02:15 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Srpska žandarmerija u Preševu - arhivska fotografija

    Tema juga Srbije neće ući u Brisel ni na mala vrata (video)

    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    6127

    Nećemo buldožerima ni preko noći rušiti spomenike poginulim liderima tzv. OVPMB, poručuje šef Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Medveđu i Bujanovac Zoran Stanković, koji komentariše i izjave kosovskog predsednika Hašima Tačija o jugu Srbije.

    Tači, ocenjuje Stanković, time pokušava da na mala vrata otvori teme koje uopšte nisu predmet razgovora u Briselu. Tačijeve izjave menjaju se iz dana u dan i stoga ne traže bilo kakav komentar, primećuje šef Koordinacionog tela gostujući u „Sputnjik intervjuu“.

    „Mi smo veoma jasno i glasno dobili uveravanja od strane onih koji odlučuju, a i od strane učesnika razgovora, da neće biti razmene teritorija i pomeranja granica“, ističe Stanković.

    Prema njegovim rečima, bezbednosna situacija u tri opštine na jugu Srbije je stabilna, ali su one opet dospele u žižu javnosti zato što neko pokušava da ih prikaže kao opštine gde ne postoji vladavina prava, a da se pritom ne kaže šta se to radi mimo zakona, ustava i konvencija o pravima nacionalnih manjina, na štetu Albanaca, i šta je to što treba popraviti.

    „Posebno je značajno da razgovori u Briselu imaju svoju temu i svoje pregovarače i činjenica je da niko nikada iz međunarodne zajednice i sa strane učesnika u razgovorima nije rekao da će Albanci iz ove tri opštine biti predmet razgovora u Briselu, niti da su oni predviđeni kao jedna od tema“, napominje Stanković.

    Na pitanje kako sarađuje sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine, objašnjava da Koordinaciono telo vrši koordinaciju vlade i drugih organa države Srbije i lokalne samouprave, ali ima i svakodnevne aktivnosti i kontakte sa rukovodstvom lokalne samouprave, ali i rukovodstvom Nacionalnog saveta Albanaca.

    Oni koji pričaju u ime nacionalnog saveta bilo koje nacionalne manjine, ističe Stanković, treba da znaju koje su obaveze, prava i delokrug rada Saveta, a ne da pokušavaju da ih uvuku u rešavanje političkih pitanja.

    On precizira da se Nacionalni savet bavi gajenjem vrednosti te manjine, učestvuje u obrazovanju uvođenjem novih udžbenika, predlaganjem nastavnih planova i kulturnih sadržaja, a kad počnu da se bave politikom, to diskvalifikuje sve one koji se tako ponašaju.

    Stanković sa žaljenjem konstatuje da, umesto da se u javnosti priča o mladim Albancima umetnicima, sportistima, u dužem periodu na tom prostoru imamo samo imena političara.

    Slaže se da i na jugu Srbije i u Raško-polimskoj oblasti (odnosno Sandžaku, kako ga zovu Bošnjaci) nervozu podiže i približavanje izbora za nov sastav saveta nacionalnih manjina.

    „Razgovarali smo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da zajedno sa Nacionalnim savetom Albanaca organizujemo da izbori za Savet koji će biti održani 4. novembra budu u skladu sa svim propisanim aktivnostima, da se definiše i reguliše birački spisak. On sada ima oko 38.000 Albanaca sa pravom glasa, ali je otvorena mogućnost da se upišu i oni koji to nisu učinili, da izbori proteknu u fer i demokratskoj atmosferi i da se tim izborima dobiju predstavnici Albanaca koji će raditi na unapređenju nacionalnih vrednosti“, kaže šef Koordinacionog tela.

    Povodom još jedne teme koja unosi nemir u tri opštine na jugu Srbije, a to su spomenici liderima nekadašnje OVPMB, rasformirane 2001, koji bi mogli da se nađu na udaru novog Zakona o ratnim memorijalima, Stanković navodi da je Zakon donet pre mesec dana i da tek predstoji donošenje podzakonskih akata koji će regulisati sve modalitete njegove primene.

    Za to će, precizira, biti potrebno nekoliko meseci, a zakonom je predviđeno i formiranje saveta koji će donositi odluku o svakom konkretnom spomeniku koji je podignut određenim ljudima. Kao primer navodi da na prostoru Preševa ima osam takvih spomenika, a na prostoru Bujanovca 12, kao i u Velikom Trnovcu. U Savetu će biti i član SANU, predstavnici vojske i drugih organizacija koji su kompetentni da procenjuju sadržaj tih spomenika i da odluče da li će ti spomenici biti uklonjeni, a ako budu uklonjeni, zašto.

    „Dok Savet ne počne sa radom, neće neće biti rušenja spomenika buldožerima ili na bilo koji način. U sve će biti uključeni i pripadnici albanske nacionalne manjine. Oni će moći da izađu sa svojom argumentacijom, zahtevima i obrazloženjima“, poručuje Stanković i dodaje da nijedna odluka neće biti doneta bez saradnje sa lokalnim Albancima.

    Opisujući napetost koja vlada zbog pitanja spomenika, on kaže da ga je pre nekoliko dana zvao predsednik jedne od opština zbog toga što su jedan helikopter i jedan avion nadletali teritoriju Preševa i Bujanovca, a na zemlji su primećene dve-tri patrole. Odmah je usledila reakcija — da nisu krenuli da ruše spomenik. Rekao sam predsedniku opštine da je reč o vežbi i da ju je Ministarstvo odbrane najavilo dan ranije, otkriva Stanković.

    Napominje da su sa ministrom za rad i socijalna i boračka pitanja i njegovim timom dogovorene aktivnosti u donošenju tih podzakonskih akata, odnosno o eventualnoj primeni zakona, uveren da neće biti ekcesa, te da se ništa neće rešavati preko noći, već na demokratski i na zakonom propisan način.

    Stanković je objasnio i da Albanci sa juga Srbije neosnovano tvrde da na osnovu tzv. Končuljskog sporazuma imaju pravo da podižu spomenike poginulim liderima OVPMB, jer su navodno oni amnestirani.

    „U javnosti se veoma dugo upotrebljavao termin ’Končuljski sporazum‘, pogotovu od strane albanskih lidera, a da pritom Končuljskog sporazuma nema. Postoji Izjava o demilitarizaciji koju su 20. maja 2001. potpisali ispred komandanata tzv. OVPMB Šefćet Musliju i njegovi saborci Mustafa Šaćiri i Ridvan Ćazimi, a ispred NATO-a kanadski diplomata Šon Saliven. Međutim, niti je bilo ko bio prisutan ispred organa vlasti Srbije, niti je ko potpisao taj dokument. Tom izjavom predviđeno je da se razoružaju postojeće oružane formacije tzv. OVPMB, da se oružje preda nadležnim državnim organima i da se snage bezbednosti tj. vojska i policija vrate u Kopnenu zonu bezbednosti sa određenim naoružanjem i ljudstvom, kako je predviđeno novim sporazumom koji su potpisali 12.3.2001. u Merdaru general-potpukovnik Ninoslav Krstić, komandant Združenih snaga bezbednosti, i general Karlo Kabriđiozo, komandant Kfora“, precizira gost Sputnjika.

    Podseća da je u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore takođe donet Zakon o amnestiji za one učesnike sukoba koji nisu počinili ratne zločine, a to je urađeno u sklopu plana tadašnjeg predsednika Koordinacionog tela Nebojše Čovića. Taj Čovićev plan predviđa i niz drugih aktivnosti koje su kasnije realizovane.

    Od tog plana do danas je prošlo 17 godina i dosta toga je urađeno: opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo su u tom periodu samo iz koorodinacionog tela iskoristile kao dodani budžet 25 miliona evra, što je iskorišćeno za rešavanje infrastrukturnih problema. Istovremeno, redovni budžet koji je znatno veći je omogućio da svi koji rade na toj teritoriji u državnim institucijama ostvare materijalne nadoknade, nabraja Stanković, izdvajajući posebno opštinu Preševo, gde su zaposleni skoro albanske nacionalnosti. Takođe, u Preševu je oko 65 posto policajaca albanske nacionalnosti.

    „Međutim, osnovni problem je, kao i svuda, zapošljavanje, ulaganje u ekonomiju i ostvarivanje uslova za bolji ekonomski rast tih opština. Ali da bi neko uložio neka sredstva, mora da bude mir. Dole situacija jeste mirna, nema sukoba, jedino imamo tešku retoriku jednog malog broja ljudi, koja ne odgovara realnoj situaciji“, decidan je Stanković.

    On ističe da država Srbija teži ka ravnomernom razvoju svih delova Republike.

    „Tiha voda breg roni a izbalansirana retorika sa puno tolerancije doprinosi boljem suživotu Albanaca, Srba i drugih koji žive na prostoru ove tri opštine“, zaključuje Zoran Stanković, napominjući da će takav pristup omogućiti i dolazak novih investicija u tri opštine na jugu Srbije.

    Tagovi:
    Preševska dolina, Zoran Stanković, Kosovo, Jug Srbije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga