04:21 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Zastave Rusije i Kine

    Sad je momenat: Može li Srbija da uključi Rusiju i Kinu u borbu za Kosovo (video)

    © Sputnik / Sergey Guneev
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    0 692

    Haradinaj i Tači smatraju da bi pregovaračke pozicije Prištine bile mnogo veće sa američkim predstavnicima. Ipak, dugoročno gledano, njihova očekivanje neće biti uslišena.

    Slobodan Erić, urednik časopisa „Geopolitika“, kaže da ga je iznenadila vest da se SAD povlače iz Uneska, ali dodaje da ne sumnja da je, pošto je ta informacija povezana sa stanjem na palestinskim teritorijama, predsednik Tramp konsultovao Izrael.

    Da li je to možda početak izlaska SAD iz svih značajnijih tela čiji su osnivač UN?

    — To nije u ovom trenutku realno, ali predsednik Tramp smatra da Amerika previše izdvaja i za NATO i UN, što je, ruku na srce, tačno, ali s tom razlikom što su prethodne administracije smatrale da su te međunarodne institucije neka vrsta produžene ruke uticaja. U idejnom smislu to je nastavak određene izolacionističke politike, koja je postojala između dva svetska rata u Americi.

    Koliko ostatak međunarodne zajednice gubi njihovim povlačenjem? Šta to znači za ostale vodeće svetske sile u UN?

    — Velika finansijska sredstva. Druga stvar, Unesko je svoj autoritet gradio tako što je iza te brige za kulturno nasleđa stajala, ipak, jedna realna moć, i u tom smislu mislim da to nije dobra vest, jer mi smo bili svedoci šta se događalo na teritorijama koje je kontrolisao DAEŠ. Bilo je strašno gledati one slike kada se ruše neki kulturno-istorijski spomenici od pre dve-tri hiljade godina.

    Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je ponovio ideju Hašima Tačija — novi format dijaloga Beograda i Prištine, ali uz prisustvo SAD.

    — Ne znam koliko je to realno. Haradinaj i Tači smatraju da bi pregovaračke pozicije Prištine bile mnogo veće sa američkim predstavnicima. Ipak, dugoročno gledano, smatram da njihova očekivanje neće biti uslišena, ali da u ovom trenutku oni žele da izađu iz situacije u koju ih dovodi formiranje Specijalnog suda. Što se tiče Srbije, situacija ne može specijalno da se pogorša, jer su na prvom mestu svi briselski sporazumi bili na našu štetu. Oni su održavali proces prenošenja nadležnosti Srbije na prištinske institucije, a zauzvrat nismo ništa dobili, čak ni tu ZSO. Mislim da je ovo pre svega politički i diplomatski manevar Haradinaja, s obzirom na to da su oni zbog tog suda ušli u neku vrstu konfliktne situacije sa predstavnica međunarodnih institucija koji se nalaze na teritoriji južne srpske pokrajine.

    Koliko je realno da, ako kosovski zvaničnici traže prisustvo SAD, za taj pregovarački sto sednu i ruski predstavnici?

    — Zašto bi u tim pregovorima učestvovali samo Brisel i SAD? Zašto ne Rusija i Kina ili neka druga strana? Najveća greška Srbije, a to je bilo u vreme kada je predsednik bio Boris Tadić, bila je kada je stvari iz UN izmestila na Euleks. To je bila izuzetno štetna odluka, jer je u okviru SB UN Srbija mogla da računa na pomoć određenih saveznika koji su imali sličan problem ili su na neki način bili solidarni sa Srbijom.

    Šta i kome kosovski zvaničnici poručuju time što traže albansko državljanstvo za sve građane Kosova?

    — Albanci su svoj istorijski zenit prošli devedesetih godina. Oni su u jednoj silaznoj putanji, i demografskoj i ekonomskoj. Njih nikad nije bilo dva miliona, kako su predstavljali određeni migracioni procesi, a sve ih je manje. Američka tj. zapadna okupacija stvara određenu vrstu duhovne klime koja ne pogoduje razvoju neke vrste određene nacije. Kosovo više nije u žiži međunarodne javnosti i dugoročno gledano taj proces propadanja je neminovan. U tom smislu, mi nigde ne žurimo, i zbog toga nemam razumevanja za poziv koji je uputio predsednik Srbije da treba da se vodi neki unutrašnji dijalog, tj. ideja da mi to pitanje konačno rešimo. Uveren sam da će sve biti rešeno u srpsku korist, i nama ideja zamrznutog konflikta u ovom trenutku najviše odgovara.

    Hašim Tači pored zastava tzv.Kosova , EU i Nemačka
    © AP Photo / Visar Kryeziu

    Da li Vas plaši integracija Kosova i Albanije, s obzirom na to da su četiri kosovska zvaničnika dobila potpredsedničko mesto u vladi Edija Rame?

    — Jedan od načina da Albanci izađu iz sadašnje situacije jeste da se integrišu i da naprave veliku Albaniju, da zatraže podršku od određenih institucija i da krenu u neku vrstu ekspanzije. Tu su mogući i incidenti, čak i neka vrsta ograničenih sukoba sa svim susedima, a mi smo im na prvom mestu. Međutim, čak i to da se desi, ne menja glavnu prognozu da je reč o paradržavi koja neminovno propada. Pre ili kasnije, Srbi će se vratiti na naše okupirane teritorije.

    Američki ambasador u Srbiji je kritikovao ministra odbrane zbog njegove podrške generalu Lazareviću. Da li je reakcija Kajla Skota bila primerena?

    — Predstavnici drugih država treba da znaju da postoje diplomatski običaji i praksa. General Lazarević je osuđen u Hagu i on je to odležao, ali sve objektivne analize govore da je on bio izuzetan vojnik, da je reč o jednom časnom čoveku čije ime ne može da se dovede u vezu sa zločinima. U novom broju „Geopolitike“ mi smo objavili prikaz knjige našeg saradnika Gorana Đorđevića, to je njegov doktorski rad o udruženom zločinačkom poduhvatu. Ta pravna konstrukcija je veoma sporna i primenljiva je samo na Srbe. Ne vidim ništa sporno u tome što se ministar Vulin pohvalno izrazio o generalu Lazareviću, jer je reč o jednom časnom oficiru. Država Srbija mora da vodi računa o svom ugledu i dignitetu.

    Da li je moguće da se jednom takvom izjavom sruši sve što je građeno toliko godina u odnosima između SAD i Srbije?

    — Ne mislim da je to moguće. Mislim da je ocena ambasadora Skota, uz sve uvažavanje njega i njegovih možda ličnih napora da se odnosi između SAD i Srbije unaprede, a verujem da je uložio dosta napora, mislim da svi ti napori ne mogu da budu ugroženi jednom ovakvom izjavom.

    Da li će Katalonija ostati u sastavu Španije?

    — To jeste zaista veliki izazov, ne samo za Španiju već i za Evropsku uniju. Analize ukazuju na to da u je najmanju ruku polovina Katalonaca protiv otcepljenja. Važan momenat su bili regionalni izbori 2015, kada su stranke koje su za nezavisnost Katalonije dobile tesnu većinu i donele dva zakona. Prvi je Zakon o neodložnom referendumu, a drugi da rezultati referenduma važe, bez obzira na to koliki broj ljudi izađe. Ustav iz 1979. godine, za koji je tada glasao veliki broj Katalonaca, dao je posebnu autonomiju Kataloniji, koja je najrazvijeniji deo, ali insistira na toj celovitosti. Mislim da je Srbija pravilno odreagovala, da je vratila na jedan lep način Španiji podršku, jer nije priznala Kosovo. Dobro je što je Srbija iskoristila tu situaciju da postavi pitanje paralela, da problematizuje pitanje nezavisnosti Kosova, ali isto tako smatram da je ispravno što to pismo nije upućeno Briselu.

    Šta će Pudždemon reći u ponedeljak — da li je Katalonija proglasila nezavisnost ili nije?

    — Ovakva situacija je sad delikatna, jer ukoliko oni proglase nezavisnost, onda na osnovu Člana 155 mogu da preduzmu neku vrstu vanrednih mera. S obzirom na to da se to događa u samom središtu EU, mislim da će spoljni pritisci ići ka tome da se situacija amortizuje i da se taj konflikt zamrzne ili da se te odluke prolongiraju za dalje.

    Rusija je optužila SAD da ilegalno jačaju svoje snage u Poljskoj i baltičkim državama. Da li vidite taj deo sveta kao neko potencijalno žarište?

    — Preduzimanje tih akcija često se predstavlja kao odgovor na neke vojne vežbe Rusije. To jesu ozbiljne snage u nekom vojnom smislu, ali mislim da za Rusiju kopnene snage koje se tamo lociraju nisu ozbiljna pretnja. Za Rusiju je najveći problem instaliranje tih protivraketnih sistema koji mogu da budu i ofanzivni. Žalim što su odnosi između dve slovenske zemlje — Poljske i Rusije — tako loši, ali to je istorijsko nasleđe. Položaj Poljske nije bio lak, ona je zemlja između dve velike sile — Nemačke i Rusije. Vidimo da dolazi do jednog civilizacijskog ukrupnjavanja, i bilo bi dobro da se slovenska ideja obnovi. Kad govorim o Rumuniji, ona je sve do 19. veka bila veoma bliska Srbiji, i dan-danas u Rumuniji postoji izreka da Rumunija ima dva prijatelja — Crno more i Srbiju, ali u 19. veku dolazi do sekularizacije, odvajanje od duhovnog nasleđa, oni se onda baziraju na tu svoju romansku civilizaciju i dolazi do udaljavanja od Srbije.

    U Srbiji je bio turski predsednik, ali će njegova poseta ostati upamćena i po pevanju šefa srpske diplomatije. Kako tumačite taj gest?

    — Moj utisak, ali i utisak jednog dobrog dela srpske javnosti, jeste izvan ukusa, to je bila snishodljivost koju je zvanična Srbija pokazala prema Turskoj. Jedno je gostoljublje, a drugo je snishodljivost, i mislim da je ostao mučan utisak. Srbija mora da vodi računa o svom dostojanstvu. Ova me je poseta uverila, s obzirom na to da je upućen poziv privrednicima iz Turske da ulažu, da su domaći privrednici apsolutno diskriminisani u odnosu strane investitore. Iskustvo je pokazalo, Jože Mecinger i drugi ugledni ekonomisti su pokazali egzaktno da jedna zemlja koja se samo oslanja na strane investicije ne može da obezbedi ekonomski razvoj. One mogu da budu samo dopunsko sredstvo. Srbija mora da se okrene sebi. Ukoliko ne dođe do nekog ozbiljnog, suštinskog zaokreta u vođenju ekonomske politike, Srbija će se pre ili kasnije suočiti sa ozbiljnim problemima.

    Tagovi:
    Od četvrtka do četvrtka, Slobodan Erić, Kosovo, Kina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga