14:12 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ana Brnabić

    EKSKLUZIVNO Ana Brnabić: Zajedno sa Rusijom možemo da pravimo čuda (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    145058
    Pratite nas

    U svom prvom intervjuu od kako je stupila na dužnost predsednika Vlade Srbije, a koji je dala Sputnjiku, Ana Brnabić govori da li je „američki čovek“? Kakav će odnos imati sa Vučićem? Da li će uvesti sankcije Rusiji? Šta je za nju patriotizam? Mnogo je pitanja, a malo vremena...

    Kada ste došli na posao jutros? U pet?

    — U sedam. Imali smo prvu sednicu Vlade u pola osam. Ušla sam u kabinet sinoć nakon Skupštine da se psihički pripremim, a jutros u sedam da se pripremim za sednicu Vlade. 

    Radni dan Aleksandra Vučića od pet ujutro je bio česta tema komentara. Da li ćete se onda bolje slagati sa Ivicom Dačićem, za kojeg kažu da mu sednice Vlade nisu počinjale pre 10 sati?

    — Predsednik Vučić je stvarno ekstremni ranoranilac. Ja nisam jutarnji tip. Opet, ovde ima toliko posla da je neophodno krenuti dosta ranije ujutro da bi se uradilo sve tokom jednog dana, pa i da biste stigli da odspavate i odmorite se. To je radno vreme koje ću zadržati i koje je moj tempo i važno je da svi nastave tim tempom. Prvi potpredsednik Vlade je drugi ekstrem, ali to su bioritmovi ljudi.

    Jasno sam rekla da će ovo biti Vlada kontinuiteta, pa i u tome da nećemo uvoditi sankcije Rusiji.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Jasno sam rekla da će ovo biti Vlada kontinuiteta, pa i u tome da nećemo uvoditi sankcije Rusiji.

    Kada se govori o Vladi i podeli odgovornosti, pričalo se o tome da će Dačić biti zadužen za „politička pitanja. U kojoj meri će on za to da bude zadužen i kako je to zamišljeno?

    — Mislim da je od toga napravljena možda preterana fama. Postoji samo jedan predsednik Vlade. Mislim da je predsednik Republike to sve dobro objasnio. Prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić je i ministar spoljnih poslova. On svakako ima značajno više političkog iskustva od mene i ja ću se kao predsednica Vlade oslanjati na njegovo političko iskustvo. Sa druge strane, velika je podrška i to što je predsednik Republike u skladu sa ustavnim ovlašćenjima čovek koji predstavlja zemlju i kod nas i u inostranstvu. Svakako ću da se oslanjam i na njegovo iskustvo i znanje i veze i ugled koji uživa u inostranstvu. Za mene se zna da sam jak timski igrač, jako puno polažem na tim, tako da ću se oslanjati i na prvog potpredsednika Vlade i na predsednika Republike i mislim da nema dileme da će to biti tim koji će raditi u najboljem interesu Srbije.

    Da li ste Vi tip osobe koja bi potpisala nešto što niko drugi ne bi potpisao?

    — Mislim da sam dovoljno hrabra da potpišem i donesem teške odluke. Sa druge strane, Srbija danas nije takva zemlja gde bi predsednik Vlade donosio bilo kakve odluke koje niko drugi ne bi potpisao. Mislim da je najveća prednost Srbije jak timski rad između predsednika Republike i predsednika Vlade. Sve teške odluke će se donositi konsenzusom tih ljudi. Predsednik Republike je dobio skoro 56 posto glasova građana Srbije, on je nesporno ogroman autoritet. Građani su za njega glasali u poslednja četiri kruga izbora i svaki put je dobijao sve više. I on i Srpska napredna stranka. Kao predsednik Vlade imam obavezu prema građanima Srbije da se u teškim odlukama konsultujem sa predsednikom Republike i da čujem glas naroda, što znači i sa Srpskom naprednom strankom, koja je mene, kao nestranačku ličnost, predložila i podržala za predsednika Vlade. U tom smislu je Srbija, čini mi se, u sigurnijim rukama nego što je ikada ranije bila. Vraćam se na to da nemam problem sa donošenjem teških odluka, ali da imamo pametne ljude koji će zajedno donositi hrabre odluke.

    Brnabić: Tradicionalni srpski patriotizam nema samo jedan oblik na koji smo se svi mi navikli.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Brnabić: Tradicionalni srpski patriotizam nema samo jedan oblik na koji smo se svi mi navikli.

    Gde „zaškripi“ kada zaškripi između Vas i Vučića? Koje su to teme?

    — Moram da priznam da do sada nikada nije zaškripalo u poslednjih deset meseci koliko radimo zajedno. Ne mora da znači da ukoliko nekada imamo različita mišljenja o nekim stvarima to „škripi“.

    Kako izgleda razmena argumenata kada se ne slažete? 

    — Odlično. To je bila najbolja strana mog rada kao ministra sa tadašnjim predsednikom Vlade. Meni je to izgledalo više kao rad u privredi, u sektoru na koji sam ja više navikla, nego politički, jer je on svakako nekonvencionalan političar. On brzo donosi odluke, ne plaši se da donosi odluke, sagleda sve informacije, sastanci su kratki, efikasni. Ta dinamika je meni odgovarala. Mislim da će moje konsultacije kao predsednika Vlade sa predsednikom Republike, biti slične, ako ne i iste. Sa tim što ćemo se svakako konsultovati oko nekih drugačijih pitanja, ali, vidite, ja imam tim u koji verujem. Konsultovaću se i sa svim ministrima u njihovim resorima jer oni sigurno više znaju od mene u svojim resorima. Slušaću tim, ali na kraju ću ja „preseći“. Ali ne plašim se donošenja odluka, jer ću se puno oslanjati i na svoj tim i na predsednika Republike. Imaću konsultacije i sa Srpskom naprednom strankom, koja me je podržala i dala mi većinu u Skupštini za ovu Vladu. 

     

    • NISAM NI „PRORUSKI“ NI „PROAMERIČKI ČOVEK“

     

    Zanimljiv je taj utisak da u tim situacijama kao da niste u državi, nego u nekoj kompaniji. Možda je poređenje malo nategnuto, ali ako je Srbija ta kompanija, postavlja se pitanje ko je „gazda“. Bilo je komentara da ste Vi u internacionalnim odnosima „američki čovek“. Da li ste Vi „američki čovek“?

    — Mislim da je to fama koja prati bilo koga ko uđe u javni svet, a posebno u svet politike, da li je proruski ili proamerički čovek. Nisam još čula da je neko pro-EU (smeh). To su dva ekstrema. 

    Nisam ni proruski, ni proamerički čovek. Ja sam premijer Republike Srbije i potpuno sam posvećena samo i isključivo boljitku Srbije i svih njenih građana. U tom smislu poštujem i jednu i drugu stranu. Takođe poštujem EU kao strateškog partnera. Mi imamo puno prijatelja i na tome sam zahvalna predsedniku Republike, koji je kao predsednik Vlade otvorio i neka druga poglavlja u našim diplomatskim odnosima, pre svega nova prijateljstva sa Kinom, odakle imamo sve više investitora, kao i za otvaranje razgovora i saradnje sa Indijom, za potpuno prijateljske odnose, čak i na ličnom planu, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ali ja sam osoba koja je izabrana da radi za Srbiju. Za sebe mislim da sam ozbiljan patriota, zbog čega sam se pre 15 godina i vratila u zemlju. Dok sam živela i studirala u inostranstvu, sa istim žarom kao i dok sam živela u Srbiji, ustajala sam ujutru i otvarala veb sajtove šta ima novo u Srbiji i nervirala se istim intenzitetom. Onda sam pomislila da to nema smisla, da je bolje da se vratim u svoju zemlju i pomognem joj, da uradim šta god treba iz bilo koje uloge. U privredi, civilnom društvu, a nadala sam se u nekom trenutku i u Vladi, jer je to najdirektniji način da pomognete svojoj zemlji. 

    Sada mi je pružena ta prilika, veća nego ikada ranije i daću sve od sebe. To je ono što sam rekla i juče. Moja poruka građanima Srbije bila je da ću svaki dan dati sve od sebe da uradim što bolje za Srbiju i sve njene građane.

     

    • JA SAM OGROMAN PATRIOTA

     

    Patriotizam je zanimljiva tema. Politički, Vi možda i ne delujete kao tipičan predstavnik onoga što bi se moglo nazvati tradicionalnim srpskim patriotizmom. Da li je ovo novi patriotizam i šta je za Vas patriotizam?

    — Moguće je da ne delujem, ali mislim da je dobro da se vidi da tradicionalni srpski patriotizam nema samo jedan oblik na koji smo se svi mi navikli. Ja sam ogroman patriota. Ne znam da li je to novi patriotizam. Mislim da sa patriotama delim sve takozvane tradicionalne vrednosti, ljubav prema zemlji, ljubav prema porodici, odanost prema zemlji, prijateljima. Iznad svih nas treba da ostane nešto bolje za našu zemlju i da ona treba da ide samo napred. Ali, isto tako, da zemlja treba da prepoznaje šta su novi trendovi, koji su trendovi koji dolaze i u politici i u ekonomiji. Zbog toga sam se u ekspozeu fokusirala na digitalizaciju. Videla sam razne kritike. Mislim da možda neki nisu razumeli o čemu sam pričala. To sam i u Skupštini pokušala da odbranim, da je četvrta industrijska revolucija kao prethodne tri i da to što imamo probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, otpadnim vodama i tako dalje, ne znači da treba da nastavimo da radimo na plugu umesto na mašinama i da ne treba da se trudimo jer nismo dostigli taj stepen razvoja. Ne, ovo je šansa koju ne smemo da propustimo, ovo je prava, istinska industrijska revolucija i mi moramo da uhvatimo priključak sa njom.

    Ko smo onda mi da razmišljamo da li ćemo se fokusirati samo na MIT ili samo na Lomonosov?
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Ko smo onda mi da razmišljamo da li ćemo se fokusirati samo na MIT ili samo na Lomonosov?

    To nema nikakve veze sa tim da li mi paralelno treba da radimo i nešto drugo. Naravno da treba, ali svi zajedno moramo da uhvatimo priključak sa ovim, zato što, ako Srbija sada ne iskoristi šansu, jako ćemo zaostati, ne samo za najrazvijenijim zemljama. I to je patriotizam, ako hoćete, novi patriotizam, patriotizam koji kaže: „Ja prihvatam sve tradicionalne vrednosti, sve ovo što sam ja ne znači da te vrednosti ne poštujem, štaviše, mislim da ih poštujem i idem jedan korak dalje“.

     

    • IMAMO PUNO TOGA DA NAUČIMO OD RUSA

     

    Kada pričamo o inovacijama, zanimljivo je da u Vladi postoji nova pozicija ministra zaduženog za inovacije. To je Nenad Popović. Dosta ste o tome govorili u ekspozeu. Da li ćete se u otvaranju i razvoju Srbije ka inovacijama i digitalizaciji oslanjati i na rusku tehnologiju, koja, kada čovek pogleda, u svetu „pravi lom“?

    — Apsolutno, oslanjaćemo se i na rusko znanje i na rusku tehnologiju. Ne postoji ni jedan razlog da se ne oslanjamo. Imamo puno toga da naučimo, Rusija je jedna od velesila u tome. Ona je velesila u nanotehnologiji, tehnologiji budućnosti. Slušala sam nekoliko fantastičnih predavanja ruskih naučnika u vezi sa efikasnošću materijala, što mi je otvorilo druge perspektive o tome kako razmišljamo o novim tehnologijama. Eto, to je još jedna stvar. Mi se i dalje fokusiramo na energetsku efikasnost, a efikasnost materijala je potpuno novi trend, koji u velikoj meri dolazi iz Rusije. Jedan od najvećih ruskih univerziteta, Lomonosov, ima fantastičnu saradnju sa američkim MIT. Ko smo onda mi da razmišljamo da li ćemo se fokusirati samo na MIT ili samo na Lomonosov? Učićemo i bićemo otvoreni za znanje iz svih krajeva sveta i u tom smislu izuzetno se radujem i mislim da ministar Popović može jako puno da doprinese u tom aspektu. Važne su veze sa Rusijom, ali i veze sa Izraelom, koja je jedna od vodećih zemlja sveta u start apovima u inovacijama. Učićemo sa svih strana, imamo puno da naučimo, imamo puno da nadoknadimo, ali, isto tako, imamo puno i da ponudimo. Imamo, rekla sam to u ekspozeu, kompaniju koja je proglašena za jednu od najpametnijih kompanija na svetu, postali smo jedan od evropskih centara zahvaljujući našim mladim, kreativnim i hrabrim ljudima, koji su iskoračili dalje bez naročite državne podrške u kreativne industrije. Video gejming, tu zapošljavamo ogroman broj mladih koji kroz poreze uplaćuju značajna sredstva u budžet. To su sve stvari za koje ćemo videti kako možemo da ih odvedemo korak dalje i da im pružimo što veću podršku.

    Hoće li Srbija biti otvorena za ruske kompanije u većoj meri u periodu koji je pred nama?

    — Da, potpuno sam ubeđena da sa Rusijom možemo mnogo da radimo. Nadam se najviše u sferi tehnologije, digitalizacije i inovacija, ali i svega ostalog. Otvoreni smo, Srbiji su potrebne investicije. Srpski narod ima tradicionalno prijateljstvo sa ruskim narodom i kao predsednik Vlade nameravam da tome ukažem izuzetno poštovanje i da ja, koja dolazim iz sektora koji je pre svega bio usmeren na SAD, naučim mnogo više o ruskim investicijama, o potencijalima za dalju saradnju i da proširim i svoje sopstvene vidike. 

     

    • ZAJEDNO SA RUSIMA MOŽEMO DA NAPRAVIMO ČUDA

     

    U ekspozeu ste govorili o modernizaciji poljoprivrede, o novim tehnologijama. Jedna od tema je i veliko rusko tržište, i naša ponuda njima da se poveća obim proizvodnje… Hoće li se to konačno rešiti?

    — To je dobro pitanje, zato što ste me naveli da još malo pojasnim ceo koncept digitalizacije. Nekako mi se i dalje čini da kada ja kažem digitalizacija svi misle na „aj-ti“. To u stvari nema puno veze sa „aj-tijem“ kao sektorom, to ima veze sa primenom „aj-tija“ i tehnologije u svim ostalim sektorima, poljoprivredi, rudarstvu, energetici, medicini, građevini… Ja pričam o digitalizaciji kao o jednom talasu koji će svakako preplaviti celu našu ekonomiju. Pričala sam o suštinskoj promeni ekonomije, da bi i naše firme postale globalno konkurentne. U tom smislu u poljoprivredi možda imamo i jedan od najvećih potencijala, mi imamo institut „Biosens“ koji je osvojio prvu nagradu u evropskim fondovima „Horajzon tventi-tventi“. Juče je potpisan ugovor o izgradnji zgrade „Biosens“ instituta. To je najmodernija, najnaprednija primena digitalizacije i informacionih tehnologija u poljoprivredi. Mi sada kao Vlada gledamo da sa Evropskom komisijom potpišemo ugovor o korišćenju podataka sa satelita koji bi onda institutu „Biosens“ u stvari davali uvid u sve ono što je nama potrebno da bolje planiramo poljoprivredu i da maksimalno iskoristimo naše resurse. Iz svega toga ćemo mi imati mnogo pametniju poljoprivredu, poljoprivredu koja je mnogo produktivnija. Radujem se tome, da učimo od Rusije, ali i da ih pozovemo da vide i šta radi institut „Biosens“ i da vidimo kako zajedno možemo od toga da napravimo pravo čudo. Pričala sam sa ministrom poljoprivrede Nedimovićem, to nije 21. vek, to je 22. vek u poljoprivredi. A biće ovde, u Srbiji, u Novom Sadu. Jedva čekam da počnemo rad na toj zgradi. Radovi bi trebalo da budu završeni u roku od godinu dana, što je relativno brzo. Radujem se da već negde od početka 2019. godine mi svi krenemo u ozbiljnu primenu tih tehnologija.

    Srpski narod ima tradicionalno prijateljstvo sa ruskim narodom i kao predsednik Vlade nameravam da tome ukažem izuzetno poštovanje .
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Srpski narod ima tradicionalno prijateljstvo sa ruskim narodom i kao predsednik Vlade nameravam da tome ukažem izuzetno poštovanje .

    Nedavno je Branko Ružić izjavio da Preambula i Ustav treba više da korespondiraju sa realnošću. Da li ćete Vi podržati izbacivanje Preambule ili menjanje Ustava u tom smislu?

    — Zna se da je za promenu Ustava potrebna ozbiljna većina u Skupštini. I konsenzus u celoj Srbiji, zbog čega je i predsednik Republike pričao da je tu potrebno otvoriti jedan pre svega naš unutrašnji dijalog. U ovom trenutku ja se neću baviti Preambulom Ustava. Kao predsednik Vlade imam mnogo urgentnija pitanja kojima ću se baviti, svakako u prvih 100 dana Vlade. A to su pitanja o kojima ćemo mi morati da otvorimo širok dijalog, sa svim strankama zastupljenim u Parlamentu, ali i sa organizacijama civilnog društva i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. To su ozbiljna pitanja koja su, čini mi se, možda nekad i pre svega emotivna, kao što je i vojna neutralnost, i to da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne treba, sada u trenutku kada su sve zemlje oko nas u NATO-u. Srbija je u tom smislu specifična zemlja, drugačija od bilo koje druge zemlje u regionu. I to iskreno, tradicionalno prijateljstvo sa Ruskom Federacijom je mislim prioritet našeg naroda. A agresija koju smo imali na našu zemlju, mislim da će teško da se zaboravi. I ne treba da se zaboravi, ali mi treba da krenemo dalje. To su sve duboko emotivna pitanja i to je deo identiteta Republike Srbije koji treba poštovati i čuvati.

     

    • ZA VOJNO NEUTRALNU SRBIJU

     

    Koji je Vaš stav po pitanju članstva Srbije u NATO-u i vojne neutralnosti?

    — Ja sam apsolutno za vojnu neutralnost. Mislim da je to u ovom trenutku najbolja i jedina ispravna pozicija Srbije. Isto tako jesmo u Partnerstvu za mir i učestvujemo u međunarodnim mirovnim misijama i Ujedinjenih nacija i EU i mislim da je to važno zato što time mi pokazujemo da smo negde i ozbiljna država i značajan faktor u međunarodnoj politici. Možda ne veliki faktor, ali imamo svoje mesto i to mesto ćemo čuvati i preko tog mesta ćemo pokazivati ozbiljnost naše zemlje.

    Koliko dugo će to moći da traje?

    — U ovom trenutku smatram da je prioritet obezbediti veću regionalnu stabilnost. Mislim da je to potrebno svima nama u regionu, a pre svega Srbiji. Zato što je Srbija prošla kroz jako teške nepopularne mere fiskalne konsolidacije, koje su bile jako hrabre i urodile plodom. Nikada nijedna Vlada u poslednjih 10 godina nije nasledila tako dobro stanje u budžetu, tako dobre ekonomske fiskalne pokazatelje. Ali za naš dalji rast u budućnosti je neophodna regionalna stabilnost. Zato što mi ne možemo da očekujemo da će investitori dolaziti, da će novac koji međunarodne finansijske institucije i banke plasiraju u Srbiji biti jeftin, ukoliko nemamo stabilnost u celom regionu. Srbija može biti, kao što i jeste danas, izuzetno i politički i finansijski i ekonomski stabilna. Ali ako imate bilo kakvu nestabilnost u zemljama u regionu, to će se negativno odraziti i na naše ekonomske pokazatelje.

    Zbog toga mislim da Srbija treba da bude ta koja će iskoračiti i pokrenuti dijalog oko veće regionalne stabilnosti, jer ćemo svi mi, a pre svega Srbija, imati kratkoročne pozitivne efekte od toga. U ovom trenutku treba da se ide korak po korak i da rešavamo odmah prva pitanja koje treba da se reše. Danas su predsednik Republike i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova zajedno u Dubrovniku, sredinom jula ići ću na regionalni samit u Trstu i to su pravi koraci koji pokazuju naše opredeljenje i prioritete naše politike.

    Ja sam apsolutno za vojnu neutralnost.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Ja sam apsolutno za vojnu neutralnost.

     

    • USKORO REŠENJE ZA SRPSKO-RUSKI CENTAR

     

    U kojem trenutku će na tu listu odluka koje se donose doći Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, da li imate neki plan za njega?

    — On jeste na listi prioriteta, o njemu je čak i prvi potpredsednik Vlade pričao neposredno pre izbora nove Vlade. To pitanje je, čini mi se, previše politizovano i trebalo bi ga skloniti iz te sfere politizacije i pragmatično o njemu razmišljati i konačno naći rešenje za taj status. Mi ćemo na tome raditi i mislim da ćemo uskoro uspeti da nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve. Ja ne vidim naročiti problem u tome. Nama je taj centar značajan i svi naši partneri treba da razumeju da je nama taj centar značajan i da je on pre svega humanitarni.

    Da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji dok ste Vi premijer?

    — Jasno sam rekla da će ovo biti Vlada kontinuiteta, pa i u tome da nećemo uvoditi sankcije Rusiji. Gledaćemo da vodimo balansiranu spoljnu politiku, EU je bila i ostaje naš strateški prioritet zbog nas samih. Mi treba da se menjamo u skladu sa evropskim vrednostima, da učimo od EU o finansijskoj, fiskalnoj, radnoj disciplini i etici, jer je to važno za sve građane Srbije. U ovom trenutku sankcije Rusiji nisu u najboljem interesu Srbije.

     

    • DIPEŠ MOUD PREMIJERKA

     

    Za kraj, koji su Vam omiljeni knjiga i bend?

    — Omiljeni bend mi je „Dipeš moud“, ali volim i „Nju order“, „Džoj divižn“, volim osamdesete svakako. Omiljeni pisac mi je Salman Ruždi. Nisam stigla da slušam novi album „Dipeš mouda“, jer je cela godina bila u službi javne uprave i lokalne samouprave, Nacionalne akademije za javnu upravu i verujem da će sledeća biti još… zabavnija.

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga