22:46 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Gasprom

    Gasni spor: Ukrajina Zapadu potrebna samo da bi napakostio Rusiji (video)

    © Sputnik / Ilja Pitalev
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 441
    Pratite nas

    Najnoviji gasni spor između Rusije i Ukrajine razlikuje se od raniji gasnih kriza jer je u Evropi nastala kvalitativno drukčija energetska situacija u kojoj Kijev više nema ucenjivački kapacitet, i zato se ne može ponoviti situacija u kojoj bi se, kao 2009. godine, Evropa smrzavala, ocenjuje glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić.

    Zaoštravanje na liniji ruskog „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogasa“ usledilo je nakon odluke arbitražnog suda u Stokholmu koji je obavezao rusku kompaniju da ukrajinskoj isplati 2,56 milijardi dolara na ime nedovoljno isporučenih količina gasa za tranzit. Rusija je uzvratila odlukom o raskidu svih ugovora sa „Naftogasom“.

    Ova gasna kriza došla je samo malo ranije nego što bi trebalo da bude isključen gasovod kroz Ukrajinu, podseća Milinčićeva. Međutim, ranije nije bilo alternativnih puteva za snabdevanje gasom, pogotovu Balkana, a ovoga puta svi su spremni.

    „Pored rezervi koje imaju, postoji ’Severni tok‘, koji rešava veliki problem, postoji ’Plavi tok‘, postoje drugi putevi za snabdevanje i to je ono što je Ukrajina kasno shvatila. Rusija je napravila nekoliko gasovoda koji potuno zaobilaze Ukrajinu“, navodi Ljubinka Milinčić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Ekspert za energetiku Jelica Putniković napominje da niko nije hteo da ulaže u modernizaciju cevovoda kroz Ukrajinu, koji su još iz vremena Sovjetskog Saveza, a u Moskvi su rekli — ne možete nas ucenjivati i počeli da grade druge gasovode.

    „Ako imate političku krizu, ako imate zemlju koja je potpuno nestabilna i političare koji ne vode patriotsku politiku već se više bave time da li će uraditi posao za nekog tutora koji im nameće mišljenje, onda nećete da ulažete ni u gasovod. U međuvremenu, od tih gasnih kriza Rusi su napravili i ’Severni tok‘, sad grade ’Turski tok‘“, navela je Putnikovićeva.

    Ljubinka Milinčić ukazuje na još jedan faktor: „Ukrajina, koja sad tuži Rusiju, pre jedno godinu-dve je prestala da kupuje ruski gas, tj. oni kupuje ruski gas ali ne od ’Gasproma‘ nego reverzibilno od evropskih zemalja, i to četiri puta skuplje. To je cena patriotizma. Ukrajinci seku sebi uši za inat Rusiji ali oni su, kao i sve postsovjetske zemlje, bili ubeđeni da svoj prosperitet treba da grade na jeftinom ruskom gasu. U jednom periodu su to i radili. A sve što su mogli da rade za Evropu a protiv Rusije, oni su radili“, primećuje ona.

    Sada će, dodaje naša sagovornica, Evropa morati da pati zajedno sa Ukrajinom, ali joj neće pasti na pamet da plati gas za koji Ukrajina duguje.

    Milinčićeva skreće pažnju i na „čudnu rečenicu“ u obrazloženju stokholmske arbitraže da „Gasprom“ treba da plati „Naftogasu“ zato što je Ukrajina u teškoj finansijskoj situaciji.

    Prema rečima Jelice Putniković, arbitraža je pokušaj da se dve strane izmire i da se nađe najbolje rešenje u kom bi obe strane popustile da ne eskalira sukob.

    „Ovde je očigledno sukob eskalirao, što možda i nije loše. Jer Rusi su rekli: nećemo da platimo ono što ide na našu štetu, a da pritom imamo potraživanja od Ukrajine“, kaže ona, ocenjujući da je to pokušaj da se Rusija natera da produži ugovor sa Ukrajinom o tranzitu koji ističe 2019. godine, ali da su se „očigledno preračunali“. Rusi, smatra ona, nemaju interesa da nastave tranzit preko Ukrajine. Takođe, niko neće naterati Rusiju da plati neki izmišljeni dug.

    Evropska dvoličnost

    Putnikovićeva dodaje da je EU najavila da bi opet posredovala, ali ako Brisel insistira na tržišnim principima, onda bi trebalo da insistira i na tome da Ukrajina plati ono što duguje.

    „Postoji još jedan dokaz evropske dvoličnosti. Evropa stalno apeluje na Rusiju da pomogne Ukrajini time što će sprovoditi gas kroz taj gasovod, a istovremeno pravi gasovode sebi u korist, poput ’Severnog toka 2‘“, nadovezuje se Milinčićeva.

    Na pitanje kako komentariše „savete“ iz Stejt departmenta Rusiji da zadrži tranzit kroz Ukrajinu, ona uzvraća da pošto Amerikanci stalno govore o gasu iz škriljaca, „zašto ne spakuju taj gas i pošalju ga na poklon Ukrajini, kad su toliko dobri, nego ucenjuju sve druge države“.

    Navodi primer Poljske, koja kupuje američki gas po ceni mnogo većoj od ruskog:

    „Nisam sigurna da je to baš iz ljubavi prema Americi. Ljubav je ljubav, a sir je za pare. Poljaci to ipak rade, što znači da su na neki način naterani“, smatra Milinčićeva.

    Ukrajina treba Zapadu samo da napakosti Rusiji

    Ona istovremeno smatra da je gasni problem koji ima Ukrajina samo vrh ledenog brega, jer je situacija u toj zemlji tragična. „Ukrajina s jedne strane na delu teritorije ratuje sa svojim narodom, ima ogromne ekonomske probleme izazvane delimično tim ratom, ali i time što se nikako ne opredeljuje na ovu ili onu stranu. Ona bi htela neku Evropu, neki NATO, a ni Evropa ni NATO je neće u takvoj situaciji“, kaže naša sagovornica, ocenjujući da je Ukrajina danas jako slaba i traži podršku Zapada, a dobija je samo u onoj meri u kojoj Zapad može da napakosti Rusiji, dok sama Ukrajina tu nikome nije važna.

    Specifičnost Ukrajine, objašnjava, jeste u tome što je istorijski „skrpljena“ od delova drugih zemalja i nikada nije uspela da se konstituiše kao jedan narod.

    „Rusija je upozoravala da Ukrajinu ne treba dirati jer će se raspasti po šavovima. Ne znam da li će se to desiti danas ili sutra, ali to je vrlo blizu“, upozorava Milinčićeva.

    Po mišljenju Jelice Putniković, Ukrajina je dovedena u pat-poziciju, a EU nije smislila nikakvo rešenje za tu zemlju jer mora i sama da se bavi sobom i time hoće li i dalje biti pion SAD što se tiče politike prema Rusiji.

    Gas je uvek bio politički instrument, konstatuje Milinčićeva, a i ranije krize su se rešavale na nivou predsednika.

    „Rusija u tome nije naročito popustljiva, i ne treba da bude. Njoj odgovara status kvo. Nek se sudovi time bave, vreme prolazi, ona svoj posao završava jer ’Severni tok 2‘ mora biti završen, ’Turski tok‘ bar do Turske mora biti završen. A ona pojačava i utečnjavanje gasa“, dodaje ona.

    Zgrada kompanije Gasprom
    © Sputnik / Vitaliй Belousov

    Gasprom neće ostaviti Srbiju bez gasa

    Gde je u svemu tome Srbija? Milinčićeva podseća da je predviđena izgradnja još jednog skladišta gasa pored Banatskog dvora, a postoji i mogućnost dobijanja nedostajućih količina gasa od Rumunije.

    „Dobara stvar za Srbiju je što je napravila ugovor sa ’Gaspromom‘ da nam Rusi isporučuju gas na srpsko-mađarskoj granici. A ’Gasprom‘ će se pobrinuti da mi dobijemo njegov gas, da li iz tranzita iz ’Severnog toka‘, da li iz gasnog skladišta u Baumgartenu… Oni su u evropskim skladištima zakupili određene količine gasnih skladišta, negde su postali i suvlasnici i imaju svoje rezerve gasa za svaku narednu zimu. Verujem da će se za zimu 2018/19. Rusi da napune sva ta skladišta i mi ćemo imati ono što smo sa njima ugovorili“, kaže Jelica Putniković.

    Takođe smatra da je krajnje vreme da napravimo gasovod između Arada i Mokrina i imamo kolike-tolike dotoke rumunskog gasa, a nadamo se da će i „Turski“ tok biti izgrađen, da li preko Bugarske ili preko Grčke i Makedonije, zasad još nije precizirano.

    „To je opet političko pitanje dok se zaista ne reši da li će gasovod iz Turske ići dalje. Rusi su rekli da će finansirati gradnju gasovoda do turske obale, sagraditi nekih 180 km gasovoda do gasnog haba, a odatle ko hoće, može da izgradi gasovod. Pregovara se da se pravi cev koja će preko Bugarske ići u Srbiju i dalje u Mađarsku, što su pominjali naši političari. Rusi neće da uđu otvoreno u infrastrukturu na Balkanu kao kad se pričalo o ’Južnom toku‘ jer tad su dobili packu od EU i Amerike. Sad puštaju balkanske političare da oni ispregovaraju sa Briselom“, sumira situaciju Putnikovićeva.

    „Nas Rusi neće ostaviti bez gasa“, izričita je Ljubinka Milinčić, s čime se slaže i Jelica Putniković, koja naglašava da je u međuvremenu Srbija napravila ugovor sa Rusima da može da preprodaje ruski gas.

    „U suštini, nama je važno da imamo svoje cevovode koji prolaze kroz našu zemlju, a onda ćemo se negde prikopčati“, navodi Milinčićeva.

    Objašnjavajući ukupnu energetsku situaciju u Evropi, ona ističe da je pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD donela Evropi svest o potrebi da se odvoji od Amerike.

    „Tramp je učinio da Evropa misli na sebe. I jeste se kvalitativno promenila situacija u Evropi, u Evropi sada ima više gasa, postoje dodatni gasovodi koji su napravljeni poslednjih desetak godina. Evropa nije u panici kao u poslednjoj gasnoj krizi, kad se pola Evrope treslo od zime. Ovoga puta situacija je potpuno drugačija i gotovo je — Ukrajina više nema ucenjivački kapacitet. Nek pokrade sav ruski gas, ali dolazi leto, dolazi 2019. i tu je kraj. Evropa to dobro zna, i Evropa se jako dobro pripremila. Sve su ovo deklaracije — volite Ukrajinu, dajte joj nešto džabe, pomozite joj, ali u suštini to je samo priča, niko nije pomogao Ukrajini za sve vreme otkad je isprovociran sukob sa Rusijom“, obrazlaže naša sagovornica.

    Pitamo na kraju i da li Srbija može da izvuče ikakvu pouku iz sudbine Ukrajine, pošto se često porede sukobi u Donbasu sa onim kod nas devedesetih godina. „Ovi drugi morali su da uče od Srbije jer sve što se njima može desiti, nama se već dogodilo. Mi smo bili ogledno dobro za Zapad, videli su ovde šta se može, šta se ne može. Videli su i reakciju Rusije i verovatno pogrešno procenili da će to uvek tako biti. Međutim, Rusija je njih veoma iznenadila, i zato su tako zapenušali. Na kraju Rusija uvek izađe kao pobednik“, zaključuje Ljubinka Milinčić, dok Jelica Putniković dodaje:

    „Nećemo valjda da ponavljamo razred. Jednom smo naučili kako je kad slušamo šta nam Zapad kaže“.

     

    Tagovi:
    gasni spor, Svet sa Sputnjikom, Gasprom, Ukrajina, gas, Ljubinka Milinčić, Jelica Putniković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga