18:38 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2952
    Pratite nas

    Marija Lina Veka je italijanska novinarka i spisateljica koja je sa četiri knjige o stradanju Srba na Kosovu posle 1999. godine u svet poslala istinu o događajima u južnoj srpskoj pokrajini posle dolaska međunarodnih mirovnih snaga.

    Marija Lina Veka
    Marija Lina Veka

    Prva je otvorila Pandorinu kutiju trgovine organima, a u razgovoru za Sputnjik kaže da ne veruje da će neko odgovarati za srpske žrtve. Veka je kroz knjigu „Vučje srce“, među prvima upozorili na šverc ljudskih organa kidnapovanih Srba sa Kosova.

    Šta vas je motivisalo da započnete novinarsko istraživanje?

    — Mnogo puta sam bila na Kosovu i Metohiji i imala sam priliku da se sretnem sa porodicama nestalih. Imala sam šansu da me dočekaju raširenih ruku u Štrpcu, Obiliću, Lapljem Selu. Tamo su želeli da neko čuje njihove priče, porodice su želele da se ne zaboravi ono što im se desilo… Više od 2.000 Srba je nestalo pred očima tzv. međunarodne zajednice i nikog za to nije briga. Zato sam imala neodoljivu želju da kažem svetu ono što sam čula od porodica nestalih, ljudi koje je kidnapovala OVK, koji su bili mučeni, ubijani i kojima su vađeni vitalni organi.

    Zašto ste, po sopstvenom mišljenju, bili jedini strani novinar na Kosovu koga je ovo pogodilo, jer znamo da je u to vreme tamo bila čitava armija novinara?

    — Možda nisam jedina, ali sam svakako jedna od malobrojne grupe koja nije prihvatila zvaničnu „istinu“ o tome ko je žrtva a ko dželat: srpski narod na KiM je bio žrtva, to je činjenica. Armija novinara je bez sumnje imala druge prioritete, među kojima nije bila istina.

    Poslali ste svoju knjigu Martiju Ahtisariju. Zašto baš njemu a ne nekom drugom, i da li ste dobili odgovor?

    — Poslala sam knjigu „Vučje srce“ mnogim političarima i međunarodnim zvaničnicima: Ahtisari je bio predstavnik tzv. međunarodne zajednice, predstavnik UN na Kosovu. Od njega nisam dobila nikakav odgovor, ništa. S druge strane, veoma je jasno da ove institucije ne funkcionišu kad je reč o žrtvama i istini.

    Verujete li da je, kao rezultat promena u evropskoj politici, moguće da neka vlada koja je priznala KiM promeni svoju odluku i povuče priznanje?

    Autorska knjiga Marije Line Veke o trgovini ljudskim organima na Kosovu
    Autorska knjiga Marije Line Veke o trgovini ljudskim organima na Kosovu

    — Sve je moguće na bazi političkih i ekonomskih promena u međunarodnim dogovorima i odnosima: moramo videti šta se dešava u Evropi posle „bregzita“, šta se dešava sa ruskim uticajem u Evropi, šta se dešava sa spoljnom politikom SAD. Želim da kažem da je Italija imala veoma ružnu politiku i stav kada je priznala Kosovo, a sramota je utoliko veća što je to uradila jedna levičarska vlada.

    Izveštaj Dika Martija nije rezultirao nijednom optužnicom. Šta vi mislite, zašto?

    — Imala sam kraću razmenu mišljenja sa Dikom Martijem kada sam mu poslala mejl i svoju knjigu „Vučje srce“. Mislim da je on obavio dobar posao, ali njemu je istekao mandat, a niko nije imao interesa da nastavi njegov posao kako bi se stiglo do optužnica. Istovremeno, zvaničnici OVK su na međunarodnoj političkoj sceni postali uvaženi „političari“ u sakou i kravati, i niko nije želeo da sruši taj privid time što bi pokušao da ustanovi istinu.

    Novi specijalni sud za ratne zločine OVK treba da počne sa radom. Da li očekujete da će se taj sud usuditi da procesuira i one visoko rangirane Albance osumnjičene da su počinili ratne zločine?

    — Ne, ne očekujem nikakve krivične procese sa zločine nad srpskim stanovništvom, niti kad je reč o visoko rangiranim zločincima OVK, niti kad je reč o onima na nižem nivou: krivični procesi protiv zločinaca OVK bi značili potpuni neuspeh, potpuni zaokret u onoj „istini“ koju su tokom poslednjih 20 godina predstavljali mediji i političke institucije.

    Možete li da zamislite situaciju koja bi omogućila da se krivično gone i oni koji su štitili osumnjičene za ratne zločine na Kosovu?

    — Ne, očekujem da će oni koji su štitili osumnjičene, pa i one koji su evidentno ratni zločinci na KiM, ostati poštovani i priznati članovi tzv. međunarodne zajednice.

    Albanac u Prištini slavi nezavisnost tzv. Kosova
    © AP Photo / Visar Kryeziu)

    Kakvo vidite današnju situaciju na KiM?

    — Mislim da je situacija veoma loša i da je neka vrsta mračnog klupka zamršenog od laži, mrtvih, beznađa za sve — Srbe, Albance, manjine… A još je gore što veoma malo ljudi, pa i u Srbiji, želi da razgovara o toj situaciji. Sada je ljudima važnija tehnologija, moda, putovanja, članstvo u takozvanoj Evropi, a zaboravljaju to što su izgubili deo (i to tako važan deo) teritorije, zaboravljaju na nestale, kidnapovane i ubijene Srbe.

    Koji je razlog što vas je Kosovo uopšte zainteresovalo? Kada pogledate unazad, šta KiM znači za vas?

    — Kosovo i Metohija su od prvog trenutka za mene bili borba za istinu i pravdu: to je za mene bio moj život, moja krv, moja nada, moj bes. Srpski narod, mnogi Srbi postali su mi prijatelji, braća, moja zajednica.

    Primili ste pravoslavlje. Kako ste se odlučili na to?

    — O tome radije ne govorim, jer je to krajnje lična stvar. Želim samo da kažem da sam dobila ime Vukosava. To je zaista lepo ime.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga