik: Neprihvatljivo prekrajanje granica Srpske
    Izetbegović potvrdio: BiH pokreće reviziju tužbe protiv Srbije
    Tagovi:
    Nenad Kecmanović, Federacija BiH, islam, Bakir Izetbegović, Dejton, Republika Srpska, vehabije, Srbija, tužba, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga