05:11 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Dejan Jović

    Srbi imaju istorijsku šansu u Hrvatskoj (video)

    © Foto : Dejan Jović/Fejsbuk
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2360
    Pratite nas

    O kampanji Srba u Hrvatskoj na koju je reagovao ceo region i o mogućnostima da uđe u EU parlament razgovarali smo sa profesorom Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Zagrebu i kandidatom SDSS-a na evropskim izborima Dejanom Jovićem.

    Samostalna srpska demokratska stranka prvi put samostalno izlazi na izbore za Evropski parlament, koji se održavaju 26. maja. To znači da bi Srbi iz Hrvatske mogli da imaju svog predstavnika u parlamentu EU. 

    Kampanja sa bilbordima Znate li kako je biti Srbin u HrvatskojRođen u HrvatskojEuropa je i EvropaEvropa i tvoja i moja“, na kojim su ciljano izmešana dva pisma, latinica i ćirilica, izazvala je veliku reakciju u celom regionu. Na koga je usmerena, kakav je cilj kampanje?

    — Hteli smo da povećamo svest i EU i Hrvatske o problemima koji su ostali i pošto je zemlja ušla u EU. Umesto da Hrvatska postane što evropskija i što tolerantnija, ona nekako nije još dovoljno evropska. Ovom kampanjom stavili smo nekima ogledalo pred lice, a nekima pred savest. Rezultat kampanje je i da se na jednom od mojih bilborda pojavila poruka. Dopisano je „samo ljubav“ i nacrtano je srce.

    Međutim, kampanju su ipak obeležile negativne poruke na bilbordima SDSS-a?

    — Mi znamo da ti koji to pišu nisu u većini, ali nisu baš ni pojedinačni incident. Iscepani plakati, prošarani ustaškim parolama i najstrašnijim pretnjama pokazuju ono što smo mi znali. Te poruke se pojavljuju i po zidovima i manje-više niko nije reagovao. Sve se to dešava i na internetu i nije samo stvar kampanje, godinama smo izloženi raznim uvredama. Ono što je nama značajno jeste da sve iznesemo na svetlo dana i da upozorimo i druge da postoji problem. Želimo da se to ne ignoriše i da se Hrvatska javnost zapita zašto se to događa. U tom smislu, naše pitanje „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj“ naravno da nije bilo usmereno Srbima, oni znaju kako je biti Srbin u Hrvatskoj. Pitanje je usmereno široj društvenoj javnosti za koju mi mislimo da možda ne primećuje ili ne poklanja dovoljno pažnje incidentima koji stvaraju teskobu i zabrinutost s razlogom kod mnogih Srba u Hrvatskoj. Usmereno je i prema Evropi zato što mislimo da oni ljudi koji predstavljaju Hrvatsku u EU nikada riječ nisu rekli o tome.

    Kakve su realne šanse da postanete član Evropskog parlamenta?

    — Mislimo da će oko 30 odsto građana izaći na izbore, kao na referendum Hrvatske za ulazak u EU, što je oko milion birača. U tim okolnostima treba nam 5 odsto da pređemo prag, ali da bismo bili sigurni, to je oko 60 hiljada. To je teško postići jer i kod Srba, kao i kod Hrvata, postoji apatija. Jedan broj ljudi kaže da im je to daleko i da možda nije toliko važno, zato smo htjeli ovom kampanjom da pokažemo ljudima, pre svega Srbima u Hrvatskoj, a onda i Srbima koji imaju hrvatsko državljanstvo, kao i drugim manjinama i građanima, da ovi izbori jesu važni i da to jeste istorijska prilika. Smatramo da bi ulazak SDSS-a u Evropski parlament ohrabrio srpsku zajednicu, a mislim da bi nam jako pomoglo i u skidanju stigme. Mislim da bi trebalo da imamo glas da bismo mogli ponekad da se suprotstavimo predrasudama i stereotipima.

    Na čije sve glasove računate?

    — Smatrali smo da je veoma važno da privučemo što je više moguće Hrvata, ali i pripadnika manjina, jer ne govorimo samo o Srbima. Mnoge druge grupe se u Hrvatskoj osećaju sputano i nisu predstavljene, mnogi Hrvati koji su, recimo, kritikovali domovinski rat ili taj mit odmah se diraju i kaže im se: „To možeš da govoriš u svoja četiri zida, ali ne u javnosti“. Tako da mislim da je naša poruka doprla dalje od srpske zajednice i da su se mnogi našli ponukanim da nam pomognu. I Ćiro Blažević je jedan od njih. Pitanje je u kakvoj državi želite da živite, u državi u kojoj se ljudima preti samo zato što su druge nacionalnosti, želite li da živite u zemlji koja tvrdi da je evropska i traži ravnopravnost sa velikim igračima u EU, a kad se radi o malim igračima u vlastitoj zemlji netolerantna je, ne želi nijedno ćirilično slovo. Očekujemo glasove svih i time pokazujemo da smo vrlo integrisani u društvo. E sad je loptica na drugoj strani, znate, Srbi su u Hrvatskoj glasali za Hrvate vrlo često na predsedničkim izborima. Sad postavljam pitanje, da li je tebi, ako si Hrvat, problem da glasaš za mene ili ne želiš samo zbog toga što sam Srbin. Nije pitanje da li manjina želi da se uključi ili ne, mi želimo da se uključimo, mi smatramo Hrvatsku svojom zemljom, ali je pitanje da li Hrvati žele da se mi uključimo u tu zemlju u potpunosti ili smatraju da postoji neki nevidljivi zid koji se ne može preći.

    Ni sami Evropljani nisu zainteresovani za izlazak na izbore za Evropski parlament, kao će onda Srbi koji su izbegli iz Hrvatske biti zainteresovani da glasaju?

    — Što se tiče građana koji žive u Srbiji i drugde, mi računamo na njihov glas. Razumem da su dosad možda i govorili da nemaju za koga da glasaju u Hrvatskoj, ali sad imaju. Hteli bismo da oni budu integrisani u politički prostor, koliko žele i mogu. Razumemo da postoje velike prepreke da se vrate, i mislim da nikome nije više u interesu nego njima kakva je Hrvatska. Da li je neprijateljska prema Srbima i posebno izbeglim Srbima, ili u Hrvatskoj ipak ima nekog ko govori prijateljski i ko bi onda mogao i na Evropskom nivou i na nivou Vlade da govori u njihovo ime.

    Registracija za glasanje u Ambasadi Hrvatske u Beogradu i Konzulatu u Subotici završena je 15. maja, ali to ne znači da neće moći da glasaju oni koji se nisu registrovali. Ko sve i kako može da glasa?

    — Pozvali smo i pozivamo i dalje sve građane koji imaju hrvatsko državljanstvo da iskoriste tu šansu i da izađu na izbore 26. maja. To mogu da učine u Ambasadi Hrvatske u Beogradu ili u Konzulatu u Subotici. Oni koji imaju na svojim hrvatskim dokumentima adresu u Srbiji, mogu da izađu bez registracije za izbore, a oni koji imaju hrvatske dokumente na kojima je adresa u Hrvatskoj, trebalo je da se registruju do 15. maja. Ali ako su to propusti, ipak mogu da glasaju, ali će morati da stoje u dva reda. Dakle, važno nam je da izađu, svaki glas nam je važan jer 60.000 nije malo.

    Tagovi:
    Dejan Jović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga