19:08 22 April 2019
Slušajte Sputnik
    © Sputnik .

    U proleće 1999. srpski narod se četvrti put u jednom veku našao pred iskušenjem za svoj opstanak, sam protiv svih — ovako Vladimir Lazarević, penzionisani general-pukovnik i nekadašnji ratni komandant Treće armije i Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, opisuje sam početak agresije 24. marta.

    Tvrdi da je zbog postizanja monstruoznih ciljeva NATO napao sa dva kontinenta i angažovao je sva raspoloživa sredstva — sve konvencionalno naoružanje, ali je upotrebio nuklearno i hemijsko oružje, radioaktivnu municiju i bojne otrove, čije karakteristike mi i danas ne znamo kom tipu pripadaju.

    „Na našu zemlju i na srpski narod izvršena je agresija bez presedana u istoriji ratovanja. Alijansa je izvršila agresiju sa monstruoznim ciljevima. Primenom doktrine blic kriga za 3-4 dana planirali su da unište glavne efektive Vojske Jugoslavije, pre svega Treće armije, a glavni cilj im je bio Prištinski korpus sa zonom odgovornosti na KiM. Želeli su da ubiju preko 20.000 pripadnika tog korpusa i da na krilima tog zločina poraze i ponize srpski narod, pokore, primoraju srpsku vlast da kapitulira i prizna okupaciju“, kaže Lazarević.

    Šesnaestog dana rata, 9. aprila, počela je NATO operacija „Strela“, kopnena invazija na našu zemlju koja je planirana u Pentagonu, sa ciljem da iz Albanije i Makedonije uz vazduhoplovnu podršku probiju front Vojske Jugoslavije. Od tog trenutka, Lazarević kaže da su Košare zahvaljujući Trećem korpusu postale sinonim za odbranu zemlje. Na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije. Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.

    General Lazarević sa urednicom Sputnjika Natašom Milosavljević
    © Sputnik / Dejan Simić
    General Lazarević sa urednicom Sputnjika Natašom Milosavljević

    „Bilo je dramatično. Odbrana u zoni korpusa nije još bila čvrsto postavljena. Međutim, već sutradan smo komandant Treće armije i ja doneli odluku — po svaku cenu braniti. Nastao je pakao na Košarama i u to vreme je nastao izraz ’drugi kosovski boj‘. Bili smo svesni da žrtvujući sebe šaljemo poruku čitavoj Vojsci Jugoslavije i Srbiji — mi se nećemo povući sa naših položaja, samo preko naših glava, naših života“, priseća se general pukovnik.

    Lazarević tvrdi da je NATO slomio oštricu svoje agresije sa terorističkim bandama upravo na tom pravcu i krenuli su u napad avijacijom. Koliko su bili uvereni u uspeh, svedoči i obraćanje Bila Klintona javnosti, gde je naveo da je Alijansa ubila sedam stotina vojnika Prištinskog korpusa na planini Paštrik, a general opisuje kako se osećao. „Najteže u životu. Ja nisam čuo tog bajnog Klintona. Znao sam da žele da vrate Srbiju u kameno doba, da je pretvore u prah i pepeo, u ravni sto. Kada sam čuo šta je on rekao, za pola sata sam osedeo, jer nisam imao komunikaciju sa brigadom na tom pravcu kojom je komandovao pukovnik Božidar Delić.“ Onda je usledio antologijski udar — odgovor legendarnog Prištinskog korpusa. Komandni kadar VJ je i pored iznenadnog napada vrlo brzo razradio odbranu fronta, jer su to bili školovani oficiri.

    „Preneta su dejstva tamo gde je trebalo. Nastao je pakao, ali po one koji su nas napadali. Kamionima su izvlačili svoje stradale. Nije pomogla više ni strategijska NATO avijacija. Pripadnici Prištinskog korpusa sačuvali su taj deo fronta uz neviđeni heroizam, uz besprimerno junaštvo i sistem komandovanja da je Alijansa već dva dana nakon toga zatražila primirje od UN, a znamo da ih prethodno nije pitala da li treba da nas napadne. „Vašington post“ je pisao: „Operacija ’Strela‘ planirana u Pentagonu snagom odbrane srpske vojske pretvorena je u kašu.“

    Odnos snaga bio je 600:1 na svim efektivima u korist NATO-a, a u svakodnevnoj borbi 30:1. General Lazarević za Sputnjik otkriva da je uspeh naše vojske bio u besprimernom heroizmu i patriotizmu, nesalomivom borbenom moralu i kroz, i danas za agresora neshvatljiv, efikasan sistem komandovanja i taktiku upotrebe snaga korpusa u odbrani zemlje. On tvrdi da je osnovni princip odbrane taktike bio humanizam iznad vojničke efikasnosti, a da je autohtona odluka komande Prištinskog korpusa bila braniti Srbiju po svaku cenu.

    Prištinski korpus je obavilo strategijske zadatke — sačuvali su ljude i tehniku od uništenja, odbranili državni integritet na frontu dugom 251 kilometar prema Albaniji i Makedoniji, ugušili su terorističku oružanu pobunu na KiM i sprečili etničko čišćenje koje je već bilo isplanirano. Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama Kfora povukla sa Košara. Glavnokomandujući Lazarević ističe da moral nije pao ni posle 78 dana borbe, a da je izmeštanje Korpusa za njih bilo neshvatljivo.

    „Bila je to specifična operacija — teška i preteška, gde u kolonama napuštate teritoriju koju ste do juče, do danas branili i u toku izmeštanja gubili živote. Za mene je to bio najteži trenutak u tom ratu“, rekao je general pukovnik.

    Dodaje da je vojska bila spremna da se vrati na KiM, na šta po Rezoluciji 1244 SB UN ima pravo. Prvog septembra 2000. predstavljen je Kosmetski odred. General Lazarević za Sputnjik prvi put govori o odredu koji je bio sastavljen od profesionalnih pripadnika na dobrovoljnoj osnovi.

    „Izvršena je smotra u neposrednoj blizini Niša, na Petlovom bojištu kod Pirota. Prisustvovalo je preko 20 vojnih atašea koji su posmatrali prikaz borbenih sposobnosti. Odmah su telefonirali svojim vladama da u životu nisu videli tako pripremljenu vojsku. Ipak, došlo je do promene vlasti u Srbiji i taj Kosmetski odred je jednostavno raspušten. Zaboravljena je odluka SB i retko danas bilo ko i govori o tome“, kaže Lazarević.

    Haški tribunal osudio je Lazarevića po komandnoj odgovornosti na 14 godina zatvora zbog zločina na KiM. U zatvoru je proveo više od 10 godina, gde se razboleo, a nekoliko puta je operisan. Na pitanje ako bi sa jedne strane sagledao ljudske žrtve i svu štetu, a sa druge benefite koje smo izvukli politikom vojnog suprotstavljanja najvećem vojnom savezu — da li je vredelo, Lazarević kaže:

    „Za zemlju Srbiju je vredelo ginuti u to vreme, a danas, sa ove distance — za ovu zemlju Srbiju vredi živeti“, rekao je Vladimir Lazarević, penzionisani general-pukovnik i nekadašnji ratni komandant Treće armije i Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.

    General Vladimir Lazarević razgovarao je sa ekipom Sputnjika u Komandi KOV-a u Nišu
    © Sputnik / Dejan Simić
    General Vladimir Lazarević razgovarao je sa ekipom Sputnjika u Komandi KOV-a u Nišu
    Tema:
    EKSKLUZIVNI VIDEO-SERIJAL: 20 godina od NATO agresije (6)
    Tagovi:
    Dvadeseta godišnjica bombardovanja Jugoslavije, NATO, Vladimir Lazarević, Košare
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga

    Učitaj još video materijala

    • Brda u zastavma SAD, NATO i Rusija i grb Srbije
      Last update: 17:24 21.04.2019
      17:24 21.04.2019

      Prekid odnosa: NATO ne zna gde udara, može li Srbija izvući deblji kraj (video)

      autor Tanja Trikić

      Severnoatlantski savez je poslednjih godina čitavim nizom poteza, među kojima su prijem Crne Gore u članstvo i najavljena mogućnost članstva Gruzije, Ukrajine, pa i samoproglašenog Kosova, pokazao da nema strategiju i da više nije kredibilan partner.

    • Severna Makedonija
      Last update: 13:16 21.04.2019
      13:16 21.04.2019

      Novi referendum u Makedoniji — sva iznenađenja su moguća (video)

      autor Sandra Čerin

      Gordana Siljanovska Davkova, Stevo Pendarovski ili Bljerim Reka? Jedno od ovo troje ljudi postaće prvi predsednik Makedonije otkako je ta država, nakon sklapanja Prespanskog sporazuma sa Grčkom, promenila ime u Republika Severna Makedonija.

    • Iranska revolucionarna garda
      Last update: 07:05 21.04.2019
      07:05 21.04.2019

      Da li je novi rat upravo postao neizbežan? (video)

      autor Nikola Vrzić

      Prošle nedelje, po prvi put u istoriji, Sjedinjene Američke Države su proglasile jednu zvaničnu inostranu vojnu formaciju — iransku Revolucionarnu gardu za terorističku organizaciju. Ova američka odluka je „opasna“ i „mogla bi da izazove haos“, upozorio je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu, stojeći pored svog iranskog kolege Džavada Zarifa.

    • NATO avioni B-52 uzleću sa britanskog aerodroma Fejrford tokom bombardovanja SRJ 1999.
      Last update: 11:11 18.04.2019
      11:11 18.04.2019

      Ruski pisac Poljakov za Sputnjik: Kaubojska drskost SAD počela je s agresijom na Jugoslaviju

      autor Tanja Trikić

      Konfrontacija Rusije i Zapada neće se nikad završiti pošto su u pitanju dva civilizacijska puta, ali ona treba da uđe u okvire pristojnosti jer Rusija je ogromna zemlja, sama sebi dovoljna — da je ograde i gvozdenim zavesama mirno će preživeti. Što pre to shvate na Zapadu, to bolje, kaže Jurij Poljakov, poznati ruski pisac, pesnik i dramaturg.