09:59 16 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Mig-29

    Koliko je susret Putinovog i Trampovog čoveka u Beogradu povezan sa „migovima“ (video)

    © Sputnik / Sergeй Pяtakov
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    23512
    Pratite nas

    Veoma interesantna su pitanja kojim koridorom i preko kojih zemalja su „migovi“ stigli u Srbiju, s obzirom na to da smo mi ostrvo u okeanu NATO-a. Trebalo je dobiti dozvolu za prelet vojnog aviona, koji prenosi borbene, ratne avione u neutralnu zemlju. To zahteva saglasnost ne samo vlasnika vazdušnog prostora, nego i saglasnost Brisela, odnosno SAD.

    Dolazak šest ruskih „migova“ krajnje je značajno za Srbiju, jer ta količina obezbeđuje našoj armiji sigurnost. O spekulacijama da su Rusi hteli da se otarase tih „migova“ i da su ih zato nama prodali, diplomata Srećko Đukić kaže da nije sporno da Rusija ima nove tehnologije i da je njihova vojna avijacija najmodernija, ali naglašava da i druge zemlje nabavljaju već upotrebljavane letilice. 

    Mnogo se govori o tome da javnost nije obaveštena šta podrazumeva vojni aranžman sa Moskvom od 185 miliona evra. Da li je to uobičajeno?

    — Svi vojni aranžmani povezani su sa velikim brojem tajni, ali se slično dešava i sa ekonomskim ugovorima. Važno je da su „migovi“ u Srbiji, bilo bi dobro da se remontuju kod nas. „Moma Stanojlović“ je nekad bio prestižni remontni zavod koji je radio neke delove i za „migove“, u vreme Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Danas taj zavod ima šansu da postane regionalni centar za „migove“ i slične letelice ruske proizvodnje.

    Čudi li vas što predsednik Vučić nije dočekao migove na aerodromu?

    — Oko tih „migova“ se mogu tomovi napisati šta je sve rečeno — doći će ove nedelje, pa sledeće, pa pre izbora, pa posle izbora… Ne sećam se da je nešto slično tako medijski propraćeno. Nije uobičajeno da predsednik i šef države i onaj koji komanduje vojskom dočekuju letelice zajedno. Mada, imajući u vidu kakvog Srbi imaju predsednika, koliko je on dinamičan, ne bi me iznenadilo i da ih je dočekao, jer inače odlazi na otvaranje mnogo sitnijih investicionih objekata.

    Kažete da je medijska pažnja bila velika, a da li bi bilo isto tako i da su lovci stigli iz SAD?

    — Bilo bi još više. Tema je intrigantna, a mediji nisu pokrili sve ono što su mogli, na primer, kako su dolazili u Beograd. Kojim koridorom, kojom maršrutom, preko kojih zemalja, to je jako interesantno u današnje vreme. Imajte u vidu da je Srbija jedno ostrvo u okeanu NATO zemalja i treba dati dozvolu za prelet vojnog aviona, koji prenosi borbene, ratne avione u jednu neutralnu zemlju. To zahteva saglasnost ne samo vlasnika vazdušnog prostora, nego i saglasnost Brisela, odnosno Vašingtona. Iz svoje diplomske prakse znam koliko je to osetljivo pitanje i za obične avione kad idu specijalni letovi, a pogotovo kad nose takav vojni teret.

    Specijalni izaslanik SAD za okončanje sukoba u istočnoj Ukrajini Kurt Volker i pomoćnik ruskog predsednika Vladislav Surkov sastali su se 7. oktobra u Beogradu. Da li je Vas je ta vest iznenadila?

    — Mislite da to nije povezano sa „migovima“? U diplomatiji je sve moguće, prave se aranžmani o kojima javnost sazna tek posle 10 ili 20 godina. Dolazak predstavnika Rusije i SAD u Beograd je zanimljiva tema i sa vojnog aspekta. Jedno je pitanje da li su „migovi“ leteli preko Ukrajine i Mađarske u Srbiju. Drugi aspekt je dolazak Surkova u Srbiju — on je pod sankcijama Brisela, pa ne može u zemlje EU, ali je sastanak mogao da bude i u Švajcarskoj. Međutim, voda je usmeravana na našu vodenicu i to je dobro. Šef srpske diplomatije je nedavno bio u Moskvi, ali mislim da se na tom sastanku radilo već duže, jer su se Surkov i Volker sreli krajem avgusta u Minsku. Očito da Amerikanci nisu hteli da daju prevelik značaj Belorusiji i tražio se neki pogodniji teren za novi susret. Volker nije hteo Rusiju, a Rusi nisu želeli Švajcarsku i u tome se vrlo dobro uklopila Srbija kao zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Ovo je samo jedan korak, treba pažljivo voditi spoljnu politiku, jer su mnoge oči uprte u nas i nemamo pravo ni na jedan pogrešan korak.

    Srećko Đukić tokom gostovanja u studiju Sputnjika
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Srećko Đukić tokom gostovanja u studiju Sputnjika

    Mislite li da naša diplomatija danas dobro radi?

    — Pobornik sam suptilne diplomatije koja ne upotrebljava krupne reči, koja isključivo koristi diplomatski vokabular, koja uvek ostavlja otvorena vrata za razgovore. Dakle, u diplomatiji ne sme da bude govora koji se koristi na mitinzima, na političkim skupovima ili u političkom žargonu.

    Kako biste uporedili politiku SAD i njihovog šefa diplomatije sa ruskim?

    — Kada čovek sluša i gleda Sergeja Lavrova onda ima utisak diplomate od glave do pete, bez obzira koliko su složeni odnosi Moskve i Vašingtona, a mislim da su složeniji nego što su bili između Sovjetskog Saveza i SAD. Ovo je Hladni rat u jednoj novoj verziji, u novim odnosima, koji besni. Međutim, ni Lavrov ni Putin kao šef države ne upadaju u tu stupicu koju im Amerikanci svakodnevno prave. Kada bi oni upotrebljavali taj vokabular koji upotrebljavaju Sjedinjene Države, Tilerson, pa i Tramp, a da ne govorim o demokratama, pa i o republikancima u Senatu i Kongresu, štampi, onda bi zaista buktao Hladni rat, ako ne bi došlo i do nečeg većeg. Zaista, Putin i Lavrov velemajstorski smiruju tu situaciju i vodu uvek usmeravaju na vodenicu uzajamnih interesa, strpljenja, čekanja.

    To nama, građanima, izgleda kao da oni drže sve karte u svojim rukama. Da li je to tako?

    — Nije tako. Bez obzira koliko mi volimo Rusiju, situacija je vrlo komplikovana. Sankcije koje su SAD uvele veoma pogađaju rusku privredu. Na primer, Rusi proizvode novi putnički avion DC-21, koji je trebalo da bude konkurencija „Erbasu“. Međutim, kako se pravi i od američkih komponenti koje su im sada nedostupne, Rusima je propao ugovor sa Iranom o kupovini sto takvih aviona. Te sankcije su vrlo teške i opasne, one su sredstvo borbe Vašingtona protiv Moskve iz onog arsenala koji je postojao još u Hladnom ratu.

    Uzavrela situacija u Kataloniji ne prestaje. Da li je izvesno da Katalonija ostvari svoju nezavisnost kao što je to bilo najavljeno?

    — Biće to trnovit put za Katalonce. Jedinstven stav i Rusije i EU i Amerike jeste da je to špansko unutrašnje pitanje. To je principijelan stav, ali rešenje katalonskog pitanja ne može da se reši unutar Španije, ipak će tu morati da se umešaju Brisel i Vašington. Madrid i Rahoj i dalje vode politiku čvrste ruke. Oni su u dilemi, jer ako popuste, ako počnu da pokazuju mekoću prema Kataloncima, onda to može još više da ih motiviše na tom putu ka nezavisnosti. Sa druge strane, isto tako tvrd rečnik Madrida može da iritira Katalonce da budu još uporniji da radikalizuju svoje zahteve i proteste. Teško je pretpostaviti da u srcu Evrope može da dođe do nekog nasilja, mada vidimo da referendum nije prošao bez krvoprolića.

    Da li Vas čudi što je Madrid reagovao tako oštro?

    — Madrid je još uvek na tvrdim pozicijama, odustao je od široke autonomije koja je svojevremeno predlagana i za Kosovo i zauzeo je kurs koji će teško da zadrži do kraja. Ovih dana nije samo Katalonija problematična, već i ostale pokrajine koje počinju na „K“ — Kurdistan, Krim, Kosovo, ali su žarišta i Osetija i Abhazija. Postoje brojni tekstovi i mape prekrajanja Evrope. Nukleus, klica kosovizacije postoji u svakoj zemlji, zbog toga mislim da je pravilno koristiti reč kosovizacija Španije, jer u toj zemlji ne žive samo Španci, već i Baski i mnogi drugi. Kosovizacija koja je načela Španiju, neće se lako završiti. Franjo Tuđman, koji je bio pobornik separatizma, u svoje vreme je govorio da svet treba da se podeli na nekih 400-500 država i da bi to bilo optimalno.

    Jesu li se članice EU posle dešavanja u Kataloniji pokajale što su priznale nezavisno Kosovo? Da li je odustajanje Prištine od članstva u Unesku i Interpolu znak da Kosovo više ne uživa podršku međunarodne zajednice?

    — Teško mi je da kažem, ali smatram da je to samo neki predah na putu dalje kosovizacije Evrope. Taj proces je krenuo i njega je teško zaustaviti. Svedoci smo podele u međunarodnim odnosima kakva je postojala za vreme bipolarnog sveta, ne postoji saglasnost da se izradi nov koncept međunarodne, a pogotovo evropske bezbednosti.

    Vladimir Putin je prethodnih dana bio zauzet prijemom svetskih lidera, uglavnom sa Bliskog istoka. Koliko je to sada značajno za Rusiju?

    — Donekle sam oslikao sliku današnjeg sveta i međunarodnih odnosa, ali ispod toga se naziru neke konture mogućeg novog sveta. Zaustavimo se na poseti saudijskog kralja. To je prva državna poseta saudijskog kralja Rusiji — veće posete nema u diplomatiji. Saudijska Arabija je bila jako zatvorena i za druge zemlje, izuzimajući SAD. Saudijska Arabija je Asadov protivnik u Siriji, a znamo koju ulogu Rusija ima. To nam govori da se gradi nešto novo, a da li će do toga i doći, videćemo. Nije dovoljno samo rusko, već i američko zalaganje. Hteli mi to ili ne, prva velesila ostaju Sjedinjene Države, a to što su oni na tronu, neće da detronizira ni Rusija ni Kina, jer bi to bila ogromna šteta i za njih. Jedna perestrojka međunarodnih odnosa ide, ali je bitno da se iz nje formira jedan bolji, bezbedniji svet.

    Obeleženo je i 17 godina od 5. oktobra. Da li je Srbija ispunila ciljeve koje je tada zacrtala?

    — Ne, hteli mi ili ne, danas imamo veću podelu u društvu nego ikada. Devedesetih godina prošlog veka smo se delili na patriote i izdajnike, a danas po celom stablu društvenog bića i to me plaši. Peti oktobar, kao ni onaj režim pre njega nije ispunio tu misiju. Ako ta dva režima i ta dva pogleda na svet ne mogu da koegzistiraju međusobno, to nije dobro za Srbiju. Rešenje su tolerantni razgovori.

     

    Tagovi:
    Srećko Đukić, Od četvrtka do četvrtka, od četvrtka do četvrtka, Srećko Đukić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga