10:44 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jevgenij Primakov

    Jevgenij Primakov: NATO je većinu stvari koje želi u Srbiji već dobio

    © Sputnik / Vitaliй Belousov
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    51101
    Pratite nas

    Evropski saveznici SAD-a već razumeju da je stav Vašingtona po pitanju Rusije pomalo čudan. Ne mislim da NATO ima nasušnu potrebu da Srbija postane i zvanično njihov član, jer su većinu stvari na koje su pretendovali — dobili. Za Srbiju je najbolje da prikoči i da vidi šta će se dalje dešavati sa Evropskom unijom.

    Jevgenij Primakov je poznati ruski novinar, direktor „Ruske humanitarne misije“ koja pomaže u Srbiji i savetnik je predsednika ruske Dume Vajačeslava Volodina za međunarodna i humanitarna pitanja. Osim što nosi ime svoga dede koji je Srbima ostao u srcima zbog toga što je 1999. kada je počela agresija NATO-a na našu zemlju, u znak protesta na pola službenog puta ka Americi okrenuo avion i vratio se u Moskvu, izgleda da je nasledio i ljubav prema Srbiji. Primakov Mlađi, ipak, na pitanje Sputnjika da li mesto savetnika znači i da će ući aktivno u politiku, odgovara sa — ne.

    „Neću se baviti politikom. Ja sam savetnik, a to nije politička funkcija već stručna, ekspertska funkcija. To što sam savetnik ne znači i da sam političar“.

    Kako ocenjujete danas rusko- srpske odnose?

    — Koliko je meni poznato, odnosi su dobri, tim pre što si dobri i lični odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.

    Da li ste upoznati sa problemom Kosova?

    — Znam koliko i vi. Mi ne priznajemo Kosovo kao državu i zasad ne vidimo nikakav razlog da preispitujemo svoj odnos o tom pitanju.

    Koliko znate o planu predsednika Srbije za širi dijalog o Kosovu unutar Srbije?

    — Pazite, jedna je stvar to kad se želi javna rasprava, to ne može biti loše. Kada se razgovara, to je uvek dobro. Kada predsednik Vučić govori o neophodnosti dijaloga, on ne govori o tome da treba priznati Kosovo. To su potpuno različite stvari.

    Srbija je okružena zemljama koje su pristupile NATO-u. Da li zbog takve pozicije može da dođe na neki način do udaljavanja od Rusije? Da li milite da bi Srbija zbog svoje geostrateške pozicije mogla biti „primorana da postane deo NATO-a u nekom trenutku?

    Preuzimanje sanitetskog vozila za Medveđu
    © Sputnik / Brankica Risitić

    — Vi smatrate da bi NATO mogao da vas „uzme“ zato što ste okruženi njim? Postoje međunarodni ugovori koji garantuju suverenitet Srbije, ali oni, nažalost, ne funkcionišu kada je reč o Kosovu. Nasilno otimanje Kosova od Srbije je kršenje međunarodnog prava. Ja mislim, i to je moje lično mišljenje, da možete da računate na podršku Rusije, kao što se to dešavalo u našoj zajedničkoj istoriji. Da li će ili ne neka država da stupi u NATO, to je unutrašnja stvar svake konkretne zemlje. Ali, nažalost, Rusija to ne može da posmatra dobronamerno, zato što mi smatramo da je NATO usmeren protiv nas.

    Dakle, ukoliko bi Srbija ušla u NATO, to bi izmenilo odnose između nje i Rusije?

    — Rusija bi bila sigurno razočarana ako bi Srbija zvanično i formalno to uradila, jer bi to bilo usmereno protiv Rusije. Ne mislim da bi to Srbija uradila, zato što je u Srbiji javno mnjenje protiv NATO-a. Mi razumemo da predsednik Vučić mora da levitira. Dobro ste primetili da je Srbija okružena državama NATO-a, uz to Srbija gradi svoje odnose sa Evropskom unijom, a tamo postoje uzajamne veze sa pitanjem NATO-a. Zato je i doneta odluka koja im daje diplomatski imunitet, da mogu da se kreću po teritoriji Srbije i koriste vojnu i obaveštajnu infrastrukturu. Ja ne mislim da prava koja NATO danas ima ovde znače i da NATO ima nasušnu potrebu da insistira na zvaničnom ulasku Srbije, jer su većinu stvari na koje su želeli da pretenduju — dobili.

    Zašto mislite da se Zapad toliko uznemirio zbog Ruskog humanitarnog centra u Nišu?

    — Zapad danas negativno gleda na Rusiju… Zapravo, među nama je u toku „hladni rat“. Po mom mišljenju, i samo prisustvo Rusije u Srbiji je uznemiravajući faktor koji ih nervira. Pristup Zapada ovome što mi radimo je često iracionalan.

    Američki Kongres je ponovo izglasao nove još oštrije sankcije prema Rusiji. Kako će to uticati na odnose Rusije sa Amerikom?

    — Predsednik Tramp to još uvek nije odobrio. Mi smo u Rusiji računali da će nova američka administracija biti mnogo pragmatičnija i samostalnija od prethodne. Nažalost, administracija, a kad to kažem imam u vidu Belu kuću, možda je i pragmatična, ali ona je ograničena okolnostima i pritiscima koje na nju vrši Demokratska partija i deo Republikanske partije. Svi znamo koja histerija postoji zbog navodnih odnosa sa Rusijom i sa Kremljom, a Tramp ne demonstrira samostalnost u odnosu na rusku stranu. Da, on može da odbije da potpiše ovu odluku o novom paketu sankcija Rusiji, ali to će da izazove buru protesta i negodovanja unutar Amerike. Ako potpiše, pokazaće da nije potpuno samostalan. Štaviše, evropski saveznici SAD već razumeju da je stav Vašingtona o ovom pitanju pomalo čudan.

    Da li će Evropa nastaviti da ide za Amerikom i njenom politikom u odnosu na Rusiju ili će, da tako kažemo, otkazati „poslušnost“ Americi?

    — Nemam nedvosmislen odgovor na to. Sada Evropa ima mnogo problema od migracionih, ekonomskih… Za Evropu je ostalo veoma malo objedinjujućih faktora koji je konsoliduju. To su pitanje Rusije i ustaljena tradicija u EU da sledi stav Amerike. Zato uputiti izazov Vašingtonu za EU sada  znači još veće zaoštravanje krize. Sećate se kad je Amerika napala Irak, sa kojim teškoćom su okupili koaliciju za podršku. Imali ste antiratne proteste u Nemačkoj, Fracuskoj i koliko je tada bilo teško EU u njihovim unutrašnjim odnosima. Danas je situacija zbog svih postojećih kriza još gora. Oni su u ćorsokaku. Ako bace izazov Americi, nestaje još jedan faktor konsolidacije Evrope. Ako nastave da prate politiku Amerike, sami sebe teraju u krizu jer rade ono što im ne ide u korist… Nije u interesu Evrope da prekine izgradnju „Severnog toka 2“. Oni su sad u ćorsokaku i zato nemam nedvosmisleni odgovor šta će biti i kako.

    Da li mislite da će Evropska unija, kako je sada ustrojena, opstati?

    — Ona bezuslovno mora da se menja. Dolazak Emanuela Makrona na čelo Francuske oduševio je stare evropske elite jer su očekivali da će pobeđivati antielitističke populiste. Ali Makron je samo deo sistema. Oni su našli novo lice, ali iz sistema, i sada pokušavaju da ga adaptiraju. Mislim da to neće uspeti, ali sačekajmo da vidimo ishod izbora u Nemačkoj, kako će teći „bregzit“. Onda ćemo imati tačniju prognozu šta će se promeniti EU. Ali činjenica je da će se ona menjati.

    Kakva budućnost čeka Srbiji u trouglu između Amerike, EU i Rusije?

    — Rusija razume da su vaši ekonomski interesi više okrenuti ka EU nego ka Rusiji. Robna razmena između Srbije i Rusije ne može da se poredi sa tim. Zato mi razumemo da ćete vi jačati svoje ekonomske i privredne veze sa Evropom. No, mislim da je za Srbiju najbolje da prikoči i da vidi šta će se dalje dešavati. Situacija kada neke zemlje iz EU žele da pobegnu iz saveza jer EU ima ogromne i teške probleme, a Ukrajina pokušava brzo da uđe, čudna je. Zato je za vas najbolje da prvo sve dobro sagledate i da ne žurite da donesete odluku.

    Tagovi:
    Primakov, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga