02:08 04 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    1180
    Pratite nas

    Bivši poljski premijer Lešek Miler u intervjuu za Sputnjik govori o budućnosti i slabosti evrointegracija, kao i tome ko realno utiče na izbor predsednika u dve najveće sile Evrope.

    Levo orijentisani bivši premijer Poljske Lešek Miler, aktivno je učestvovao na pristupnim pregovorima koje je Poljska vodila sa EU. Tokom svog mandata, borio se protiv nezaposlenosti i velikog javnog duga. Dan nakon zvaničnog pristupanja Varšave EU, Miler je podneo ostavku. Podržao je pridruživanje poljskih trupa snagama koje su ušle u Irak. Prošle godine je oštro osudio rusofobičnu politiku koju vode sadašnje poljske vlasti.

    Da li će na predstojećem samitu EU opet biti pokrenuto pitanje u vezi sa sudbinom Evropske unije?

    — Nedavno je u Versaju bio održan sastanak lidera četiri države — Francuske, Nemačke. Italije i Španije. Nažalost, bez Poljske. Bilo je reči o daljim evrointegracijama u dve ili čak nekoliko brzina.

    Mislim da je taj proces neizbežan, jer među 28 država-članica, a posle definitivnog izlaska Velike Britanije, biće ih 27, postoji veliki broj različitih koncepcija, među kojima i one koje zastupaju mišljenje da bi trebalo prikočiti sa daljim integracijama.

    One države koje žele dublje povezivanje, koncentrišu se uglavnom na evrozonu i želele bi da iz kompozicije otkače one vagone koji usporavaju i koče, koji su bespotreban teret i one koji ne žele dalje integracije.

    Zato mislim da je srž daljih integracija upravo u zoni evra, koja će se sve više i dublje integrisati i na političkom planu. Ovde mislim ne samo na integracije na finansijskom planu, s obzirom da je Evropski parlament već dao saglasnost za odvojeni budžet za zonu evra, već je sasvim moguće i da će posle toga doći do uspostavljanja institucije odnosno pozicije zajedničkog visokog predstavnika za spoljnu politiku. Jednom rečju, zona evra koja danas predstavlja ekonomsku integraciju, takođe bi mogla biti još jača i na političkom planu.

    To naravno znači i da će države kao što je Poljska, koje praktično nisu mnogo odmakle za poslednjih nekoliko godina kako bi se pridružile evrozoni, biti za Evropu „drugorazredne“.

    Marin le Pen
    © AP Photo / BORIS HORVAT

    Govorili ste o mogućnosti daljih integracija Evrope u dve brzine i više brzina. Šta to zapravo znači?

    — Junkerov plan koji je bio predstavljen pre nekog vremena, ima pet različitih opcija. Ali meni se čini da su samo dve varijante realne. Jedan, koji je zapravo po svojoj suštini korak unazad, jer je usmeren na jačanje nacionalnih država na račun institucija EU i drugi, koji predviđa dublju integraciju i jačanje važnosti institucija EU u evrozoni. Mislim da će ovaj drugi plan pobediti.

    Ko će zaista biti lider EU, Nemačka ili Francuska?

    — Naravno, Nemačka. Zato što Nemci dominiraju u ekonomiji, oni imaju odlične ekonomske pokazatelje, jak izvoz, jak budžet i usmereni su na podršku inovacijama i razvoju visokih tehnologija. Onaj ko ima jaču ekonomiju, taj ima i veći politički značaj.

    U vreme kada sam bio premijer Poljske, susretao sam se sa liderima država EU. Svojevremeno mi je predsednik Francuske Žak Širak kao šalu ispričao da tempo i smer razvoja EU zadaju Francuska i Nemačka, što znači da je Nemačka konj, a Francuska kočijaš. Ali mislim da je sad Nemačka i konj i kočijaš.

    Kako situacija u Ukrajini može da utiče na format EU?

    — Malo šta se tu može promeniti, osim što će se EU sve više nervirati zbog situacije u Ukrajini, posebno zbog odsustva reformi koje su se morale realizovati, zbog odsustva efikasne borbe protiv sveobuhvatne korupcije, kao i zbog odsustva stabilizacije situacije. Samo jedan novi aspekt je ovde ipak potrebno podvući, a to je da su građanima Ukrajine i Gruzije zaista ukinute vize za ulazak u EU. Građani Ukrajine su i ranije putovali u Evropu, a sada će im samo biti lakše. Mislim da će EU biti sve više nestrpljiva zbog toga što je vlada u Kijevu dobila mnogo različitih preporuka koje jednostavno nije realizovala.

    Kako Moskva može da utiče na situaciju u Evropi? Mi sve vreme čitamo u evropskim i poljskim listovima da svaki ruski haker može vrlo lako da utiče na političku situaciju bilo gde u svetu. Kako Vi na to gledate?

    — Naravno, to su bajke. U Evropi, posebno u Poljskoj, stalno pišu da čim se nešto loše desi u ostatku sveta i najpre kod nas u Poljskoj, službenici u Kremlju otvaraju šampanjac. To bi onda značilo da je čitava ruska državna administracija stalno pripita. Stekao sam utisak da Poljska zapravo uopšte nije u „vidokrugu“ predsednika Putina i ruske vlade.

    EU, a posebno velike države-članice uvek će lomiti glavu oko koncepcije odnosa sa Rusijom. Tim pre što je Moskva veliki ekonomski partner Evrope. Ovde imam u vidu i predsednika Trampa koji bi takođe morao da odredi svoju listu prioriteta.

    Mislim da je za Moskvu veći problem bio i ostao NATO, pre nego EU.

    Iako u državama-članicama EU govore da Putin navodno može da „izabere“ predsednike Francuske i Nemačke, to više svedoči o njihovom velikom strahu. Na njihovom mestu, ne bih to javno govorio, jer to svedoči i o njihovoj slabosti.

    Ubeđen sam da će novog kancelara Nemačke izabrati građani Nemačke, a predsednika Francuske izabrati Francuzi, a ne predsednik Putin.

     

    Tagovi:
    predsednik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga