17:38 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Tim ambicioznih mladih ljudi želi da Srbiju predstavi kao dinamičnu, atratktivnu i kao zemlju punu izazova.

    Kako Srbija da zaustavi proces koji je najopasnije ugrožava

    Szm
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    51625

    Srbija se već decenijama suočava sa problemom emigracije i takozvanim „odlivom mozgova“, odnosno velikim brojem obrazovanih ljudi koji bolji život traže van granica naše zemlje. Prema poslednjim podacima, Srbiju godišnje napusti oko 32.000 ljudi različitih starosnih grupa i obrazovnih profila.

    Ovu lošu statistiku potkrepljuje i poslednje istraživanje koje je realizovala Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), a prema kojem čak 63 odsto mladih planira da potraži posao u inostranstvu, jer sumnjaju da će po završetku školovanja moći da se zaposle u Srbiji u svojoj struci.

    Prema rečima Bogdana Rašića, člana Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije i studenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu, mladi ljudi koji su bili obuhvaćeni ovim istraživanjem izneli su čitav niz razloga iz kojih ne žele da ostanu u zemlji.

    „Problemi koje mladi iznose tiču se, između ostalog, njihovog mesta stanovanja, zarade i obrazovanja. Naime, čak 60 procenata mladih živi u stanovima koji su u vlasništvu roditelja, a gotovo isti procenat mladih se izjasnilo da nema nikakva primanja. Ako na tu cifru dodamo i 14 do 15 procenata onih koji su se izjasnili da zarađuju manje od 24.000 dinara mesečno, jasno je da taj ekonomski faktor veoma utiče na zadovoljstvo mladih i na nivo poverenja koje imaju u institucije i pojedince u državi. Tu je, naravno, i čitav niz drugih faktora koji su takođe pokazali da mladi nisu najzadovoljniji svojim položajem u Republici Srbiji“, objašnjava Rašić u emisiji „Sputnjik intervju“.

    Nešto drugačijim podacima barata Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Kako navodi Snežana Klašnja, pomoćnica resornog ministra, ta institucija vlade preko istraživačkih agencija redovno radi godišnja istraživanja o statusu, problemima i potrebama mladih u Srbiji.

    „U našem istraživanju se oko 30 procenata mladih izjasnilo da u naredne dve godine planira da ode iz zemlje, s tim što je 23 procenta reklo da je taj odlazak na određeno vreme i da planiraju da se vrate u Srbiju, dok devet procenata njih ne planira da se vrati. Dakle. i Srbija se, kao i mnoge druge zemlje, suočava sa situacijom da jedan deo građana i građanki, a među njima i deo mladih ljudi, odlazi iz zemlje. Uzroci koje mladi ljudi navode zbog čega žele da odu u najvećem procentu se odnose na ekonomske faktore — nemogućnost nalaženja posla ili nalaženja adekvatnog posla, a takođe kao razloge navode i mogućnosti u pogledu daljeg profesionalnog razvoja, naročito kada je reč o visoko obrazovanom kadru“, kaže Klašnja.

    Ona objašnjava da su napori Ministarstva omladine i sporta usmereni ka tome da im je prioritet u finansiranju omladinske politike podrška, pre svega, programima i projektima koje realizuju udruženja, ali i opštine koje imaju kancelarije za mlade, a koji se odnose na povećanje zaposlenja i samozaposlenja mladih ljudi.

    Kako kaže, u ovom trenutku u Srbiji funkcioniše 135 kancelarija za mlade, koje su osnovane od strane jedinica lokalne samouprave, a ministarstvo finansira i programe i projekte brojnih udruženja za mlade i njihovih saveza.

    „U poslednje četiri godine, i to samo kroz projekte koji su usmereni ka zapošljavanju, resorno ministarstvo je uspelo u tome da se zaposli hiljadu mladih ljudi, 1.600 njih je prošlo stručnu praksu koja pomaže boljoj zapošljivosti, a 14.000 mladih ljudi je prošlo obuke za povećanje svojih sposobnosti i kompetencija za zapošljavanje“, ukazuje Klašnja.

    Jedan od najvećih faktora nedovoljne zaposlenosti mladih, kako navodi gošća „Sputnjik intervjua“, jeste to što se ne slažu potrebe tržišta rada sa onim što nudi sistem obrazovanja.

    „To naravno nije slučaj samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama, ali naša podrška je usmerena ka tome da se povežu privreda, poslodavci, udruženja i opštine. Dakle, kada se svi zajedno uključimo, dobijamo i mnogo bolje rezultate, a sa druge strane imamo povratnu informaciju o tome šta je ono što privreda traži kada je reč o zapošljavanju. Pored naravno stručnog znanja, privreda traži i druge veštine — sposobnost komunikacije, timskog rada, da umete da radite pod pritiskom, da brzo reagujete, a izuzetno je bitno i poznavanje stranih jezika i informacionih tehnologija“, kaže Klašnja.

    Ona ističe i značaj rada Fonda za mlade talente koji je, kako objašnjava, takođe izuzetno važna karika koja pomaže mladim ljudima u njihovom profesionalnom razvoju.

    „U evidenciji Fonda imamo 24.400 studenata i srednjoškolaca koji su nagrađeni ili su dobili stipendiju. To su nagrade za rezultate na takmičenjima, stipendije za školovanje u zemlji, kao i za master i doktorske studije u inostranstvu. Ugovorna obaveza onih koji studiraju u zemlji i inostranstvu je da moraju da se vrate i da pet godina rade u Srbiji, ili da tri godine provedu aktivno tragajući za poslom. Kako bismo pomogli našim stipendistima, ministarstvo i Fond sklapaju sporazume i ugovore sa vodećim kompanijama, među kojima su i ’Majkrosoft grupa‘ i ’Gasprom njeft‘, kako bi ti mladi ljudi imali priliku da se stručno usavršavaju, a jedan deo njih i da se zaposli“, zaključuje Snežana Klašnja.

    Tagovi:
    emigracija, mladi, Srbija, obrazovanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga