11:33 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Izbori u Brazilu

    Hoće li Brazil izazvati veliki politički zemljotres u Južnoj Americi, pa i šire (video)

    © AP Photo / Andre Penner
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 238

    Građani Brazila danas biraju šefa države u drugom krugu predsedničkih izbora. U finalu trke za predsedničku fotelju koplja će ukrstiti Fernando Hadad, kandidat levičarske Radničke partije i bivši gradonačelnik Sao Paola, i kandidat krajnje desnice, političar kog zovu brazilski „Donald Tramp“ — Žair Bolsonaro.

    Sudeći prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, bivši kapetan brazilske vojske i političar konzervativnih i često kontroverznih stavova Žair Bolsonaro ima podršku oko 56 odsto birača, dok je njegov protivkandidat Hadad prema anketama generisao podršku oko 44 odsto Brazilaca.

    Na pitanje da li su ovi izbori praktično unapred rešeni i da li je Bolsonarova pobeda neupitna, prof. dr Dušan Vasić, bivši ambasador Srbije u više zemlja Latinske Amerike i profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo, kaže da bi, uprkos tome što razlika u procentima deluje nedostižna za Hadada, ipak ostavio mesta za preokret, jer su Brazilci nepredvidivi.

    Vasić u emisiji „Sputnjik intervju“ podseća da Žairu Bolsonaru ne ide na ruku činjenica da su protiv njega održavani protesti širom Brazila zbog toga što je podržao diktaturu u toj zemlji od 1964. do 1985. godine, kao i ekstremni stavovi prema ljudima druge boje kože, naročito prema crncima. 

    „Zanimljivo je i da je Bolsonarov tim u predsedničkoj kampanji bio izuzetno aktivan na društvenim mrežama, od kojih je ’Vocap‘ u Brazilu najraširenija. Međutim, jedan brazilski list je došao do informacija da je oko 156 firmi bliskih Bolsonaru angažovalo medijske kompanije koje imaju ugovore sa ’Vocapom‘ i pokazalo se da je više od 50 posto poruka koje su oni plasirali na račun Bolosnarovog protivkandidata Hadada bilo lažno. To predstavlja kršenje izbornih pravila i zbog toga su reagovali Visoki izborni sud i Tužilaštvo Brazila. Ukoliko istraga federalne policije utvrdi da je bilo kršenja izbornih pravila, izborni rezultati bi mogli biti poništeni“, objašnjava Vasić.

    U tom slučaju, dodaje naš sagovornik, u igru bi se uveo treći kandidat, odnosno sledeća izborna trka vodila bi se između levičara Fernanda Hadada i tog trećeg kandidata.

    Međutim, napominje Vasić, poništavanje izbora je malo verovatno, a ukoliko Bolsonaro pobedi, time će biti završen ciklus pobede desnice prvo na američkom kontinentu, a onda i na zapadnoj hemisferi.

    „Opciju sličnu Bolsonarovoj zastupaju Makri u Argentini, Pinjera u Čileu i Duke u Kolumbiji. Sva tri predsednika, uključujući Trampa u SAD, pripadaju desnoj opciji. Pobeda Bolsonara otvoriće prostor za krupni kapital u zemlji, ali i za njegovo povezivanje sa inostranstvom, pre svega sa američkim kapitalom. Verujem da će on u svojoj vladavini primenjivati određene nedemokratske metode koje je donekle i sam nagovestio, ali ne u tolikoj meri i na način da to upada u oči javnosti. Postoje fini instrumenti, propisi i uredbe kojom se određena oblast uredi tako da određena grupa ljudi ili pripadnika određenih slojeva ima određenu prednost u odnosu na druge“, ukazuje Vasić.

    On napominje da Brazil, duboko podeljen između leve i desne političke opcije, očekuje predsednika koji će ujediniti i oporaviti naciju uplašenu od loše ekonomske situacije, velike nezaposlenosti i vrlo rasprostranjenog organizovanog kriminala.

    Upitan na koji način bi Žair Bolsonaro mogao da vodi zemlju narednih godina, gost „Sputnjik intervjua“ kaže da njegova vojnička prošlost i činjenica da se okružio generalima u velikoj meri ukazuju da će uniforma imati mnogo veće učešće u politici nego što je imala od 1985. godine do sada.

    „Narod Brazila poštuje uniformu, ali Bolsonarovi kontroverzni stavovi izazivaju strah određenih grupa stanovništva. Otud ne iznenađuje što su se najviđeniji intelektualci u toj zemlji okrenuli protiv Bolsonara, a pridružio im se i veliki broj intelektualaca iz okolnih zemalja, pa i iz Evrope, koji su poslali određene poruke u kojima protestuju zbog onoga što Bolsonaro nagoveštava i obećava. Sa druge strane, treba imati na umu da je jedno što političari govore u predizbornoj kampanji, a drugo kada preuzmu predsedničke ingerencije. Tada su i manje radikalni i manje se drže onoga što su obećali“, primećuje Vasić.

    Bolsonarov eventualni dolazak na čelo Brazila izmeniće situaciju u regionu, pa i u svetu, ocenjuje Vasić.

    „On je negativno govorio o aktuelnoj vlasti u Venecueli i nije isključeno da će ekipa oko Bolsonara zauzeti vrlo oštar stav prema vlastima u Karakasu. Takođe, ostaje veliko pitanje i da li će on u svojim praktičnim potezima slediti ono što je najavljivao u kampanji, poput izlaska iz Pariskog ugovora o klimatskim promenama ili oštrog stava prema Kini kakav je imao u predizbornim nastupima. Njegovi stavovi će u svakom slučaju biti bliži američkim nego onim koje imaju ostale zemlje BRIKS-a“, kategoričan je Vasić. 

    Upitan da li se Bolsonarovim dolaskom na vlast mogu očekivati ozbiljni spoljnopolitički zaokreti Brazila u pogledu učešća te zemlje u grupi BRIKS, Vasić kaže da nije siguran da bi novi predsednik mogao da ide tako radikalno u pravcu eventualnog izlaska Brazila iz te grupe zemalja.

    „Brazil je jedna od zemalja koja je najviše doprinela stvaranju BRIKS-a i izabran je za sedište svetskog finansijskog centra koji su te zemlje oformile. Brazil živi zajedno sa BRIKS-om i ima veliku ekonomsku saradnju sa ostalim zemljama te grupe. Interesi su, dakle, nešto što se razlikuje od političkih projekcija, pa kada se suočite sa ekonomskim interesom često ste u prilici da odustanete od nekih političkih planova“, zaključuje prof dr. Dušan Vasić.

    Tagovi:
    Brazil, izbori, predsednik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga