21:12 18 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Donald Tramp i Tereza Mej

    Zašto američki predsednik hoće da svrgne britansku premijerku? (video)

    © AP Photo / Pablo Martinez Monsivais
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    0 351

    Banka Engleske dramatično upozorava: izlazak Ujedinjenog kraljevstva iz Evropske unije bez dogovora mogao bi da izazove recesiju goru od finansijske krize 2008. godine. A strah od propasti dogovora Brisela i Londona nije bez osnova, jer, navodi Bi-Bi-Si, „naširoko se očekuje“ da će većina poslanika 11. decembra glasati protiv predloga Tereze Mej.

    Sporazum o relativno mirnom razlazu Velike Britanije i Evropske unije, koji je posle 20 meseci pregovora usaglašen između Londona i Brisela i potom minule nedelje potvrđen u Evropskom savetu, britanskoj premijerki već je izazvao neprilike pošto je, u znak protesta, njenih sedmoro ministara podnelo ostavke. Ali tek sada dolazi do ključnog iskušenja. Dogovor iza kojeg je stao Evropski savet, naime, propada ako kroz desetak dana ne bude usvojen i u Parlamentu Velike Britanije. Plan B, pritom, ne postoji, a 29. mart 2019. godine, kada će se formalno okončati članstvo Velike Britanije u Evropskoj uniji, sve je bliži.

    Svoj doprinos najavljenom haosu, naravno, dao je i predsednik Amerike Donald Tramp. Postignuti dogovor, kaže, odličan je za Evropsku uniju, ali ne i za Veliku Britaniju, a uz to će ugroziti i sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Vašingtona i Londona.

    Da li je i zbog čega dogovor o bregzitu loš za Veliku Britaniju? Kako će glasati Parlament Velike Britanije i šta možemo da očekujemo, s obe strane Lamanša i sa obe strane Atlantika, u slučaju takozvane tvrde varijante razlaza, dakle, bez usvojenog sporazuma?

    O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i novinar iz Londona Siniša Ljepojević.

    Analizirajući sporazum Brisela i Londona o kojem će se 11. decembra glasati u Parlamentu Velike Britanije, magazin „Spektejtor“ nabrojao je 40 zamki koje se u njemu kriju za Ujedinjeno Kraljevstvo, uz zaključak da će Britaniji ostati obaveze koje proističu iz članstva u EU, ali ne i prava…

    „To i jeste suština“, kaže Siniša Ljepojević i objašnjava:

    „Dogovor podrazumeva ostanak u carinskoj uniji u skladu s EU pravilima, nadležnost Suda EU i na teritoriji Velike Britanije… iako su sve to bili razlozi zbog kojih su Britanci i glasali za izlazak. Otuda i nezadovoljstvo dogovorom koji je Vlada Tereze Mej postigla s birokratama iz EU.“

    „Očigledno je da su u ime Velike Britanije pregovarali političari koji su bili protiv bregzita. Zato sporazum i jeste ovakav… Ukoliko bi ga Britanija prihvatila, sebe bi stavila u poziciju potpune podređenosti evropskim regulativama u tranzicionom periodu, bez ikakvih naznaka kako će ti odnosi na kraju biti regulisani“, komentariše Branko Pavlović.

    Objašnjavajući izostanak volje Brisela da više izađe u susret referendumskoj volji Britanaca, Siniša Ljepojević napominje:

    „Briselska birokratija, koja je u kandžama velikih banaka i korporacija, u velikom je strahu i zato na svaki način želi da spreči da još neka zemlja ne pođe putem Velike Britanije. I zato, plašeći druge, postavlja nemoguće uslove i suštinski negira izraženu volju Britanaca za izlaskom iz EU.“

    Tereza Mej na transparentu na protestu zbog Bregzita
    © AP Photo / Matt Dunham

    Upravo na tom tragu je Tramp i rekao da je postignuti dil dobar za Evropsku uniju, ali ne i za Veliku Britaniju.

    „Zašto Donald Tramp želi neuspeh Tereze Mej?“, postavlja zbog toga pitanje „Fajnenšel tajms“, jetko komentarišući da „postoji prvi put za sve, uključujući i pokušaj predsednika SAD da svrgne britanskog premijera“. A Tramp to, prema tom britanskom listu, čini iz dva razloga. Prvi je „ideološki“, jer su „svi Trampovi britanski prijatelji — neprijatelji Tereze Mej“, a drugi je „merkantilistički“: Tramp će slomiti evropsko protivljenje američkim regulatornim standardima ako postigne separatni dogovor s Britanijom. A to je moguće samo ako Ujedinjeno Kraljevstvo potpuno raskine s evropskim propisima.

    „Ako bi sadašnji sporazum bio usvojen, Amerika zaista ne bi imala razloga da pregovara s Velikom Britanijom, makar do kraja predviđenog tranzicionog perioda, 1. januara 2023. godine“, objašnjava Branko Pavlović.

    Trampova motivacija da se suprotstavi Terezi Mej i dogovoru koji je ona postigla s Briselom izazvan je interesom američkih korporacija, koje se spremaju za pravu invaziju na ono što je još ostalo od bogatstva Velike Britanije, kroz privatizaciju zdravstva, obrazovanja i drugog, dodaje Siniša Ljepojević. 

    „Ostanak u carinskoj uniji s Briselom podrazumevao bi očuvanje velikih ograničenja koja u tom smislu postoje.“

    Veliku pažnju privukla je i Banka Engleske koja predviđa katastrofičan scenario u slučaju neuspeha plana Tereze Mej, odnosno neuređenog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije — BDP bi navodno u 2019. godini pao za 8 odsto u odnosu na sadašnje projekcije, nezaposlenost bi porasla na 7,5 odsto, vrednost nekretnina pala bi između 30 i 48 odsto, kamatne stope porasle bi do 4 odsto… Londonski „Gardijan“, u jednom autorskom tekstu, upozorava: „Pripremi se, Britanijo. Bregzit će ti pokazati šta je kriza“. S druge strane, kritikujući te prognoze i najave, konzervativni poslanik i zagovornik bregzita Džejkob Ris Mog kaže da je „projekat zastrašivanja“ postao „projekat histerija“.

    „Ovdašnja centralna banka postala je jedan od najvećih antibritanskih lobista. Ona je i uoči referenduma učestvovala u onom čuvenom ’projektu straha‘ na jedan nezabeležen način, zastrašujući građane sličnim prognozama propasti u slučaju glasanja za izlazak iz EU“, podseća Siniša Ljepojević.

    S tom ocenom saglasan je i Branko Pavlović, koji ukazuje da Banka Engleske svojim dramatičnim upozorenjima unapred slabi pregovaračku poziciju Velike Britanije, „što je zaista bez presedana“, i objašnjava da takve projekcije podrazumevaju da Banka Engleske ne preduzme baš ništa što inače može kako bi sprečila sunovrat na koji ukazuje.

    „Kao da skačete iz aviona i imate padobran, a ne otvorite ga. Naravno da su prognoze u tom slučaju jako loše… Ali, centralne banke širom sveta uopšte i ne rade u interesu sopstvenih država.“

    Kolike su šanse da sporazum Londona i Brisela (ne) prođe u Parlamentu Velike Britanije? Nemački „Dojče vele“ poslanike prebrojava na sledeći način: laburisti su protiv, kao i Škotska nacionalna partija, severnoirski unionisti i neki poslanici liberala, a kada se tome pridodaju i protivnici unutar torijevaca, jasno je da trenutno nema šansi da dil s EU dobije potrebnu većinu glasova.

    „Poredak trenutno jeste takav i vrlo je verovatno da će tako biti i 11. decembra kad sporazum bude dospeo na glasanje u Parlament“, prognozira Siniša Ljepojević. „Terezi Mej je potrebno da privoli 90 poslanika. Neke će verovatno i uspeti da ubedi da je podrže, ali procene govore da će joj i u najboljem slučaju nedostajati 28 poslanika… U ovom času skoro je sigurno da plan Tereze Mej neće proći u Parlamentu.“

    U takvom scenariju, ukazuje Pavlović, od takozvanog tvrdog izlaska Velike Britanije mnogo više treba da strahuje Evropska unija, jer će se na silne probleme koje ona već sada ima, nadovezati još jedan nekontrolisani događaj.

    „Nemačka pri tome ima naročite razloge za zabrinutost, već i zbog toga što ona u Veliku Britaniju mnogo više izvozi nego što odatle uvozi, a već je u trećem kvartalu ove godine zabeležila recesiju. Još jedan potres joj ni slučajno nije potreban.“

    A potres će, zaključuje Siniša Ljepojević, u tom slučaju zadesiti i samu Veliku Britaniju:

    „Ako Tereza Mej doživi poraz na ovako ključnom pitanju, onda su vanredni izbori neizbežni, i Laburistička partija koju vodi Džeremi Korbin ima velike šanse da pobedi. Korbin predstavlja opasnost za banke i krupni kapital, i pritom je veći ’bregziter‘ od Tereze Mej, iako to javno ne priznaje. Uostalom, laburisti su do dolaska Tonija Blera na čelo partije bili vodeća politička snaga protiv Evrope i sada se vraćaju na svoje pozicije. Tako da je sva prilika da nam predstoje velike promene.“

    Tagovi:
    Tramp, Tereza Mej, Eu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga