19:43 21 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    51035
    Pratite nas

    Najveći projekat glavnog grada, osim što nam omogućava da privučemo nove investitore, pomaže nam i da rešimo infrastrukturne probleme koje ovaj grad nije mogao da reši decenijama. On je pokrenuo srpsku industriju.

    Gradski menadžer Beograda Goran Vesić prvi put za „Sputnjik“ govori koji suštinski značaj projekta koji bi, po njemu, trebalo da obeleži i mandat nove gradske vlasti koja će biti izabrana na proleće iduće godine.

    — Najvažniji projekat srpske prestonice je „Beograd na vodi“. Istovremeno taj projekat je najnapadaniji. Uprkos napadima, završavamo prve dve stambene kule. One će već u martu biti useljene. Uveliko se grade treća i četvrta stambena kula, a pre nekoliko meseci smo počeli izgradnju tržnog centra, u okviru samog „Beograda na vodi“, što će biti najveći tržni centar u regionu. Počeli smo izgradnju centralne, one velike kule „Beograd“ po kojoj će se prepoznavati „Beograd na vodi“. U okviru kule „Beograd“ nalaziće se hotel „Sent ridžis“, koji je jedan od najvećih svetskih lanaca, što je veoma važno za Beograd, jer kada takav svetski lanac dođe u Beograd, to je poruka i drugim investitorima da dođu. Zatim ćemo sledeće godine početi izgradnju „Dabl ve“ hotela, koji je takođe jedan od velikih lanaca, kao i rekonstrukciju hotela „Bristol“, koji je jedan od najstarijih beogradskih hotela i koji zaslužuje da bude rekonstruisan.

    To je sve dogovoreno i finansijski pokriveno?

    — Da, to je sve u toku. Pored toga, u ovom trenutku radimo novi bulevar, u okviru projekta „Beograd na vodi“, koji će imati i zeleni pojas, i trotoare, i biciklističku stazu. On će povezati Bulevar Vojvode Mišića i Karađorđevu. Na taj način ćemo rasteretiti Bulevar Vojvode Mišića koji može da bude vrlo opterećen. Izmeštanjem železničke pruge, koji će se desiti u naredne dve godine, dobićemo prostor za proširenje Savske ulice. Projekat „Beograd na vodi“ je za nas važan, ne samo zato što je to projekat koji razvija Beograd, koji menja infrastrukturu Beograda, već je to projekat koji je stavio Beograd na investicionu mapu sveta. Putujem često i predstavljam Beograd. Gde god sam otišao, u Moskvu, Pariz, London, prvu stvar za koju nas pitaju to je „Beograd na vodi“, jer to je projekat koji je veliki za bilo koju evropsku prestonicu. To znači da kada neki investitori vide da je neko spreman da uloži tri i po milijarde evra u nekakav projekat u Beogradu, onda su i oni spremni da daju svojih pet miliona, milion, sto miliona, koliko već mogu da izdvoje. Zbog tog projekta dobijamo neke druge investicije u Beogradu.

    Dani Beograda u Moskvi.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović

    Koliko je projekat Beograd na vodi“ već uticao na to da se otvore novi radovi?

    — To je projekat koji nam omogućava da uređujemo infrastrukturu. Izgradnja stanice „Prokop“ počela je 1977. godine i ona nikada ne bi bila završena da nije bilo projekta „Beograd na vodi“, jer on je uslovio da imamo izmeštanje pruge, izmeštanje Železničke stanice na novo mesto, čija je izgradnja počela 1977. godine. Nova autobuska stanica, čija izgradnja počinje na proleće u Bloku 42, takođe je posledica projekta „Beograd na vodi“, pa zatim tunel koji ćemo početi da radimo 2019. godine na mestu sadašnje autobuske stanice, koji će ići ispod Starog grada i izaći negde na Bulevaru Despota Stefana, skoro kod Pančevačkog mosta, to je takođe posledica tog projekta. Novi most, na mestu Tramvajskog mosta, onog starog nemačkog mosta, koji ćemo raditi sledeće godine, koji će imati četiri trake i železničko-tramvajske šine je takođe posledica „Beograda na vodi“. „Beograd na vodi“, osim što nam omogućava da privučemo nove investitore, pomaže nam da rešimo infrastrukturne probleme koje ovaj grad nije mogao da reši decenijama i zato je važan.

    Hoće li sve to pokrenuti i domaću industriju?

    — Upravo je najvažnije što je posao dobila domaća industrija — danas nemate građevinsku firmu u Beogradu koja nema posla i to se vidi. Mi smo za skoro 20.000 ljudi smanjili nezaposlenost u Beogradu od početka godine. Ona je sada prvi put posle deset i nešto godina ispod 100.000, tačnije, skoro 89.000. Šezdeset i šest hiljada ljudi je našlo posao od početka godine. To je za nas važno i pokazuje da ti projekti utiču na razvoj privrede, na razvoj društva. Drugi projekat, koji je za mene lično važan, to je izgradnja nedostajuće kanalizacije i vodovodne mreže. U ovom trenutku, trećina grada nema kanalizaciju i mi smo na pravili projekat da u narednih 10 godina završimo kompletnu kanalizaciju, kako bi svaka kuća na teritoriji grada Beograda imala kanalizaciju.

    Zašto Beograd nema metro?

    — Zato što Beograd od 1981. pravi metro i stalno ste imali neke direkcije, neka preduzeća, stalno ste imali „tuču“ između predstavnika „lakog“ i „teškog“ metroa. Sada smo došli u situaciju da 2020. možemo da počnemo da gradimo metro. Uradili smo prve dve mreže linija na osnovu brojanja saobraćaja. Takođe, mislim da je važno da zajedno sa Republikom završimo Obilaznicu oko Beograda. Tu nam treba i novi most u Vinči koji će biti i železnički i putnički, što radi Republika, koji treba da košta zaista puno, a to finansiramo po pola, a mi ćemo u okviru toga uraditi i naš unutrašnji magistralni prsten tako da će Beograd oko sebe imati dva prstena. To su infrastrukturne stvari koje su važne za Beograd.

    Biciklisti bi mogli da spasu grad od automobilskih gužvi. I Ruzveltova ulica je dobila deo za bicikliste, ali to ipak nije dovoljno?

    — Mi smo usvajanjem generalnog urbanističkog plana doneli odluku da sve ulice prvog prioriteta moraju da imaju biciklističke staze. Svaka sledeća koja se rekonstruiše moraće da ima stazu. Mi smo od početka našeg projekta uradili 20 kilometara biciklističkih staza. Naš cilj je da Beograd za narednih 10 godina poveća udeo bicikala u javnom prevozu na 10 posto, što je vrlo optimistički, ali ja mislim da možemo da uspemo. U skladu sa tim ćemo vrlo brzo raspisati privatno partnerstvo koje će imati bicikle na iznajmljivanje, kakvi postoje u velikim gradovima. Ovo ćete imati u čitavom gradu, 150 stanica gde ćete moći da iznajmite bicikl, da ga uzmete na jednoj, vratite na drugoj stanici i da ga koristite kroz biciklističke staze.

    Kada to Beograđani mogu da očekuju?

    — Veoma brzo ćemo raspisati javno-privatno partnerstvo. Treba tri do četiri meseca da ono bude završeno. To rade svi veliki gradovi. U centru Moskve imate taj sistem i gradonačelnik Moskve Sobjanin mi je rekao: „Kada sam ja ovo uvodio, govorili su mi da Rusi nikada neće voziti bicikle, oni voze automobile“, a onda je iskorišćenost bicikala došla na 86 odsto. Kada ljudima pružite priliku da nešto koriste, oni to koriste. To podrazumeva 120 kilometara novih biciklističkih staza, 200 parkinga za bicikle i ovih 150 stanica. Zaista pokušavamo da afirmišemo taj vid prevoza, kao što smo u sistem javnog prevoza ubacili i brodove. Veoma brzo ćemo izaći sa javno-privatnim partnerstvom za čamce, tako da ćete imati linije i sa „Bus plus“ karticom ćete moći da koristite i brod, odnosno čamac. Imaćete mogućnost da iz Zemuna dođete u stari deo grada putem reke.

    Gradski menadžer Goran Vesić
    © Sputnik /
    Gradski menadžer Goran Vesić

    Da li ima neki grad u Evropi ili šire koji vam je uzor za budući izgled Beograda?

    — Najpre Beč, zato što je Moskva velika, kao i London, Njujork. To su megalopolisi, veliki gradovi i mi ne možemo da se poredimo. Beč je grad koji otprilike ima isti broj stanovnika kao Beograd i zaista je komforan i uređen grad i ja bih voleo da Beograd liči na njega.

    Koliko bi trebalo da košta karta u gradskom prevozu bez subvencija?

    — Nije ovde problem u ceni karta. Ovde je problem što kartu plaća oko 20 odsto ljudi. Cena karte ne mora da bude viša, čak smo smanjivali cenu kada je u pitanju prigradski prevoz.

    Ali to je začarani krug. Mnogo ljudi mora da ide na posao, a ne primaju plate, pa kako da plate prevoz?

    — Ljudi koji nemaju redovne plate i ne rade imaju pravo na subvencije kada kupuju markice, to važi za nezaposlene, studente. Isti ti ljudi plaćaju struju, plaćaju mobilni telefon, hleb u pekari — ne može samo gradski prevoz da se ne plaća. Kod nas postoji navika da se gradski prevoz ne plaća i to moramo da rešimo, jer ako hoćemo kvalitetan i dobar gradski prevoz, „vajfaj“, klime u autobusima, moraju i karte da se kupuju.

    Kada je u planu rekonstrukcija ulica prvog prioriteta i da li to podrazumeva samo ulice kojima ide gradski saobraćaj?

    — Upravo zato što ulice nisu dugo održavane postoje rupe na kolovozima. Sada radimo na projektu rekonstrukcija svih ulica prvog prioriteta. Taj projekat će biti vredan između 500 i 600 miliona evra. Prvi prioritet su sve ulice kojima ide javni prevoz i to su ulice koje se i prve čiste. Kada padne sneg, prvo se one rade, pa drugi, pa treći prioritet. Novac za to ne možemo da obezbedimo odjednom, niti je to moguće uraditi odjednom. Naš plan je da uradimo u narednih deset godina, da svake godine odvajamo 50, 60 miliona evra kako bi rekonstruisali ulice i onda će kvalitet ulica biti mnogo bolji. Nas čeka čitav niz velikih projekata kako bi ovaj grad konačno postao bolje mesto za život ljudi.

    Kada očekujete da budu održani beogradski izbori?

    — Još se ne zna tačan datum, ali moraju da budu održani do 23. marta. Svi datumi su mogući i oni će biti održani posle isteka četvorogodišnjeg mandata ove Skupštine grada Beograda. Što se samih izbora tiče, SNS je apsolutno spreman da izađe na njih. Izlazimo sa svojim programom, odnosno pregledom stvari koje smo radili u Beogradu, a mislim da je urađeno dosta i sigurno može više.

    Kakve su Vaše lične ambicije u novom mandatu?

    — Listu SNS predvodiće tim, jer glavni grad nije obična opština, grad Beograd ne može da vodi jedan čovek i potpuno su pogrešne percepcije ljudi da je važno ko će biti prvi čovek i da sve treba fokusirati na jednu osobu — gradonačelnika. Grad Beograd je veći od mnogih države Evrope i naprosto kao takav zahteva da za rukovođenje gradom i za razvoj grada bude zadužen čitav tim. Biće tu ljudi koji su radili do sada i koji su vodili Beograd ove četiri godine, naravno, ojačani sa nekim novim ljudima. Mislim da će ljudi iz tog starog tima građanima biti garancija da će projekti koji su započeti biti nastavljeni.

    Spekuliše se i da biste Vi mogli da budete novi gradonačelnik Beograda?

    — Prvo moramo da sačekamo izbore. Drugo, o svim kadrovskim rešenjima odlučivaće SNS. Ime gradonačelnika u ovom trenutku je manje važno i ja ću kao član stranke, kao neko ko je učestvovao velikim delom u onome što se radilo u Beogradu, apsolutno prihvatiti svaku odluku stranke. Ja sam čovek koji voli da radi, volim da radim konkretne stvari. Sasvim sigurno ću poštovati svaku odluku stranke. Posao koji sam radio četiri godine mi se sviđa zato što sam radio nešto konkretno, iza čega se svakog dana vide neki rezultati.

    Pred Srbijom su velike dileme. Otvoren je unutrašnji dijalog oko Kosova, imamo dalje pregovore sa EU, ucene da se opredelimo između dve stolice… Mogu li te krupne stvari ipak da dovedu do toga da sledeće godine imamo i republičke izbore?

    — Naš Glavni odbor je doneo odluku, na predlog predsednika, da SNS ne želi da se održe vanredni izbori jer želimo da damo šansu Vladi da radi svoj posao. Činjenica je da se u zemlji dešavaju krupne promene i mislim da je veoma važno da društvo prati te promene, odnosno da ih Narodna skupština ne koči. Nažalost, u Skupštini često umesto da se radi odgovorno za interese građana, imamo incidente, tuče… Za nas je najvažnije to što je Srbija ponovo postala važan faktor u međunarodnoj politici. Mi smo mala zemlja i ne možemo da očekujemo da se svet vrti oko nas, ali je činjenica da je Srbija, kada pogledate kakvo poštovanje sada ima u međunarodnoj politici, od Ruske Federacije, od Narodne Republike Kine, Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, uspela da sebe postavi kao faktor koji je važan i ono što je najvažnije da sedi na svojoj stolici, da vodi srpsku politiku, ni američku, ni evropsku, ni rusku, da sarađujemo sa svojim prijateljima. Zemlja smo koja ima mogućnosti i snage, zahvaljujući našem predsedniku, da kažemo da je nešto protiv naših interesa i da nismo spremni da radimo, kao što je recimo uvođenje sankcija Rusiji, koje nismo hteli da uvedemo, iako smo zemlja koja se priključuje Evropskoj uniji, jer to je protiv naših interesa. Mislim da se mi sada nalazimo na istorijskoj prekretnici kao društvo, da smo mi kao društvo izgubili čitav 20. vek, što u nekim istorijskim zabludama, što u ratovima. Nismo se najbolje snašli, pogotovo u tom drugom delu dvadesetog veka i mislim da je sada prava prilika, da će jednog dana neko iza nas posmatrati ovaj period kao istorijski, jer Srbija je konačno našla sebe i posle mnogo godina je počela da napreduje i da odnose uređaje tako da bude dobro za njene građane.

     

    Tagovi:
    Goran Vesić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga