19:03 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Šta Grk i Albanac savetuju Beogradu i Prištini

    Da vam drugi ne sole pamet: Šta Grk i Albanac savetuju Beogradu i Prištini (video)

    Jutjub/Sputnjik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Aleksandra Stanić
    0 335

    Najbolji recept za rešavanje problema između balkanskih naroda su direktni razgovori naroda, odnosno država, a taj recept treba da slede i Beograd i Priština, smatra Nikos Pelpas, dugogodišnji dopisnik grčke televizije iz Beograda.

    Narodi na Balkanu, poručuje Pelpas, trebalo bi da preuzmu sudbinu u svoje ruke, pošto imaju kapacitet za dogovor jer su slični po mentalitetu. 

    „Možemo da razumemo kad hoće neko da nas prevari, lako možemo da prepoznamo drugu stranu šta hoće, tako da je lakše i bolje da se mi između sebe dogovaramo nego da nam neko drugi soli pamet“, ističe grčki novinar gostujući u „Sputnjik intervjuu“.

    On navodi primer Grčke i Bugarske iz osamdesetih godina kada je Papandreu započeo direktne razgovore sa Bugarima i objašnjava:

    „Ni sada nemamo problema s Bugarima. To se pokazuje i sad kad je Cipras počeo direktno da razgovara sa Vladom Zorana Zaeva i mislim da i kad bi i Albanci s Kosova i Srbi razgovarali direktno onda bi se bolje postigla neka rešenja nego da se ide preko Evropske unije ili čak i u UN koje nisu više pouzdan posrednik. Bolje je biti iskren i otvoriti sva pitanja nego ostaviti nešto sa strane pa da to neko kasnije koristi za svoje mikropolitičke ciljeve.“

    Dopisnik više albanskih medija iz Beograda Idro Seferi na pitanje da li trenutni lideri na Balkanu imaju kapacitet da obezbede trajni mir na Balkanu kaže da je to proces koji će trajati malo duže samim tim što se, kako kaže, Evropska unija izgubila u procesu sa Balkanom.

    „U narednih 10 godina sigurno ćemo i dalje još pričati o nekim problemima na ovim prostorima“, rekao je Seferi.

    Saglasni su da je na Balkanu uvek lako pokrenuti stvari u pogrešnom smeru ali ne misle da postoji ta snaga u regionu koja može dovesti do krvavih sukoba kakve smo imali devedesetih. Smatraju i da posle dogovora Makedonije i Grčke postoje dva otvorena problema, Beograd I Priština i BiH.

    „Nefunkcionalnost Bosne stvara od nje neku rezervnu tačku koja može biti zapaljiva. Još smo daleko od toga da bude savršeno ali dosta se toga promenilo bez obzira na tenzije koja imamo u poslednje vreme. Za ceo Balkan je najvažnije da se vrati u institucionalne tokove, štagod da se desi važno je da mi imamo neku komunikaciju jer na Balkanu ne postoje monoetničke zemlje. Bitno je iskreno pričati o svemu o prošlosti, sadašnjosti i onome što želimo da budemo. U suprotnom, možemo ići u trajni konflikt i postati Bliski istok, što ipak mislim da niko ne želi u Evropi i da bi to predstavljalo dugotrajan problem koji bi eskalirao mnogo dublje nego neke druge stvari po svetu“, smatra Seferi.

    Komentarišući nedavne incidente na grčko-albanskoj posle ubistva Konstantina Kacifasa, koji su uzburkali strasti u Grčkoj i u Albaniji, dvojica novinara kažu da su Atina i Tirana pokazale zrelost, pa incidenti nisu prerasli u nemire.

    Pelpas primećuje da je dogovor Atine sa Skopljem o imenu Bivše jugoslovenske republike Makedonije ojačao je nacionalističke krugove i, kako kaže, „hiper-patriote“ koji sada pokušavaju da isprovociraju incidente.

    Seferi dodaje da je bilo velike tenzija između Grka i Albanaca sve do dvehiljaditih godina i navodi da su sve fudbalske utakmice dve reprezentacije bile rizične i da su ih pratili incidenti, a da je sada situacija drugačija. On ističe da je Grčka pokazala dosta zrelosti u regionalnim pitanjima i da svojim ponašanjem uliva nadu za bolje odnose.

    „Naravno, tu postoje pretenzije grčkih nacionalista da je deo Albanije zapravo Grčka, s druge strane postoje druge pretenzije da je deo sadašnje Grčke zapravo albanska zemlja. Ali mislim da će ovakve činjenice u nekom trenutku ostati samo u udžbenicima i da će se izučavati na fakultetima za istoriju“, kaže Seferi.

    Obojica ističu da je bolje imati što manje tenzija u regionu a da je Grčka, odnosno njen dogovor s Makedonijom, uz svu ljutnju mnogih na Balkanu jedan korak ka manje problema koji može doprineti poboljšanju političke klime.

    Slavlje protivnika referenduma u Skoplju
    © AP Photo / Thanassis Stavrakis

    Na pitanje da li će Grčka možda kočiti put Albanije ka EU Seferi je rekao da je demarkacija pitanje koje godinama postoji kao problem.

    „Siguran sam da u će se u nekom trenutku diskutovati o otvorenim pitanjima ali to nisu toliko veliki problemi koji ne mogu da se prevaziđu u nekom brzom postupku“, kaže Seferi.

    Pelpas veruje da Evropska unija neće više da prima članice koji imaju neke otvorene problema jer su se već opekli po pitanju demarkacije između Slovenije i Hrvatske.

    On takođe ukazuje da iako su i Grčka i Albanija članice NATO-a to ne znači da je mir osiguran, navodeći primer Turske i Grčke koje su u konfliktu u zavisnosti od toga koje na vlasti. Seferi dodaje da NATO samo može eventualno biti garant da neće doći do ratova između zemalja članica.

    Tagovi:
    Makedonija, odnosi, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga