11:34 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Petar Garjajev

    Ruski naučnik za Sputnjik: Lečićemo se kvantnim tabletama (video)

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    3825

    Nova metoda lečenja bolesti, bazirana na principima talasne genetike, koju je razvio ruski naučnik Petar Garjajev, postiže senzacionalne rezultate. Teoretski gledano, nema neizlečivih bolesti, bar zasad, kaže Garjajev, direktor Instituta kvantne genetike.

    Ruski naučnik, koji je u domovini često osporavan, ovih dana je prvi put u Beogradu, gde predstavlja svoj metod na više predavanja. Njegove teorije izgledaju kao naučna fantastika, ali zahvaljujući naporima koje ulažu on i njegov tim, polako postaju jedna od metoda lečenja.

    „Nije to u opsegu u kom bismo želeli, ali mi napadamo nešto što je najsvetije, model genetskog koda, za koji je Maršal Nirenberg dobio 1968. Nobelovu nagradu“, kaže ruski naučnik u emisiji „Sputnjik intervju“. Slaže se da je njegov inovatorski metod i napad na moćne farmaceutske koncerne koje poziva da zajedno prave kvantne farmaceutske preparate koji su, kako ističe, ekološki čisti.

    „Daću vam kvantne tablete i njima ćete trgovati. Zaradićete na ekološki čistim tehnologijama i svi će biti zadovoljni“, primećuje uz osmeh.

    Po osnovnom obrazovanju molekularni biolog, on 1984. godine počinje istraživanja u oblasti novih pravaca genetskog kodiranja, a 1994. stvara novi pravac u genetici — talasnu, a zatim i lingvističko-talasnu genetiku. Reč je, kaže, o sintezi više nauka, oblasti na granici fizike, lingvistike, genetike, embriologije, kvantne fizike…

    „Nisam ovo ja izmislio, izvukao odnekud iz malog mozga. Još 1924. Aleksandar Gurvič, veliki ruski biolog, izneo je potpuno genijalnu ideju i predvideo da hromozomi imaju i talasni, kvantni ekvivalent, kao što i elementarne čestice — fotoni, elektroni, protoni — imaju karakteristike i čestice, i talasa“, objašnjava naučnik polaznu tezu svoje teorije.

    Dodaje i dva važna zaključka kojima barata: da molekuli DNK imaju svojstvo da stvaraju fantome, kopije samih sebe, dok je druga važna karakteristika sličnost gena sa govorom.

    On podseća na reči poznatog lingviste Noama Čomskog da su gramatike svih jezika u principu iste, a tako je, kaže, i sa gramatikom genetskih tekstova.

    „Lingvistika talasne genetike s jedne strane posmatra gene kao realne tekstualne strukture, a s druge kao sisteme koji emituju kvantne elemente“, navodi Garjajev, ističući da u procesu lečenja koristi upravo talase koji su odraz DNK.

    Petar Garjajev postigao da 60-godišnjoj ženi izrastu novi zubi
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Petar Garjajev postigao da 60-godišnjoj ženi izrastu novi zubi

    Mnoge genetske bolesti, posebno danas su, upozorava, veštački izazvane, pre svega genetski modifikovanom hranom jer se polazi od pogrešne pretpostavke da će se kombinacijom dva dobra gena dobiti nešto još bolje, a rezultat genetskog inženjeringa je upravo suprotan: rak, alergije i druge bolesti.

    „Kada pravite genetski modifikovanu hranu i spajate dva različita gena, dobijate semantički, smisleni haos, grešku u programu“, upozorava Garjajev, dodajući da uvođenjem takve hrane čovečanstvo srlja u genetski kolaps.

    Objašnjavajući kako funkcioniše genetika na kvantnom nivou, naučnik kaže da su naši hromozomi, naša DNK zapravo laseri sa talasima u dijapazonu od ultraljubičastih do infracrvenih, jer se naša DNK u suštini sastoji od tečnih kristala, a ti tečni kristali su pokretni sistem koji stvaraju hologram.

    Ako se kao primer uzme čovekov embrion, on ima diferencijaciju po tipu tkiva, ali i u prostoru, jer se kod embriona tačno zna gde se, tokom procesa deobe ćelija, grade ruka, noga, oko… Prema rečima Garjajeva, njegov metod je baziran na stvaranju akustičkog holograma.

    „Dobijamo, dakle, neku predstavu čoveka u vidu zvučnog holograma izračunatog iz krvi njegovog pupčanika ili placente, ili čak na osnovu njegove fotografije, jer čovekova slika nije obično parče papira već se sastoji od fotona“, precizira naš sagovornik.

    Garjajev ističe da već postoji razrađena aparatura koju koristi u procesu lečenja: to su naizgled jednostavni ali specijalni laseri, ali se koriste i komore.

    „Taj laser čita informacije i pretvara ih u zvuk, koji ljudi slušaju i leče se. Što se tiče kapsule, ona je veličine čoveka i opremljena je specijalnim ogledalima, gde puštamo da deluju određena polja“, opisuje Garjajev, koji tvrdi da je na taj način pomogao već hiljadama ljudi. Navodi primer mladića iz Johanesburga Meta Koena, koji je pre 12 godina doživeo saobraćajnu nesreću i ostao potpuno nepokretan. Lečio ga je, kaže, dve godine, a sada je Koen pokretan, mada još uvek hoda sa štakama, ali vozi auto i radi.

    Kao još jedan uspeh navodi da je postigao da 60-godišnjoj ženi izrastu novi zubi, koristeći informacioni kod koji je uzeo iz prsta njenog unuka kome su rasli novi zubi. Bilo je, dodaje uz osmeh, i zahteva nekih pacijenta za podmlađivanje a efekat je bio da se damama u poodmaklim godinama vratio menstrualni ciklus. Njegova metoda, tvrdi, leči i sidu, posledice moždanog i srčanog udara, a kad je reč o lečenju raka, terapija zavisi od stadijuma u kom je ova bolest i određuje se individualno.

     

    „Nisam nikakav čarobnjak. To su metodi kvantne genetike, to je sinteza nauka“, napominje naučnik, koji smatra da njegov način lečenja nije ni previše skup: pravljenje individualne genetske matrice na osnovu krvi pupčanika ili placente košta 35.000 rubalja, što je oko 500 dolara, dok je svaka seansa 2.000 rubalja.

    Pitamo ga na kraju zbog čega ga mnogi ruski naučnici smatraju pseudonaučnikom i ezoterijom.

    „Sve što je novo stvara veliki otpor. Setite se istorije genetike u Rusiji. Tada je reč gen bila psovka, a genetičare su smatrali pseudonaučnicima, zatvarali su ih i streljali kao neprijatelje. Napaćena genetika Rusija je pretrpela 1948. progon svih naučnika koji su se bavili genima. Zvali su ih ljubiteljima muva, hromozomima, da bi kasnije to postala velika grana nauke“, konstatuje Garjajev.

    Centar Garjajeva se nalazi u Moskvi, a planira da otvori filijale i u Hrvatskoj i Srbiji.

    Tagovi:
    naučnik, Petar Garjajev, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga