14:09 16 Januar 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar Nenad Popović

    Srbija bez Kosova ne može da postoji (video)

    © Sputnik /
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Ljubinka Milinčić
    6516

    Koristeći najnovije inovacije i digitalizaciju, Srbija je na putu da premosti sve probleme koje je imala u proteklih nekoliko decenija zbog sankcija i ratova, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ ministar za inovacije Nenad Popović, dodajući da smo u naučnom i akademskom smislu sigurno na evropskom nivou.

    U emisiji smo govorili o digitalizaciji, o tehno parkovima koji niču po Srbiji, o tehnološkim liderima koji zapošljavaju po nekoliko stotina inženjera, što im omogućava da svoju budućnost vide u Srbiji, a ne u inostranstvu… Ministar Popović je posebno istakao opredeljenost srpske vlade za inovacioni pristup ekonomskom razvoju:

    — Vlada Republike Srbije je na ovaj način opredelila fokus svojih interesa u ekonomskom razvoju, da koristeći najnovije inovacije i digitalizaciju u stvari premostimo sve one probleme koje smo imali u proteklih nekoliko decenija zbog sankcija, ratova, jer ako smo u naučnom i akademskom smislu sigurno na evropskom nivou, ništa lošiji. Poslednjih 10-15 godina naši inženjeri su bez premca i to je najveći resurs koji imamo. Mislim da smo postali jedna destinacija koju svi u Evropi prepoznaju kao inovacionu destinaciju i verovatno jedino mesto, gde žele da dođu i da otvaraju svoje inovacione kompanije, ili svoje naučno-razvojne centre.

    Šta najviše prepoznaju, u šta ulažu?

    — Spomenuću nemački Simens, koji je kupio fabriku u Kragujevcu gde će da zaposli tri stotine inženjera, a došli su pre svega zbog dobrih inženjera. Kompanija Kontinental, koja zapošljava pet stotina izvanrednih inženjera i IT stručnjaka, pokazuje taj potencijal Srbije. Za ovih godinu i po dana, od kada sam ja na čelu ovog resora, uradili smo mnogo na obnovi inovacione infrastrukture. Gradimo dva velika tehnoparka — jedan u Novom Sadu koji je vredan više od 20 miliona evra i isti takav u Nišu, na Elektronskom fakultetu. Parkove finansira Vlada Republike Srbije. To će biti najmoderniji tehnoparkovi u ovom delu Evrope, gde će na jednom mestu moći da rade zajedno studenti i profesori sa fakulteta, male i srednje kompanije već dokazane, tehnološki lideri kao što su Fejsbuk, Gugl.

    Dakle, nauka u službi ekonomije i razvoja zemlje. Koliko smo daleko otišli u tom procesu?

    — Ja moram da spomenem fantastičan primer, a to je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Mislim da je Novi Sad verovatno grad sa najvećim brojem kompanija koje se zovu „spin ofovi“, koje su počinjali studenti sa asistentima ili s docentima i profesorima. Kompanije su počinjale kao startapovi na fakultetu, a danas su tehnološki lideri. Spomenuću DMS, Šnajder elektrik, tehnološki lider u distribušn menadžment sistemu za komunalne sisteme, za elektroprivrede, naftu i gas u celom svetu. Ta kompanija, nažalost, nije 100 posto srpska, ali su se razvili fantastično. Tu radi na jednom mestu 1.200 inženjera. Preko puta njih imate takođe fantastičnu kompaniju RTRK, koja se bavi i veštačkom inteligencijom i novim tehnologijama u automobilskoj industriji, gde radi 1.000 inženjera. Od njih 500 metara imate kompaniju Levi 9, gde radi 500 inženjera. Nju je sad kupila velika holandska korporacija, ali to su srpske kompanije, rade srpski inženjeri u Novom Sadu i mislim da je Novi Sad, možda čak i u Evropi, ako gledamo po glavi stanovnika, sigurno lider u tim spin of kompanijama i taj trend želimo da nastavimo.

    Da li je to način da zadržimo mlade ljude, u vreme kad ljudi odlaze u ogromnom broju?

    — Slažem se potpuno. Ali trudićemo se da i one koji su otišli vratimo, a nekima koji ne žele da se vrate, a imamo fantastičnih primera, da omogućimo da otvore svoje ćerke kompanije u Srbiji, svoje razvojne centre. Ove godine smo u Vladi pokrenuli program i finansirali sa 250 miliona dinara otvaranje regionalnih inovacionih startap centara. Početkom sledeće godine ćemo otvoriti osam malih inovacionih centara, sa po 400-500 kvadrata u Kruševcu, u Čačku, u Pirotu, u Subotici. Vlada Republike Srbije će izdvojiti sredstva da slobodno razvijaju svoje ideje i da ih na taj način sačuva da ostanu u svojim mestima.

    Dugo ste živeli u Rusiji i radili tamo. Šta možemo da preuzmemo od njih? Znam da imamo planove sa RosatomomJandeksom

    — Rusija je zaista iskoristila inovaciju i digitalizaciju da postane jedan od svetskih lidera. Drugu godinu zaredom, prema oceni Ujedinjenih nacija, Moskva je lider u takozvanim pametnim gradovima — „smart sitis“. Potpisali smo izvanredne sporazume o saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom, koja se bavi atomskom energijom. Potpisali smo sporazum o korišćenju nuklearne energije u mirne svrhe, pre svega u medicini. U medicini, u poljoprivredi, za čistu vodu, za čišćenje vode, za preradu vode. Takođe i sporazum o saradnji sa ruskom korporacijom Rosteh. To je najveća ruska državna korporacija u koju je uključeno preko 800 kompanija. Jandeks je uradio digitalnu platformu Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša i uskoro će se to proširiti na druge gradove. Kasperski dolazi nešto kasnije, ali mislim da će od januara otvoriti svoj centar u Srbiji. Sa predsednikom Putinom dolazi Rostelekom, lider u telekomunikacijama i verovatno njihove još dve druge telekomunikacione kompanije i MTS i Bilajn.

    Ne možemo da zaobiđemo pitanje KiM. Naša zemlja se danas nalazi pod užasno velikim pritiscima, teraju nas da hitno rešimo problem, ali tako kako bi drugi želeli. Šta nam je činiti?

    — Odgovor nije lak i mislim da on ne može ni da bude jednostavan. Treba biti mudar pre svega i naravno treba voleti svoju zemlju. Srbija nije nastala ni na jednom drugom mestu, Srbija je nastala na Kosovu i Srbija bez Kosova ne može da postoji. Mislim da smo mi stvarno pokazali u poslednjih pet-šest godina veliku kooperativnost. Ne treba da budemo agresivni. Mislim da mirnim stavom, ali jakim argumentima možemo uvek da dobijemo ono što želimo. Najvažnije je opredeliti start i startnu poziciju, poziciju koja je najvažnija. Mislim da je ona opredeljena i ona je nepromenljiva. To je poštovanje našeg ustava, Ustava Republike Srbije i poštovanje međunarodnog prava, pre svega Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Srbija je stara država i to se pokazalo na ovom primeru Interpola. Tu moram da se zahvalim Ruskoj Federaciji. Mislim da je bilo malo zahvalnosti Ruskoj Federaciji i predsedniku Putinu što se tiče Interpola. Srbija je pobedila zato što Kosovo nije postalo član Interpola, zato što je bila jedinstvena, zato što smo bili snažni jer smo štitili svoju državu, ali zato što nas je maksimalno podržala Rusija. Naša sledeća pokolenja treba da im budu zahvalna. To je pokazatelj kako treba da se ponašam u budućnosti. Ja sam siguran da će se naći model i da je to najveća autonomija na svetu koja postoji, ali u okvirima 1244 i Ustava Srbije. Briselski sporazumi su mrtvi. Evropska unija nije imala kapacitet da privoli Albance da bilo šta popuste. Srpska strana je stvarno bila kooperativna. Pokušalo se sa mnogo kompromisa, urađeno je mnogo kompromisa. Mnogi su kritikovali te kompromise i s pravom je kritikovano u nekim segmentima, u nekim nije. Albanci nisu učinili nijedan jedini korak. Evropska unija ništa nije uradila.

    Ima onih koji kažu da je Rezolucija 1244 prevaziđena?

    — Pa ja mislim da su oni prevaziđeni. Rezolucija 1244 je čvrsta kao stena. Čuva je i Rusija u Savetu bezbednosti, i Kina. Jača je nego svi ti koji govore da je prevaziđena. Sada treba naći neki novi format pregora. Srbija je ponovo spremna na kompromis. Nema rešenja bez učešća Amerike, Rusije, Kine i Evropske unije zajedno.

    Da li verujete u jednu konferenciju ili kako se već bude zvao taj format, u kome bi učestvovale pomenute države?

    — Ja ne verujem u jednu konferenciju. Verujem u jedan pregovarački proces, koji će biti dug, ali put od hiljadu milja počinje prvim korakom. Mislim da taj novi koncept treba da se, na neki način, modelira za sledeću godinu. Mislim da je predsednik potpuno spreman za kompromis, cela vlada, skupština, siguran sam. Mi idemo na to da želimo da im stvarno omogućimo najveću moguću autonomiju u okviru Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije i u okviru Srbije.

    (Kompletan intervju pratite u našem video-prilogu)

    Tagovi:
    Nenad Popović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga