01:51 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Petar Ivancov

    Šta kaže Rusija: Da li je Bosna novi poligon za sukob Moskve i Vašingtona?

    © Foto : Ambasada Rusije u BiH
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 310
    Pratite nas

    Pokušaji da se BiH uvuče u NATO sve su energičniji, ali bar jedan deo te države je protiv toga, kaže ruski ambasador u Sarajevu Petar Ivancov. Ističe i da odnose sa Amerikancima ne želi da posmatra kroz prizmu konfrontacije, uz jednu ogradu. Slaže se da je ruski uticaj prisutan u BiH i ne vidi ništa loše u tome.

    Sa Ivancovom smo razgovarali nakon otkrivanja spomenika caru Nikolaju Drugom u mestu Ritešić kod Doboja. I taj događaj je, primećuje ambasador, ispoljavanje uticaja Rusije, ali to je blagotvoran uticaj — simbolizuje naše prijateljstvo, kulturne, duhovne i druge veze s bratskim srpskim narodom.

    Svetski mediji u poslednje vreme dosta govore o jačanju uticaja Rusije u BiH, a neki čak kažu da je nova meta predsednika Vladimira Putina — BiH. Kako vi gledate na te „strahove?

    — Uticaj nije tako loša stvar. Sve zavisi od toga kakvim ciljevima teži. Da, naravno, kao i svaka država mi želimo da budemo prisutni u BiH i da naše prisustvo odgovara interesima koje ima naša država. Nema ničeg lošeg u tim interesima, oni nisu upereni protiv BiH niti protiv nekog od njenih naroda. Naši interesi su u razvoju obostrano korisnih veza u različitim oblastima. Kao što je poznato, mi politički podržavamo BiH. Mi smo jedan od garanta Dejtonskog sporazuma i naš uticaj u tim pitanjima je usmeren pre svega na poštovanje Dejtona, čiji je cilj stabilna, samostalna BiH, koja je deo regionalne saradnje koja opet odgovara interesima svih naroda na Balkanu.

    Ipak, da li smatrate da je u toku konfrontacija Rusije i SAD u BiH?

    — Nisam sklon da naše odnose sa Amerikancima ovde posmatram kroz prizmu konfrontacije. Mi imamo zajedničke interese, makar u tome što i mi i oni želimo stabilnost. Ne želimo novi sukob ni u BiH, ni na Balkanu u celini. Svakako, naše ocene i pristup mnogim pitanjima razvoja BiH se razilaze, ali mi razgovaramo i bar dosad smo se trudili da pronalazimo razumne kompromise. Istina, odmah ću se ograditi: poslednjih četiri-pet meseci politika i retorika Amerikanaca prema Rusiji postala su oštrije.

    Mi polazimo od toga da uloga međunarodne zajednice i njenih pojedinih aktera u BiH treba da ima pozitivan karakter. Neumesno je postavljati pitanje „ili mi (tj. Zapad), ili Rusija“.

    A teza da preko predsednika Srpske Milorada Dodika Rusija gura svoje interese?

    —  Može se pričati šta bilo. Dodik je predsednik Republike Srpske. Prirodno da kada razvijamo odnose sa RS, održavamo s njim tesne odnose. Tim pre što u našem pristupu i međunarodnoj politici, i poštovanju Dejtonskog sporazuma ima mnogo toga zajedničkog. Uz to, imamo veoma široke veze s Republikom Srpskom — ekonomske, kulturne, humanitarne.

    Kako gledate na činjenicu da određene snage žele da uvuku BiH u NATO?

    — Pokušaji da se BiH uvuče u NATO su prisutni i postaju sve energičniji. Mislim da je naš stav dobro poznat i nema potrebe da ga objašnjavam. Mi ne smatramo da članstvo u NATO doprinosi jačanju realne bezbednosti neke države. Protivimo se daljem širenju NATO-a na Balkanu. Ali to je svakako suvereni izbor naroda država. I u datom slučaju vidimo da u BiH nema jedinstva u korist članstva u NATO-u. Bar jedan deo države je protiv toga.

    Ima li nagoveštaja da bi se BiH mogla priključiti antiruskim sankcijama?

    — Mislim da nema. BiH je dosad dosledno poštovala neutralnost u tom pitanju. BiH ne samo da se nije priključila sankcijama, naprotiv. Sankcije su na svoj način odigrale pozitivnu ulogu u razvoju naših trgovinsko-ekonomskih odnosa. Značajno je povećan izvoz u RF, posebno poljoprivrednih proizvoda. Nemamo razloga za pretpostavku da će se takva situacija promeniti na gore.

    Predsednik Češke Miloš Zeman nedavno je rekao da u BiH može biti formirana baza terorista posle njihovog poraza u Iraku i Siriji. Koliko je, po vašoj oceni, velika pretnja od sličnog scenarija?

    — BiH je u značajnoj meri muslimanska zemlja. Islam je religija skoro polovine stanovništva države. Ali to ne znači da je BiH rasadnik terorizma. Da, ovde ima radikalnih organizacija. Da, oko 300 građana BiH je učestvovalo u oružanim sukobima u Siriji i Iraku. Mislim da ih je oko 60 poginulo, a oko 70 se vratilo u zemlji. Mi sarađujemo s vlastima kako države u celini, tako i sa vlastima RS u cilju suprotstavljanja terorističkoj pretnji. Razmenjujemo informacije, razgovaramo o tim temama. Što se tiče RF, mi smo zainteresovani da se vrši kontrola kretanja lica koja se vraćaju iz Sirije i Iraka kako oni ne bi došli u našu zemlju.

    Pretnji ima, ali pretnje postoje u čitavoj Evropi. Ni BiH u datom slučaju nije neki izuzetak. Postoji potencijalna pretnja i njoj se treba suprotstavljati. A mi sarađujemo po tim pitanjima.

    Šta se dešava sa dugom BiH Rusiji za isporuku gasa, preostalim iz devedesetih godina? Namerava li Rusija da vrši pritisak na BiH s tim u vezi?

    — Dužničke obaveze između Rusije i BiH izgledale su ovako: mi smo BiH bili dužni 125 miliona dolara. To je deo duga koji je otpadao na bivšu jugoslovensku republiku u vezi sa trgovinskim operacijama između bivšeg SSSR-a i bivše Jugoslavije. Istovremeno, postojao je dug od 104 miliona dolara za isporuku gasa u periodu sukoba 1992-1995.

    Dolari
    © Sputnik / Ruslan Krivobok

    Dugo smo vodili pregovore o rešavanju tih dužničkih obaveza. Na kraju smo se dogovorili da će Rusija isplatiti klirinški dug od 125 miliona dolara u novcu, što je i učinjeno. Novac je prebačen početkom avgusta i to pitanje je zatvoreno.

    Što se tiče gasnog duga Rusiji od 104 miliona dolara, u ovom trenutku on je smanjen na 97 miliona. To se desilo zato što je razrađena shema između Gasproma i BH-gasa i Energoinvesta — bosanskih organizacija koje odgovaraju za taj dug. Sedam miliona dolara isplaćeno je na sledeći način: za svakih 1.000 kubika plaća se po pet dolara. Shema funkcioniše, ali ona naravno nije brza.

    To pitanje nema međudržavni karakter. Postavlja se na planu komercijalnih odnosa između Gasrpoma i bosanskih organizacija koje se bave isporukom gasa u zemlju. Nema razloga da se misli da ćemo snažno pritiskati BiH ili tim pre primenjivati sankcije po tim pitanjima. Mi ne koristimo sankcije kao oružje i utoliko pre nismo i nećemo to raditi protiv BiH.

    Na poslednjoj sednici međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju maja ove godine s naše strane izražena je želja da Bosanci razmisle o tome kako ubrzati isplatu gasnog duga. Tim pre što i oni shvataju da problem postoji. U okviru međuvladine komisije formira se specijalna grupa za energetiku i mislim da će gasni dug biti jedno od pitanja koje će tamo razmatrati.

    Kada se može očekivati otvaranje ruskog kulturnog centra u Banjaluci?

    — Da sve zavisi samo od ambasade, on bi bio davno otvoren. Ali tim pitanjima se bavi Rosotrudničestvo (Federalna agencija za pitanja ZND i dijaspore). Oni imaju svoje prioritete i raspored. Nažalost, nas zasad nema u tim planovima. S druge strane, u Banjaluci uspešno funkcioniše odeljenje fonda Ruski mir. Postoji biblioteka. Na bazi tog odeljenja osnovan je hor „Aleksandar Nevski“. Tako da se veze i saradnja razvijaju po toj liniji.

    Želeli bismo da otvorimo kulturni centar i u Banjaluci, i u Sarajevu. Uzgred, u Sarajevu na Filozofskom fakultetu postoji katedra za ruski jezik na kojoj se školuje 20-30 ljudi.

    Da li se razmišlja na zvaničnom nivou o mogućnosti uvođenja direktne avio-linije između Rusije i BiH?

    — To bi bilo odlično. Postoje ideje i planovi, ali oni zasad nisu ostvareni. Pitanje apsolutno nije političko, nego čisto komercijalno. Avio-kompanija Moskovija je u zimu 2013-2014. organizovala čarter letove za Sarajevo za turiste ski-centra Jahorina. Ali sneg je tada pao samo 6. januara. To jest, ljudi su stigli, a snega nije bilo. Akcija je bila neuspešna i neprofitabilna. Od tada to pitanje nije ponovo pokretano.

    Sa ovim brojem turista letovi nisu komercijalno opravdani. Postoji ideja da se koristi Banjaluka kao hab za letove u Evropu, kao stanica koju bi mogli da koriste i naši građani, i građani BiH za letove u Rusiju. Ta se ideja razmatra.

    Kako ocenjujete opasnost od mogućeg raspada BiH?

    — Ne bih hteo da spekulišem na tu temu. Mi smo potpisali Dejtonski sporazum. Element tog sporazuma, pored ravnopravnosti entiteta i ravnopravnosti tri konstitutivna naroda, jeste i teritorijalni integritet BiH. Mi smo na to stavili svoj potpis, tj. mi podržavamo teritorijalni integritet BiH kao samostalne države.

    A ako dođe do prekrajanja granica na Balkanu? Kao, na primer, u slučaju otcepljenja Kosova od Srbije.

    — To je opet hipotetičko pitanje. U dejtonskom ustavu BiH stoji da je to jedinstvena država. Drugo je pitanje ako se narodi BiH, čisto teoretski, dogovore da treba da postoji nekakva drukčija teritorijalna organizacija u skladu sa procedurama predviđenim ustavom. Ali, ponavljam, to je čisto teoretsko pitanje.

    Tagovi:
    Petar Ivancov, Bosna i Hercegovina, Rusija, ambasador, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga