09:54 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Šahovske figure na karti sveta

    Najveća prevara u političkoj istoriji SAD (video)

    CC0 / Pixabay
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    1653

    Posle tri godine optužbi da su se Donald Tramp i Vladimir Putin urotili kako bi Trampa doveli na mesto predsednika Amerike – optužbi koje nisu samo zatrovale političku scenu u SAD, nego su i dodatno poremetile odnose dve sile – istraga specijalnog tužioca Roberta Malera pokazala je da je sve to bila samo laž. Ove zavere nije bilo.

    Istovremeno pak množe se potvrde Trampove optužbe da su, pod ovim lažnim izgovorom istrage nepostojećih veza sa Rusijom, američke bezbednosne i obaveštajne službe špijunirale njegovu predsedničku kampanju.

    Najnoviju informaciju te vrste ovih dana donosi „Njujork tajms“, opisujući kontakte koje su u Londonu sa Trampovim saradnikom Džordžom Papadopulosom imala dva tajna doušnika FBI, profesor sa Kembridža Stefan Halper i izvesna Azra Turk, kako je opisano, atraktivna devojka koja je uz piće i flertovanje pokušala da iz Papadopulosa izvuče informacije o navodnoj ruskoj umešanosti u američke predsedničke izbore — informacije koje mu je, inače, prethodno servirao misteriozni profesor sa Malte Džozef Mifsud, za koga se sumnja da je i sam povezan sa zapadnim obaveštajnim službama. A sve ovo u cilju da se ni iz čega iskonstruiše afera koja će poslužiti kao izgovor za špijuniranje Trampove predsedničke kampanje.

    U spomenutu londonsku operaciju, navodi „Njujork tajms“, bila je upućena i britanska obaveštajna služba, a treba imati u vidu i da je čitavom slučaju znatno doprineo i onaj raskrinkani dosije o navodnom ruskom kompromitujućem materijalu protiv Trampa, čiji je autor bio Kristofer Stil, bivši agent, upravo, britanske obaveštajne službe koji je radio za kampanju Trampovih protivnika i blisko sarađivao sa FBI.

    Tek, ovu istragu FBI sad istražuje generalni inspektor Ministarstva pravde SAD Majkl Horovic. Rezultati ove istrage, najavljuje Horovicov šef Vilijem Bar, trebalo bi da budu obelodanjeni tokom ovog ili narednog meseca.

    Sve to, ipak, ne zaustavlja pozive Trampovih oponenata da se protiv njega pokrene proces impičmenta zbog navodne opstrukcije Malerove istrage — iako će dalje insistiranje na ovoj temi biti dragocen poklon za Trampa na predsedničkim izborima u novembru iduće godine, upozorava „Vašington post“.

    Šta je sve utvrdila istraga specijalnog tužioca Roberta Malera? Da li se prava zavera zapravo krila na drugoj strani, i hoće li Tramp uspeti da je razotkrije do kraja? I kako će sve to uticati i na unutrašnju i na spoljnu politiku SAD?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili nekadašnji dopisnik „Politike“ iz SAD Milan Mišić i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

    „Najvažniji zaključak Malerove istrage je da nema dokaza o postojanju bilo kakve saradnje ili zavere između bilo koga iz Trampove kampanje i bilo kog pojedinca ili institucije iz Rusije tokom izbora za predsednika SAD. A upravo je zbog toga istraga i bila pokrenuta“, objašnjava Obrad Kesić, koji napominje da se protivnička strana, posle objavljivanja izveštaja specijalnog tužioca, povlači na rezervni položaj: „Demokrate sad fokus stavljaju na pitanje da li je Tramp ometao Malerovu istragu, i to sada postaje novo polje političke borbe koja će verovatno ostati aktivna do samih izbora sledeće godine.“

    „Demokrate su“, kaže Milan Mišić, „sada u dilemi da li da u Predstavničkom domu Kongresa pokrenu opsežnu i komplikovanu proceduru impičmenta, svesni da bi to moglo da proizvede kontraefekat i da pomogne Trampu, ili da se od toga uzdrže i da svoje snage usmere na to da pokušaju da politički poraze Trampa na izborima u novembru iduće godine.“

    „Ako demokrate ostanu fokusirane na tvrdnju da je Tramp nelegitiman jer je izabran uz pomoć strane sile — Rusije — olakšaće mu ponovni izbor za predsednika“, smatra Obrad Kesić, jer, „pokazalo se da njegovi glasači tome ne veruju, a za njega je najvažnije upravo da zadrži svoju biračku bazu. S druge strane, same demokrate su podeljene — partijsko rukovodstvo slaže se sa ovim procenama i ne želi da ide tim putem jer su uvereni da bi to samo koristilo Trampu, ali preko 70 odsto njihovog biračkog tela traži od partijskog rukovodstva da ispuni obećanje i da pokrene proces impičmenta.“

    Potera za Rusima, koja je ovako neslavno okončana tužiočevim zaključkom da ih nije bilo u Trampovom okruženju — kao što zvanična Moskva sve vreme i tvrdi, uostalom — (ne)očekivano je, međutim, otkrila da je u predsedničke izbore 2016. godine zaista bilo nepoželjnog mešanja, ali, ne ruskih već američkih i britanskih bezbednosnih i obaveštajnih službi. Sam Donald Tramp to naziva „najvećom prevarom u istoriji američke politike“ i „skandalom većim od Votergejta, ali u obrnutom smeru“.

    „Britanci su u formalnoj obaveštajnoj koaliciji sa SAD — ’Pet očiju‘ među kojima su još i Novi Zeland, Australija i Kanada — a sada se ispostavlja da saveznici prisluškuju jedni druge“, ukazuje Milan Mišić.

    „Svakim danom pojavljuje se sve više novih dokaza o zaveri, o koordinaciji između državnih institucija i pojedinaca koji su bili na čelu tih institucija, pogotovo u bezbednosno-obaveštajnim strukturama“, dodaje Obrad Kesić. „U suštini, prethodna administracija je koristila institucije kako bi poboljšala položaj kandidata Demokratske partije, Hilari Klinton, i u tome je postojala i ozbiljna koordinacija sa prijateljskim službama iz Londona… Taj deo priče još nije do kraja izašao u javnost, a očekuje se da će se to dogoditi u predstojećem periodu. Upravo je to u Trampovom interesu, jer će pokazati da je on žrtva političkog establišmenta i da je, kao autsajder, on jedina šansa za glasače koji se i sami osećaju kao žrtve političkog i ekonomskog sistema.“

    Tagovi:
    Tramp, Amerika, Putin, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga