20:57 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik

    Iduće nedelje podižu optužnicu protiv mene (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše Nataša Milosavljević
    91183
    Pratite nas

    Treba jasno reći da Srbi hoće da zaštite svoj nacionalni identitet, pismo, jezik i svoje dve države. I mi ćemo suvereno da odlučujemo kako će one da sarađuju, a nećemo da nam iko govori šta je za nas dobro, a šta nije, niti da nam na Drini neko pravi granicu, nećemo ni u NATO.

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik vratio se iz Moskve veoma zadovoljan rezultatima razgovora sa ruskim ministrom inostranih poslova i kontaktima koje je imao tokom ove posete. Odmah po sletanju na beogradski aerodrom, dao je intervju Sputnjiku.

    — To je zaista bio jedan važan i dobar sastanak imajući u vidu koncentraciju raznih događaja koji su se desili poslednjih meseci i potrebu za raznim konsultacijama upravo na ovom nivou. A pre svega je to potvrdilo našu dobru i prijateljsku saradnju i potvrdilo da Ruska Federacija i ruski ljudi, ministar Lavrov, duboko razumeju sve što se ovde događa i poznaju do detalja situaciju u oblasti sprovođenja Dejtonskog sporazuma, gde Rusija igra veoma važnu ulogu kao članica Saveta za implementaciju mira. Kao što je poznato, Rusija je odigrala jednu od ključnih uloga vezano za tzv. veštačku reviziju tužbe koju je sazvalo Veće za implementaciju mira i rekla svoj stav veoma jasno i decidno. Da Rusija to nije razumela i da tako nije reagovala, to se ne bi ni desilo.

    To je prvi put bilo da ona reaguje na tu situaciju?

    — Da, prvi put i u veoma važnom trenutku. Lavrov je govorio o tome da u Bosni i Hercegovini niko ne može da uzurpira pravo da predstavlja druge i u suštini to je to. Rusija ostaje privržena poštovanju međunarodnih sporazuma, a na našem prostoru Dejtonskog mirovnog sporazuma ne želi da vidi urušavanje prava u Republici Srpskoj. Rekla je veoma jasno, kako je to i sam Lavrov napomenuo, da zapadni partneri prave određene greške u tumačenjima i nastojanjima da nametnu rešenja koja u suštini devalviraju pravo u Republici Srpskoj. Tu ostaje mera u kojoj smo se mi kretali što se tiče tih političkih dešavanja. Naravno, ja sam imao priliku da se zahvalim za kontinuirano praćenje i podršku Rusije u mnogim važnim pitanjima. Za ovo vreme i ovu političku generaciju ostaje dominantna stvar to što je Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti kada su hteli da Srbima nametnu odgovornost za genocid koji uopšte nije postojao. Da to nije sprečeno, mi bismo bili jedini narod koji je zbog relevantne rezolucije Ujedinjenih nacija došao u situaciju da na taj način bude kvalifikovan. U svakom slučaju, Rusija ne propušta da prati i veoma je uključena u mnoga dešavanja. Ja sam i napomenuo da je razvoj političke situacije u Bosni i Hercegovini loš, da tamo postoji fingiranje o svemu tome, da je velika priča zapadne zajednice, pa čak i Evropske unije, o tzv. reformskoj agendi srušena činjenicom da Federacija BiH ne izvršava obaveze iz aranžmana sa MMF-om, i da taj MMF ostaje mrtav, mada je to ključna tačka reformske agende. Rusi to znaju i oni to dobro procenjuju.

    BiH, kao i Srbija je pod stalnim pritiskom da uvede sankcije Rusiji. Da li je bilo reči i o tome?

    — Naravno, razgovarali smo i o tome, uvek kada se obnavljaju sankcije Rusiji od strane Evropske unije i Zapada, uvek je pritisak u Bosni i Hercegovini da ta BiH to uradi. Bilo mi je drago što sam mogao da vidim da se tamo situacija promenila. Pre nekoliko godina, svega nekoliko sedmica nakon što je došlo do uvođenja sankcija Moskvi, posetio sam Rusiju i video jednu opštu depresiju, a sada vidim jednu potpunu stabilizaciju. Sankcije jesu napravile određenu štetu, ali je stvoreno uverenje Rusa da imaju potencijal da se sami izvuku i danas se hvale na mnogim mestima da su rešili sistemom zamena neke proizvode od kojih su zavisili, razvili nove proizvodnje i ono što je veoma važno, treba znati da je Rusija u prošloj godini drugi najveći proizvođač pšenice u svetu. Obično postoji neka percepcija da Rusija crpi samo naftu i gas i da od toga živi, a to nije tačno. Evo, izvozi pšenicu i mnogo čega drugog. Rusija i njena ekonomija su se apsolutno stabilizovale s namerom da se vrate na bolje grane, i to je ono što me raduje. 

    Trpimo pritisak, ali uvek smo to odbili, i ministar Lavrov je rekao da je zahvalan na tom principijelnom stavu i Republike Srpske ali i Srbije, koja je isto tako izložena, i premijeru Vučiću koji je decidno i jasno rekao da nema nameru da prihvati uvođenje sankcije Rusiji i to je bila jedna od tema o kojoj smo pričali.

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov /
    © Sputnik / Vladimir Pesnя

    Iz Moskve nam je stigla vest da ste odustali od ideje o sprovođenju referenduma o nezavisnosti Republike Srpske. Šta vas je navelo na takvu odluku?

    — Ono što postoji napisano u partijskim dokumentima, tu ostaje, a ono što su bile špekulacije, nikada nije ni bilo moje vlasništvo. Dakle, mi smo jasno rekli da Bosna i Hercegovina ima priliku da se vrati na izvorni Dejton i da mi ne možemo da prihvatimo ono što je nasiljem oduzeto. SNSD kao politička partija, koja je navedena kao budući organizator nekog referenduma i ja, jasno smo rekli da nismo avanturisti, da nećemo kreirati nasilje, da ćemo razmatrati situaciju, ali niko nam ne može uterati strah da ne postavimo to na dnevni red. Bosna i Hercegovina sa otetim nadležnostima od Republike Srpske ne može da preživi budućnost. Mi evo imamo Dejtonski sporazum, imamo ono što je visoki predstavnik nama oteo, i nudio da sednemo i da vidimo šta dalje. Da li je to pravi model koji je napravljen u prošlosti ili ćemo to nešto modelirati, nešto ukinuti ili možda nešto i dodati. Ako taj dijalog postoji, onda Republika Srpska i nema nekog posebnog prava i potrebe za za referendumom, a ako dijaloga nema, onda ja ne želim nikada da isključim mogućnost da srpski narod i Republika Srpska imaju pravo da odlučuju sami o sebi. Videli smo kako to izgleda oko Dana republike, koliko ima zastrašivanja ljudi, postoje gotovo jasne indicije da će već sada iduće sedmice, iza desetog ili jedanaestog, biti podignuta optužnica protiv mene i protiv još nekih važnih ljudi u Republici Srpskoj zato što smo se drznuli da podržimo referendum i da budemo podrška tom referendumu. Zamislite, političara optuživati za podršku referendumu koji izražava stav naroda, ali gledaćete to. Tu Bosnu i Hercegovinu ne možemo podržati. To je neko pogrešno razumeo.

    Dakle, niste rekli da neće biti referenduma?

    — Ja sam jasno rekao: nismo avanturisti, nećemo doprineti nasilju, želimo mir stabilizaciju ali od naših prava nećemo odustati. Ako ih ne budemo realizovali 2018, sigurno ćemo birati priliku da to uradimo neke godine koja dolazi. Inače, moje je mišljenje veoma poznato u tom pogledu. Mislim da je srpski narod na Balkanu u prošlom veku najviše stradao u ratovima koji su odneli ogromne žrtve. Srbi su dali živote za slobodu, ne samo srpskog naroda, nego i naroda u okruženju koji su, čim su imali priliku, razbili bivšu Jugoslaviju. I ja mislim da su ove decenije koje dolaze, i to ne mora biti ova 2018. godina, vreme kad se mora integralno posmatrati srpsko nacionalno pitanje. I da mi Srbi, ova generacija političara, i elite, intelektualaca, treba da u nekom procesu intelektualnom, političkom i svakom drugom definišemo jasno političke ciljeve Srba u ovom veku. I da mi znamo, ja pripadam onim ljudima koji misle da Srbi imaju pravo da razviju svoju integralnu priču vezano za Republiku Srpsku i Srbiju. Ja verujem da će se u ovo veku to ostvariti. Možda ja to neću doživeti, ali kad budem umirao umiraću sa mišlju da se to mora desiti.

    U Moskvi ste razgovarali sa predstavnicima banaka i mnogim privrednicima, ali za Republiku Srpsku je jako bitno to što se nastavlja projekat rafinerije i ulja.

    — Da, ima raznih špekulanata koji su od početka napadali tu priču o rafineriji. Čak je bilo nekih ministara iz prethodne vlasti u Republici Srpskoj koji su govorili: svu naftu koja se u RS proizvodi, oni će popiti. A vidite koliko je proizvedeno i šta je sve urađeno.

    Postoje oni koji ne vole išta što je rusko. I na bazi toga prave svoje pozicije kod Zapada. Naravno, takve zapadnjaci vole. Ali nesumnjivo da su ruske kompanije, pre svega „Zarubežnjeft“ ozbiljno pomogle Republici Srpskoj. I da ta pomoć mora da bude primećena i da ta pomoć mora da bude pozdravljena. I sa rukovodstvom „Zarubežnjefta“ sam razgovarao o tome i oni me uveravaju da nikada nije bilo pomisli o tome da dođe do zastoja u proizvodnji u toj rafineriji, nego se razmišlja kako povećati proizvodnju. Tamo radi dve hiljade ljudi, oni su velike platiše naših poreza. Oni nisu odustali kad je izgledalo da treba da odustanu. I u prošloj godini su imali prvi put dobit, ne veliku ali dobit. Krećemo se ka tome. I to je on što vidimo. S druge strane, razgovaramo već duže kako da našim privrednim organizacijama koje bi mogle da se bave proizvodnjom roba mogućih ili potrebnih za rusko tržište, razvijemo bankarsku podršku preko ruskih banaka. Razgovarali smo o toj temi.

    Uoči puta ste najavili da će jedna od tema biti i rafinerija u Brodu i o tome da ćete gospodinu Lavrovu da prenesete da ga Kolinda Grabar Kitarović nije obavestila o tom slučaju.

    — Ekološka dozvola za tu rafineriju postoji do 2020. godine. I mislim da Hrvati pokušavaju namerno da naprave neku galamu oko toga kao bi iz Hrvatske preko Save ušao krak gasovoda koji bi onda trebalo da ide prema Sarajevu. I mi pokušavamo da rešimo i do 2020. ćemo sigurno rešiti problem redovnog snabdevanja, ali mi imamo nameru da pravimo gasovod iz pravca Srbije, odnosno ovaj put iz Zvornika prema Banjaluci, a to znači da se uključi rafinerija u Brodu. Lavrov mi je rekao da je razgovarao sa gospođom Kitarović na tu temu i da postoji mogućnost da se napravi jedna cev za potrebe rafinerije. Međutim, Hrvati neće samo za potrebe rafinerije, oni hoće da stave cev koja bi mogla da se komercijalno širi celom Bosnom i Hercegovinom. To možda i ima neke logike sa stanovišta Hrvata, ali za nas nema.

    Da li je bilo razgovora o Južnom toku i o pozicioniranju Republike Srpske?

    — Da, naravno. Rečeno je da ta ideja nije izgubljena i da se traže modaliteti. U ovoj varijanti oni se vide u okviru onoga što se zove „Turski tok“ i dolazak gasovoda na ovaj prostor Balkana. U to će uključiti Republiku Srpsku po svim elementima kako smo to ranije razgovarali.

    Da li se čekaju bugarski izbori da bi se obnovio Južni tok?

    — Pa nismo na tu temu pričali, ali Bugari očigledno gube ozbiljan novac i ozbiljne razvojne šanse upravo time što dozvoljavaju da ih zaobilaze. U svakom slučaju, očigledno je da će neko drugi to prihvatiti, možda će to malo odložiti gradnju. Očigledno je da su Bugari bili žrtve evropskog pritiska koji je isključivo komercijalne prirode. Kao drukčije objasniti recimo da je onog trenutka kad je pokušala da se ugasi ideja o „Južnom toku“ počelo da se govori o „Severnom toku 2“. Tako mi gas ne bismo dobijali onako kako to prirodno dolazi i jeftinije za nas, nego bi išao preko severa Evrope, Nemačke, Austrije, Slovenije i onda da dođe u Srbiju i u Republiku Srpsku. Naravno da veliki kao što je Nemačka razmišljaju o tome, ali nama je najvažnije da nam stigne gas, najbrže i najjeftinije.

    Da pređemo malo na političke aktuelne teme. Tek što ste odleteli u Moskvu, a ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić je rekao da vaš kabinet sprema neki udar protiv premijera Srbije Aleksandra Vučića i vi ste to odmah demantovali. Međutim, to su stvarno ozbiljne optužbe. Koji je njihov motiv?

    — Šta ja znam. Prvo tog lika uopšte nemam nameru da komentarišem. A drugo, ozbiljne su optužbe, naravno. I ja sam ih demantovao i nemam nameru da se više bavim time. Pokušaj da se pridobije simpatija Vučića na jedan potpuno loš, primitivan i netačan način u svakom slučaju. Dakle, ozbiljna je stvar saradnja Republike Srpske i Srbije i ozbiljno je da u Sarajevu na tu saradnju gledaju veoma loše. I ako imate nameru da napravite raskol u toj saradnji onda ste na fonu sarajevske politike i to nije ništa čudno za SDS, koji je prihvatio da bude poltronski politički trabant pre svega Bakira Izetbegovića. Oni su to pokazali jer su dan nakon skupštine odmah potrčali pod Bakirove skute dajući mu izlaz za situaciju koju je on potpuno politički usložnio i doveo do apsurda, ponižavajući ne samo nas i naša institucionalna prava, nego i ostrašćeno reagujući na Srbiju kroz mržnju koju u kontinuitetu muslimani iz Sarajeva pokazuju prema Srbiji. U želji da se vrati na scenu, bar nekoliko dana, priča o tome da se Srbija proganja zbog nekog mogućeg navodnog genocida i tako dalje. Svi su mediji, naravno, ne samo u regionu, to objavili. I oni nisu postigli nekakav uspeh i sad imate te ljude tamo iz SDS-a sa kojima smo pokušali da razgovaramo tih dana, da gradimo neki zajednički i artikulišemo konsenzus tvrdeći da ovo više ne možemo da dozvolimo i da treba da u organe vratimo pitanja koja su važna za nas. Oni su naravno otrčali na pitanju koja su važna za muslimane. Tako da oni su na drugoj strani linije, oni su za nas opasnija priča nego sami Bošnjaci u političkom smislu. Oni uzurpiraju naša prava i prave neki privid. Savet ministara nije ni vlada, to je pomoćni organ predsedništva, a neki su za sebe umislili da su neki „alkaponci“ koji pokušavaju nešto da urade. Pa eto im, neka rade. Sa premijerom Vučićem mislim da imam veoma dobru saradnju. Naravno, vidim i one zlonamerne koji pokušavaju da podsete na naše odnose od pre. Da, naravno, ranije smo bili na različitim političkim stranama, a što je logično ponekad sam i ja nešto rekao za Vučića ali nije ni on meni ostao dužan. Ali ono što je važno poslednjih godina, on kao legitimni predsednik Vlade, ja kao predsednik republike, mislim da imamo veoma, veoma dobru saradnju, da se potpuno razumemo, a te priče ostavite ovim špekulantima, i onako će sve biti zaboravljeno za nekoliko dana.

    Da li ćete biti možda na nekom predizbornom mitingu gospodina Vučića. Da li ste dobili poziv?

    — Nemam ništa protiv ukoliko se proceni da je moje prisustvo tu potrebno, ja sam spreman. Što se tiče podrške, želim i ovde ponovo da kažem: mislim da je veoma važno da Srbija u kontinuitetu nastavi da sprovodi politiku stabilnosti i uticaja na regionalnu bezbednost. Gospodin Vučić kao kandidat vladajuće koalicije i vladajuće političke partije je, to smo rekli od početka, za nas prihvatljiv i ima našu podršku.

    Nesumnjivo da je revizija tužbe BiH protiv Srbije podigla veliku prašinu u regionu, ali poslednje informacije govore da nema šansi da uspe. To potvrđuje interni dokument bivšeg haškog tužioca Džefrija Najsa i profesorke Nevenke Tromp. Iako zagovornici revizije, oni sumnjaju u njen uspeh i legitimitet agenta Sakiba Softića.

    Sud je to trebalo već da odbaci, ovo su sve špekulantske igre, od toga da pišete pismo Predsedništvu, ponižavate, okupljate Predsedništvo. Sud je morao da vidi šta piše u pravilima, da li postoji formalna procena za dalji proces ili ne, i ako nema — da to vrati kao nedopustivo. Ali oni su odlučili da anketiraju članove Predsedništva, i to je farsa. Ona govori o BiH. Sada odavde idem da se sretnem sa Federikom Mogerini i treba da dam podršku nekoj priči o Bosni i Hercegovini. Sastanak koji će za nas nekoliko lidera koji tamo dolazimo trajati sat vremena i koji suštinski ne može ništa da reši već samo da nas uslika i da prikaže neku paradu.

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Šta ćete vi da joj poručite?

    — Mislim da je upravo tako periferno bavljenje pitanjima BiH dovodi u ovu situaciju. Bez obzira kako to Evropa shvatala, ona zbog svojih unutrašnjih problema pomalo gubi svoj kredibilitet. To se najbolje vidi na problemu Makedonije, gde je Evropa veoma jedinstveno sela na priču da Đorđe Ivanov treba nešto da učini, ali tamo postoje legitimno izabrani predstavnici i to treba poštovati. Mislim da ni u BiH ne možete jednostavno reći „ovo se nije desilo“. Ne možete reći da se nije desila politička zloupotreba sudstva, tužilaštva i ostalog i vi pričate o pravnoj državi? Koja pravna država? Bosna nije nikakva država, a tek onda ne može biti ni pravna država.

    Da li očekujete da Mogerinijeva može da donese rešenje za smirivanje tenzija na Balkanu?

    — Fino je imati poruke, ali smo se mnogo poruka naslušali svih ovih godina, pa nije od njih bilo ništa. Ona je za mene jedan uvaženi funkcioner EU. Iz poštovanja prema njoj, sada ću sesti u automobil i iz Beograda otići u Sarajevo na sastanak sa njom. Sarajevo je jedno ukleto političko mesto koje nema šanse da reši bilo šta osim svoje zlobe i mržnje prema Srbiji.

    Ovaj trenutak na Balkanu sličan je devedesetim godinama. Kako se moglo desiti da su se tako veliki problemi pojavili istovremeno u gotovo svom državama bivše Jugoslavije. Neki pominju da je u tome vidljiva ruka Velikog brata. Ako je to tako, koji je cilj?

    — „Veliki brat“ je, koliko ja vidim, isto u problemu. Kada bih sada u detalje to analizirao, naravno da ima nagoveštaja, ali poznato je da 1992. niko nije ni želeo da se ovo reši na pravi način. Da jeste, imali bismo dugoročnu stabilnost na Balkanu. Da je „Veliki brat“ tada imao nameru da kaže „ovo je kraj, ne bavim se više time“ onda BiH ne bi ni postojala. A sada se svi čude kako postoje takvi animoziteti 20 godina nakon rata. Pa biće tako i 300 godina posle rata, jer te animozitete ne možete da rešite, oni su generisani na taj način.

    Srbi, Bošnjaci, Hrvati i Muslimani nikada nisu bili na istoj strani istorijskih događaja, nijednog rata. Muslimani su svugde bili sa Osmanlijama sve vreme okupacije tog prostora, Hrvati su se priklonili Austrougarima čim su došli, Srbi su pokušali da kroz bivše dve Jugoslavije izgrade svoju dominaciju, a šta se desilo? Desilo se da nas je u Sarajevu, u BiH 1961. bilo preko pedeset posto, a danas je to mnogo manje. Eto koliko smo mi imali na tom prostoru monopol kao Srbi. I imali ste svih ovih godina priču kako treba izgraditi državu, naciju, zaboraviti koje ste nacije, govoriti jednim jezikom — po njima bosanskim — pisati pismom koje se zove bosansko, ne zvati se Srbima, već Bosancima, e to je bio koncept. Pa kada nikako nisu mogli drugačije da nas ponize, onda su govorili da smo mi bosanski Srbi, e pa nismo — mi smo Srbi. Mi pripadamo jednom integralnom srpskom narodu koji živi na različitim prostorima, koji ima svoje dve države i to mora da počne da se uvažava. Republiku Srpsku moraju da počnu da uvažavaju ako hoće rešenje, a ne da je ponižavaju. Ne možete uvek kada su muslimani nezadovoljni u Sarajevu da zagrabite u nadležnosti Republike Srpske tvrdeći da smi mi „ovo ili ono“ i tvrdeći da je to cena prošlosti. Srpski narod je slobodarski, učestvovao je u mnogim ratovima na strani pobednika i na strani univerzalnih ljudskih ciljeva i vrednosti koji su se ogledali u borbi protiv fašizma. Muslimani su tek krajem 1944. godine i početkom 1945, kada su videli ko pobeđuje u Drugom svetskom ratu, priklonili se značajnije partizanima. Do tada, od početka rata Srbi su masovno bili u antifašističkom pokretu, pored činjenice da su bili podeljeni na četnike i partizane. Definitivno je da su Srbi došli do Trsta, naše jedinice su ga oslobodile i sada se pitam zašto smo sve to radili, šta nam je sve to trebalo. Zašto su naši ljudi tamo ginuli, zbog koje priče? Najveća srpska zabluda je Jugoslavija i mi toga treba da se što pre oslobodimo i da u ovom veku koncipiramo srpsku nacionalnu politiku koja će jasno reći da Srbi hoće da zaštite svoj nacionalni identitet, pismo, jezik i svoje dve države. I mi ćemo suvereno o tome da odlučujemo kako će one da sarađuju, a nećemo da nam iko govori šta je za nas dobro, a šta nije ili će nam na Drini neko praviti granicu koju mi ne želimo, nećemo da je vidimo ni u NATO-u. Zašto to nije legitimno, zašto je to politički nekorektno? Mislim da je to politički odgovorno prema Srbima kojima treba da se ponude alternative razvoja u budućim decenijama.

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Ceo region stremi ka EU. Međutim, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker predstavio je pre nekoliko dana plan EU u nekoliko brzina. U kojoj brzini vidite BiH, s obzirom na to da po vašim rečima ona nije država, već protektorat?

    — Tu su porušeni bazični principi Evrope. Ne možete da se krećete ka Evropskoj uniji pravilima Evrope ako imate međunarodni protektorat. Međunarodna Venecijanska komisija je 2005. godine navela da ako BiH želi da se kreće ka EU onda mora da se reši visokog predstavnika, a on i dalje postoji dvanaest godina nakon toga. Čak je i EU u svom izveštaju napisala da BiH tek kada se reši visokog predstavnika može da podnese kredibilnu aplikaciju. Mi aplikacije podnosimo, a visoki predstavnik je i dalje tamo gde jeste. Mnogo je to problema ali je jedna stvar jasna — Evropa nije tako obećavajuća kao što je bila ranije, a isto tako i ovaj prostor sa stanovišta tih evropskih vrednosti ne može sebe da isključi iz toga. U organizacionom sistemu pitam se kako će izgledati EU, da li će BiH stići pre nego što se ona raspadne i uopšte ući u nju, to je pitanje za vračare kojih na Balkanu ima dosta. Možda uopšte ne stignemo da uđemo ili se uključimo u neke brzine. Opasnija je stvar ako ste u nekoj brzini, onda brzo možete da ispadnete iz svega i da se dobro razbijete ako niste stabilni.

    I za kraj, ne možemo da ne spomenemo da ste pre nekoliko dana održali predavanje na moskovskom Državnom institutu za međunarodne odnose. To je eminentna visokoškolska ustanova koju je završio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Koja je bila tema predavanja?

    — Meni je bilo zaista impresivno od samog dolaska i zgrade koja je urađena po najvišim mogućim standardima. Činjenica je da je bilo 250 učesnika predavanja, ne samo studenata. Čak me je jedan profesor Ustavnog prava pitao za razvoj ustavne strukture i način kako bi smo se mogli kretati dalje, što izaziva odgovornost da se na takvom mestu bavite tako ozbiljnim pitanjima. Tamo sam međutim video i mnoge mlade Ruse koji se bave pitanjima Balkana, koji imaju potrebu da nauče više ali isto tako i mnoge naše studente koji su što privatno tamo, a što zaslugom kompanije „Zarubežnjeft“. Ta kompanija organizuje i šalje na ruske univerzitete mlade kako bi se školovali za njene potrebe. Bilo je impozantno i zahvalan sam organizatoru, rektoru Univerziteta i svima koji su u tome učestvovali.

     

    Tagovi:
    Sarajevo, revizija, Moskva, poseta, Milorad Dodik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga