03:34 27 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 320
    Pratite nas

    Članstvo u NATO ne donosi Crnoj Gori stabilnu bezbjednost, a način na koji je zemlja ušla u Alijansu može čak da, na duži rok, dovede do nestabilnosti, smatra Mirjana Kuljak, dugogodišnji profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore i bivša poslanica.

    Sve je to doprinelo političkoj krizi koja je samo posljedica moralnog posrnuća toliko katastrofalnog da bi, kako slikovito kaže Kuljak u razgovoru za Sputnjik, bilo lakše izaći iz neke prirodne ili nuklearne katastrofe.

    — Ulazak Crne Gore u NATO bez referenduma, a uz korumpirane političare, otvara pitanje legitimiteta članstva u tom savezu. To takođe čini problematičnim trenutno spoljnopolitičko pozicioniranje Crne Gore i ne pruža stabilan bezbjednosni okvir. Sa druge strane, ovo pitanje se ne može posmatrati izvan istorijskog i kulturološkog konteksta, što na duži rok može da dovede do nestabilnosti, budući da, iz ove perspektive gledano, među zemljama-članicama postoje i značajni konfliktni odnosi. Za razmatranje preostaju reducirane i kratkoročne prednosti članstva u NATO, koje se eventualno svode na trenutnu bezbjednosnu situaciju u regionu i na kratkoročne efekte po crnogorsku ekonomiju.

    Kako danas vidite glavne protagoniste na crnogorskoj političkoj sceni? 

    — U Crnoj Gori je stvarna politička kriza postojala samo u onoj mjeri u kojoj su se izbornim krađama, kao krađi političke volje građana, dosljedno suprotstavljali politički akteri. Sa tim je završeno krajem '90-tih godina prošlog i početkom ovog vijeka.  Nakon toga, krađe izbora na koje su politički akteri pristajali, ili su bili saučesnici u tom poslu prekrajajući volju građana, predstavljaju umjetnu, odnosno kreiranu političku krizu, dogovorenu između vlasti i „opozicije“ da bi se pod plaštom demokratije amortizovalo socijalno i ekonomsko neraspoloženje građana. Cilj je održavanje postojeće konstelacije političke moći, uz  zadovoljavanje privatnih interesa korumpiranih političara. Pritom, izvorni oblici građanskog otpora nisu poprimali one razmjere koje bi mogle da izazovu stvarnu i trajnu političku krizu, tako da se može reći da su i građani u značajnom broju i mjeri i sami saučesnici ovih režiranih političkih kriza.

    Kad je riječ o glavnim protagonistima na političkoj sceni Crne Gore, imajući u vidu društveni problem broj jedan — korupciju i nevladavinu prava, neophodno je njihov kredibilitet procjenjivati iz ugla porijekla njihove imovine, kao i imovine članova njihove familije, bližih rođaka, kumova i prijatelja. Problem korupcije i nevladavine prava mogu da rješavaju samo političari koji su u tom smislu čisti.

    Da li na ponašanje crnogorskih političara utiče strani faktor i ako utiče — koliko?

    — Što se tiče uticaja stranog faktora na crnogorske političare, na prostoru na kojem se dodiruju konfrontirajući geopolitički interesi, kao što je Balkan, uticaj stranog faktora na domaće političare je značajan. Za sprovođenje ovih interesa bitno je imati lokalne izvođače. Stoga, stranu podršku, direktnu ili indirektnu, imaju oni političari koji su spremni da prioritet daju interesima izvan u odnosu na interese građana, a to su: korumpirani i ucijenjeni političari, zatim političari koji nemaju transparentan odnos prema spoljnopolitičkom i bezbjednosnom pozicioniranju i političari čiji je odnos u ovom pitanju podanički, iz ovih ili onih razloga. 

    Mirjana kuljak
    Mirjana kuljak

    Kakvo je stanje na Univerzitetu i koliko je on zaista autonoman i slobodan od političkih uticaja?

    — U vrijeme socijalističkog samoupravljanja bila sam u prilici, kao student prodekan i kao predsjednik omladinske organizacije na Univerzitetu, da steknem određeni uvid u funkcionisanje društvenog sistema, a posebno u domenu socijalizacije mladih i regrutacije kadra za društvene i državne funkcije. U odnosu na tada, današnje stanje razlikuje se samo površinski. U suštini, mehanizmi uticaja su ostali isti — partija na vlasti, u sprezi sa Agencijom za nacionalnu bezbjednost, preko raznih oblika organizovanja aktivnosti na Univerzitetu, vrši nadzor, kontrolu i selekciju podobnih osoba koje će popunjavati i koje popunjavaju bitne društvene i državne položaje. Dodatno, sada u Crnoj Gori postoji nekoliko privatnih univerziteta čija je funkcija u društvenom sistemu, u ovom pogledu, identična. Oni služe kao svojevrstan rasadnik poslušnih kadrova. 

    Nažalost, danas je ovakva konstelacija odnosa od strane šire laičke javnosti prihvaćena kao podrazumijevajuća za sve društvene domene, ne samo za akademski. Suvišno je naglašavati koliko je to otrovno po razvoj zdravog društva, ali nije suvišno to ponavljati  — možda se nekad stvori kritična masa slobodnih pojedinaca koja će se suprotstaviti ovakvim tendencijama. U tom smislu, od kritičnog značaja je uloga intelektualne elite.

    Jednom prilikom ste podsjetili na riječi austrijskog naučnika Viktora Frankla — da je po budućnost jednog društva pogubnija moralna od prirodne i nuklearne katastrofe. Koliko su toga svjesni u Crnoj Gori?

    Stepen moralnog posrnuća možemo procijeniti preko sledećih pokazatelja —  stepena  vidljivosti moralnog posrnuća u momentu njegovog nastanka, spremnosti da se prihvati da takva posrnuća postoje, spremnosti da se tome  suprotstavi i šansama za izlazak iz posrnuća. Posmatrano po svakom od navedenih pokazatelja, pojedinačno i zajedno, možemo konstatovati da moralno posrnuće u Crnoj Gori ima katastrofalne razmjere, znači tolike da bi lakše bilo izaći iz neke prirodne ili nuklearne katastrofe. To, naravno, nije svakome lako vidljivo ili, pak, ljudi nisu spremni da se sa tim suoče.   

     

    Tagovi:
    Mirjana Kuljak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga