09:15 19 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Severna Makedonija

    Novi referendum u Makedoniji — sva iznenađenja su moguća (video)

    © REUTERS / OGNEN TEOFILOVSKI
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1035

    Gordana Siljanovska Davkova, Stevo Pendarovski ili Bljerim Reka? Jedno od ovo troje ljudi postaće prvi predsednik Makedonije otkako je ta država, nakon sklapanja Prespanskog sporazuma sa Grčkom, promenila ime u Republika Severna Makedonija.

    Prvi krug predsedničkih izbora u Makedoniji održava se danas, a ukoliko nijedan kandidat ne pobedi, drugi krug šestih po redu makedonskih predsedničkih izbora biće održan 5. maja.

    Građani Severne Makedonije treba da odluče da li na čelu šefa države žele Gordanu Siljanovsku Davkovu, kandidatkinju opozicione VMRO-DPMNE, Stevu Pendarovskog, koji predstavlja vladajuću koaliciju SDSM i DUI, ili Bljerima Reku, kandidata opozicionih albanskih stranaka.

    Brojni analitičari ove predsedničke izbore vide kao svojevrsni referendum o radu vlade u poslednje dve godine, pa će izbor predsednika zapravo predstavljati pozitivnu ili negativnu ocenu dosadašnjeg premijerskog mandata Zorana Zaeva.

    Kako je u emisiji „Sputnjik intervju“ ocenio istoričar dr Aleksandar Raković, ovi izbori su važni da se odmere snage i da opozicioni VMRO-DPMNE pokaže svoj rejting u trenutku kada treba da se podigne kao partija, nakon kolapsa koji je ta stranka doživela u prethodnih nekoliko godina.

    „Nisam optimista u tom smislu kada je reč o konačnom rezultatu ovih izbora zbog toga što očekujem da će, na ovaj ili onaj način, pobediti Pendarovski. Posle referenduma u Makedoniji ništa nije nemoguće i sve se može očekivati. Naravno, on će u drugom krugu, ako do njega bude došlo, dobiti podršku Albanca“, smatra Raković.

    Kako kaže, postoji mogućnost o kojoj razmišlja VMRO-DPMNE, a to je bojkot drugog kruga izbora i eventualno ulaženje u krizu u Makedoniji.

    Makedonija
    © REUTERS / OGNEN TEOFILOVSKI

    „Takođe, treba imati u vidu da na zapadu Makedonije može da se glasa kako kome padne na pamet, mogu da se ubacuju glasovi, a ranije je bilo i glasanja pod pretnjom članovima komisije iz redova VMRO-DPMNE. Bojim se da će se tako nešto ponovo desiti, posebno u drugom krugu, i zato mislim da će rezultati ovih izbora biti nalik onim referendumskim i onim prethodnim, kada su ’instalirani‘ Zoran Zaev i njegovo društvo na vlasti“, kaže Raković.

    I prof. dr Aleksandar Daštevski očekuje da će ovi izbori biti prilika da se VMRO-DPMNE vrati na političku scenu Makedonije kao značajan igrač.

    „Uslov za to je da njihova kandidatkinja Silajnovska Davkova osvoji oko 350.000 glasova. Sve ispod te cifre značiće da se ta partija ne vraća i da je još u velikoj krizi. Takođe, treba imati u vidu i da vladajuća koalicija loše stoji na terenu i da je deo birača razočaran kako onim što je obećano, tako i onim što je ispunjeno, pa se očekuje da će bojkotovati izbore“, ukazuje Daštevski.

    Sporazume koje je Makedonija sklopila sa Grčkom i Bugarskom Daštevski ne vidi kao dogovore već kao ultimatume makedonskom narodu, a tako, veruje, razmišlja i deo građana nezadovoljnih radom Vlade. To bi, kako kaže, moglo da košta glasova kandidata vladajuće koalicije.

    Takođe, dodaje naš sagovornik, Pendarovskom na ruku ne ide ni činjenica da je albanska opozicija predložila svog kandidata, pa po svoj prilici teško da može da računa na glasove i albanske opozicije, za koju se u ovom trenutku ocenjuje da je jaka kao i partija DUI koja je u vladi.

    „Ja ne mislim da će se ponoviti situacija slična onoj sa referendumom, iako je za predsedničke izbore izlaznost tradicionalno niska. Međutim, cenzus u drugom krugu je 40 posto, a ne 50 kao za referendum. U svakom slučaju, u prvom krugu će se videti odnos snaga na terenu i ako Pendarovski ne dobije glasove Albanaca, postoji velika šansa da kandidatkinja VMRO-DPMNE bude u prednosti“, napominje Daštevski.

    Kako dodaje, na ishod izbora može uticati još nešto. Veruje se, kaže Daštevski, da vladajuća koalicija želi namerno da bojkotuje ove izbore kako bi doveli do toga da se predsednik bira u parlamentu, umesto izjašnjavanjem građana.

    „Na taj način bi na mesto predsednika države mogli da postave koga god žele, tim pre što imaju podršku jednog broja poslanika VMRO-DPMNE. Dakle, ako izbori ne uspeju, odnosno u drugom krugu ne bude ispunjen cenzus od 40 odsto građana koji bi izašli na birališta, a vlada u kratkom roku promeni Ustav i zakon o izboru predsednika, veruje se da bi se onda kandidovao Zoran Zaev. Njegova kandidatura je sada izostala samo zato što nije bio siguran da bi pobedio“, smatra Daštevski.

    On podseća da je izbor predsednika u parlamentu u Makedoniji bio aktuelan kada je za šefa države izabran Kiro Gligorov. Sada, kaže, SDSM želi da takav način izbora predsednika ponovo vrati, a bojkot ovih izbora jedan je od načina za to.

    Podsetimo, predsednički kandidat Bljerim Reka je bivši ambasador Makedonije u Briselu i prorektor Univerziteta Jugozapadne Evrope u Tetovu. Prilikom kandidovanja za predsednika dobio je podršku opozicionih albanskih stranaka Severne Makedonije — Alijanse za Albance i pokreta BESA.

    Gordana Siljanovska Davkova je univerzitetska profesorka Ustavnog prava i bivša ministarka bez portfelja, dok je Stevo Pendarovski univerzitetski profesor i aktuelni nacionalni koordinator za učlanjenje u NATO.

    Tagovi:
    Makedonija, izbori, referendum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga