15:47 16 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Raspad EU - ilustracija

    Opstanak ili lom: Sprema se majski rasplet u srcu Evrope (video)

    © REUTERS / Hannah McKay
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Aleksandra Stanić
    1420

    Ova godina biće ključna za budućnost Evropske unije. Znaćemo kako će ona izgledati i kako će funkcionisati.

    Izbori za Evropski parlament u maju ne bi trebalo da donesu velike promene u sazivu, ali ko god da dođe suočiće sa brojnim izazovima.

    Učesnici emisije „Svet sa Sputnjikom“ nisu želeli da spekulišu o tome kakav će biti raspored snaga u Evropskom parlamentu posle izbora, ali su jedinstveni u oceni da će jedno od ključnih pitanja biti migrantska politika.

    Balkan, samim tim i Srbija, neće biti u fokusu kampanje.

    Generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić smatra da će cela naredna godina biti godina odbrane evropskog projekta.

    „To je ključna tema za one koji brane projekat ovakav kakav jeste i za one koji bi neku drugačiju EU“, rekla je Grubješićeva i dodala da je ova godina „godina opstanka“.

    Moraće EU da se menja, pitanje je samo u kojem pravcu, kaže ona.

    Naučni saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić nada se da će majski izbori posle duge dominacije levo liberalnih konačno uspostaviti konzervativni pol.

    „Posle socijaldemokratizacije partija, koje su nekada bile konzervativne, zbog čega je danas njihov identitet doveden u pitanje, stvoriće se protivteža“, rekao je Dostanić i istakao da će se među partijama desne strane odigrati velike promene s obzirom da EP ostaje bez evropskih konzervativaca.

    Grubješićeva naglašava da će na izborima nedostajati transnacionalne liste čije je učešće odbio EP.

    „Na taj način bi učestvovali Janus Varufakis i njegovo Evropsko proleće. Odluka da im se ne dozvoli učešće pokazuje strah mejnstrim stranaka i od populista, ali i od mogućih transnacionalnih listi koje bi se pojavile“, pojašnjava ona i ukazuje da su tri glavna predsednika u EU Tusk, Tajani i Junker demohrišćani, koji su očevi EU i koji sada nemaju viziju o budućnosti EU.

    Za programskog direktora organizacije „Novi treći put“ Dimitrija Milića evropski demohrišćani, kao i socijaldemokrate, gube podršku birača zato što su mnogo razblažili svoj konzervatizam.

    „Pretvorili su se u pragmatizam čiji lideri formiraju stavove na osnovu istraživanja fokus grupa i na taj način kupuju podršku širokog centra. S druge strane, takav lider ispod sebe ima jedan tehnokratski deideologizovani menadžment koji prosto obavlja poslove. Smanji porez toliko, povećaj onoliko, investiraj manje ili više. Zbog toga su tvrdo konzervativni glasači prepoznali stranke koje su više desno kao stranke koje ih mogu zastupati“, objašnjava Mitić.

    On dodaje da je teško ujediniti različite interese populista iz Višegradske grupe i sa Zapada. Navodi primer da se, recimo, italijanski pokret Pet zvezda zalaže za gej prava, da je „Nacionalno okupljanje“ Marin Le pen tvrdo protiv migracije, a da su neki drugi za.

    „Velike su razlike među njima i teško je da će imati većinu“, ističe Mitić.

    Pored migrantskog pitanja, koje će biti veoma važno za Evropu u narednom periodu, ključne teme su i identitet, bezbednost i post-demokratija, tvrdi Dostanić.

    „Identitet postaje ozbiljan tema na kojoj socijaldemokrate i demohrišćani nemaju više odgovor. Pitanje je da li sve treba da se pretopi u evropski identitet i građanstvo. Dobar deo ljudi nije spreman da se odrekne nacionalnog identiteta“, kaže Dostanić.

    Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ saglasni su oko toga da Balkan, a s njim i Srbija, neće biti tema kampanje. Kakve god promene da nastanu posle majskih izbora odnos prema regionu ostaće isti. Nada postoji, a Grubješićeva veruje da bi Evropljani mogli da pokažu više senzibiliteta prema regionu.

    „Dosadašnji pristup nije dao dobre rezultate“, ocenjuje Grubješićeva.

    Milić smatra da mi nismo prioritet i da će migracije biti dominantna tema.

    „Što se tiče proširenja, jasno je da žele da vide prvo kako će izgledati EU. I da ispunimo sve kriterijume, što je takođe teško, pitanje je da li će nas primiti jer nema više te snage“, zaključuje Mitić.

    Tagovi:
    Eu, izazov, Evropski parlament
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga