02:54 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Miško Stanišić i Nevena Bajalica, osnivači organizacije Teraforming koja putem novih medija širi istinu o Holokaustu.

    Klik do pakla: Srbi na novi način upoznaju svet sa najstrašnijim zločinom

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    11050
    Pratite nas

    Ko zaboravi prošlost, ne razume sadašnjost i gubi budućnost. O jedinom leku zaboravu — kulturi sećanja, Sputnjik je razgovarao sa Miškom Stanišićem i Nevenom Bajalicom, tvorcima „Teraforminga“, organizacije koja putem novih medija širi istinu o Holokaustu i edukuje stručnjake i mlade širom sveta.

    Na današnji dan došlo je do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Dve grupe od više od hiljadu zatvorenika probile su se iz logora Donja Gradina i radne grupe Kožara, a spasilo se svega stotinu njih.

    Ovaj sistem koncentracionih logora jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, u njemu su stradale stotine hiljada ljudi, a upravljači genocidnom tvorevinom nazvanom NDH u jednom su nadmašili i same naciste — formirali su logore za decu kroz koje je prošlo i u njima uglavnom skončalo desetine hiljada srpske dece.

    Od tih stravičnih zločina čovečanstvo deli svega jedan ljudski vek. U međuvremenu, u svetu, ali i na našim prostorima, desili su se i drugi strašni zločini koji imaju razmere i težinu Holokausta. Sagovornici Sputnjika iz organizacije „Teraforming“ Miško Stanišić i Nevena Bajalica zato čine sve da bi razvijali i negovali kulturu sećanja na zločine, ne samo nad Srbima, u Drugom svetskom ratu.

    Ustaški stražari ubijaju zatvorenike u logoru Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata
    CC0 / Public domain
    Ustaški stražari ubijaju zatvorenike u logoru Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata

    „Naša baza je u Amsterdamu, a organizacija ima sedišta i u Stokholmu i Novom Sadu. U okviru dugoročnog programa rada sa arhivistima i bibliotekarima u Srbiji, ’Teraforming‘ organizuje niz aktivnosti sa strateškim ciljem da inicira i podrži arhive i biblioteke u preuzimanju aktivnije uloge na polju savremenog obrazovanja o Holokaustu i drugim zločinima Drugog svetskog rata“, objašnjava Stanišić.

    Pre preseljenja u Holandiju, naš sagovornik je gotovo dvadeset godina živeo u Švedskoj, u kojoj, kaže, postoji samo polubleda sličica iz američkih filmova o tome da se Drugi svetski rat desio. Mi imamo mnogo realističniju sliku o tome šta se zapravo dogodilo, kaže Stanišić za Sputnjik.

    „Kultura sećanja nije samo državna i zvanična, ona je i porodični narativ, ono što se prenosi s kolena na koleno. To su neke opšte vrednosti koje se neguju u društvu, ali i između redova, ne samo ono što zvanično donosi neka parola na kojoj piše ’Živeo antifašizam‘. Čitali smo je i razumeli — aha, ovo je vezano za mog dedu koji je poginuo kao partizan, ima smisla zašto je on poginuo, a neko drugi je to čitao na neki drugi način. U novom ratu devedesetih svaka porodica je tačno znala ko je kome bio dušmanin i šta treba da uradi da bi se spasao. Nažalost, kultura sećanja, svi će vam u svetu reći, služi da se to ne ponovi, a nama je poslužila i da znamo šta da radimo kada nam se to ponovo desilo“, ocenjuje Stanišić.

    Ilustracija Beograda iz Drugog svetskog rata sa portala Ester koji donosi priče o životu u predratnoj Srbiji i Holokaustu namenjene profesorima i đacima.
    © Foto : Terraforming
    Ilustracija Beograda iz Drugog svetskog rata sa portala Ester koji donosi priče o životu u predratnoj Srbiji i Holokaustu namenjene profesorima i đacima.

    On i Nevena Bajalica pokušavaju da putem moderne tehnologije mlade ljude u Srbiji i svetu zainteresuju za ovu tematiku. Smatraju da o njoj pre svega treba govoriti u školama, jer je edukacija dece možda i najvažnija, ali ne samo na klasičan način, već upotrebom takozvanih novih medija. Oni zapravo razvijaju pedagoške metode i nastavne materijale spajajući najbolja iskustva savremene pedagogije sa novim medijima i tehnologijama.

    Naši sagovornici veoma su ponosni na dobro posećen dvojezični portal „Ester“ koji donosi ilustrovane priče o životu u predratnoj Srbiji i Holokaustu za vreme nemačke okupacije naše zemlje. Reč je o nastavnom materijalu zasnovanom na stvarnim događajima, a mogu da ga koriste profesori i učenici viših razreda osnovnih i srednjih škola. U stvaranju priča i grafičkih prikaza koji svedoče o stradanju Beograđana na Starom Sajmištu učestvovali su srpski i holandski stručnjaci.

    Pored toga što je angažovana u mreži „Teraforming“, Nevena Bajalica radi u Muzeju Ane Frank u Amsterdamu, koji je jedna od glavnih turističkih atrakcija glavnog grada Holandije, o kome ne brine država, već nevladin sektor. Ovaj muzej ima sve više onlajn posetilaca, poseta je eksplodirala kada je u njemu boravio muzičar Džastin Biber. Na autentično mesto Holokausta posetioci mogu da „klikom“ uđu u svaku prostoriju, da vide svaki artefakt.

    Na ilustracijama koje najmlađima treba da približe masovne progone i ubijanja tokom Drugog svetskog rata zajednički su radili stručnjaci iz Srbije i Holandije.
    Terraforming
    Na ilustracijama koje najmlađima treba da približe masovne progone i ubijanja tokom Drugog svetskog rata zajednički su radili stručnjaci iz Srbije i Holandije.

    „Mladima je mnogo interesantnije da posete muzej preko interneta, nego da po njemu prošetaju, mi u ovoj vrsti predstavljanja pomalo kasnimo, kultura sećanja u celom svetu imala je svoj razvoj, a kod nas je prekinut upravo u trenutku kada smo konačno počeli da razlučujemo ko je zapravo žrtva, a ko zločinac, to je jedan od razloga što nam se desio novi rat“, kaže Bajalica za Sputnjik.

    „Moramo da konačno razlučimo i kažemo —mi stvarno nemamo čega da se stidimo što se tiče Drugog svetskog rata. Meni jako smeta kad krenemo da pričamo o istorijskim činjenicama koje su odavno poznate i potvrđene. Ne moramo da se branimo, niko nas ne napada. Najveći je problem u svemu što su naše institucije zaglavljene u svojoj birokratiji i internim problemima. Radimo dosta s Institutima za novu istoriju, oni između sebe imaju probleme u komunikaciji. Nama je lakše, dođemo s konkretnim planom i spojimo recimo Istorijski arhiv i Institut za savremenu istoriju“, kaže Bajalica.

    Ona napominje da je „Teraforming“ već izgradio veliku mrežu ljudi iz Srbije sa kojima radi godinama. Organizuje niz programa stručne obuke, seminara i radionica sa ciljem razmene znanja i iskustava sa vodećim međunarodnim institucijama i stručnjacima, kao i uključivanja arhiva i biblioteka iz Srbije u međunarodne mreže i projekte na polju obrazovanja i komemoracije. Sve što rade dostupno je i na društvenim mrežama.

    Univerzitetska biblioteka u Banjaluci - seminar o Holokaustu i drugim zločinima za bibliotekare i nastavnike.
    Terraforming
    Univerzitetska biblioteka u Banjaluci - seminar o Holokaustu i drugim zločinima za bibliotekare i nastavnike.

    „U Srbiji imamo zvanične Dane sećanja na Holokaust, kao što je današnji, njih treba iskoristiti. U Holandiji i Srbiji tačno znamo kojih konkretnih događaja treba da se setimo, to je važno, kao današnjeg proboja logoraša u Jasenovcu. Hvala Sputnjiku što je ovoj temi posvetio emisiju, ali mogli bismo na mnogo područja, pogotovo u školama da se ovim bavimo. Napravili smo poseban portal za Dane sećanja, koji će uskoro biti u funkciji, sakupili smo odlomke iz knjiga koje mogu da koriste nastavnici i bibliotekari koji sa đacima ili posetiocima mogu prođu teme Holokausta i genocida. Važno je reći da je reč o novom mediju, oni mogu sami da slože teme koje žele da obrade, imamo ih 23“, kaže Bajalica.

    Edukativni programi i „onlajn“ izložbe ove mreže imaju sjajnu saradnju, ali i nagrade najeminentnijih svetskih organizacija koje se bave istraživanjem Holokausta i neguju kulturu sećanja.

    U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu u ponedeljak 23. aprila u 11 sati „Teraforming“ organizuje seminar o obrazovanju i učenju o Holokaustu i drugim stradanjima u Drugom svetskom ratu za arhiviste i bibliotekare, ali i za sve zainteresovane građane. Na skupu će govoriti gosti iz Instituta za istraživanja i sećanje na Holokaust „Jad Vašem“ iz Izraela i najvećeg arhiva vezanog za žrtve nacional-socijalizma u Berlinu "Međunarodna služba traženja — ITS“.

    Novi Sad- Jedna od izložbi posvećena istini i sećanju na žrtve Drugog svetskog rata.
    © Foto : Terraforming
    Novi Sad- Jedna od izložbi posvećena istini i sećanju na žrtve Drugog svetskog rata.

    Slično:

    Hrvatski premijer: Nije dobro da Vulin dođe u Jasenovac, ranije nas je vređao
    „Ne znam odakle im ideja za Jasenovac: O tome gde ću biti ne odlučuju Hrvati“
    Vulin: Ko krije Jasenovac, krije zločine, slavi „Oluju“
    Tagovi:
    novi mediji, Jad Vašem, biblioteka, edukacije, holokaust, sećanje, genocid, društvene mreže, dan sećanja na žrtve Holokausta, Drugi svetski rat, Teraforming, Nevena Bajalica, Miško Stanišić, Jasenovac, Novi Sad, Švedska, Holandija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga