02:08 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik

    Ruski senator: Srbija postala talac ambicija Zapada, Sjedinjenih Država i NATO-a

    © Sputnik / Dejan Simić
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11604
    Pratite nas

    Zasedanje Skupštine Interparlamentarne unije, koje je u toku u Beogradu, dobiće dostojno mesto u istoriji međunarodnog parlamentarnog pokreta, smatra ruski senator Konstantin Kosačov.

    Uz čestitke i zahvalnost Srbiji kao organizatoru skupa, šef spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije Rusije ističe da je dobro odabrana i glavna tema — poštovanje međunarodno prava.

    Nemoguće je, ističe Kosačov u intervjuu za Sputnjik, nekakvo ekskluzivno tumačenje tog međunarodnog prava, što upravo Zapad pokušava da prikaže kao neki budući svetski poredak.

    — Sve se to u Beogradu čulo dosta artikulisano i biće veoma važan signal za onaj deo čovečanstva, manjinski, ali koji je veoma odlučno i ofanzivno raspoložen, i za zapadnu zajednicu, koja nameće svetu takozvani novi liberalni poredak. Taj poredak, sasvim izvesno, nije efikasan sa stanovišta savremenih geopolitičkih problema, taj poredak ne odgovara interesima međunarodne zajednice.

    Nekada je Beograd bio most između Istoka i Zapada i centar pokreta nesvrstanih. Mislite li da i danas može da postane most između, za sada nepomirljivih, pozicija Zapada i Istoka, tačnije Rusije?

    — Samit pokreta nesvrstanih 1961. godine u Beogradu svakako je odigrao ogromnu ulogu ne samo u uspostavljanju i razvoju tog pokreta, nego i u čitavom sistemu međunarodnih odnosa. Podsetimo da je svet bio pred nuklearnom karipskom krizom. Pokret nesvrstanih je bio konstrukcija koja je hladila emocije i omogućavala da se svet sagleda sa treće strane, a ne sa strane jednog ili drugog bloka, da se sagleda sa strane razumnog dela čovečanstva, koji je želeo mir i normalnu konstruktivnu saradnju. Smatram da svetu nedostaje takav pogled s treće strane, jer Zapad stalno stavlja svoje potencijalne partnere u situaciju da biraju — ili ste sa nama ili protiv. Mislim da se sa tim veštačkim, nametnutim izborom suočava i Srbija. Mogu samo da uputim iskrene komplimente aktuelnoj poziciji Srbije, koja očigledno ne popušta pred tim snažnim pritiskom i ne pada u iluziju da nema trećeg — ili ste sa nama ili protiv nas. Ima trećeg, i pozicija koju sada, u savremenom svetu, demonstriraju neutralne zemlje meni izgleda kao najrazumniji izbor za bilo koju takvu zemlju i narod. 

    Mi se u Rusiji s apsolutnim poštovanjem odnosimo prema planovima Srbije da se što više zbliži sa EU. To je potpuno normalno, a iskustvo ulaska u EU mnogih naših drugih tradicionalnih partnera potvrđuje da se može izvući korist iz bilateralnih i multilateralnih mehanizama saradnje. Druga je stvar NATO: iskustvo saradnje sa našim bivšim partnerima koji su ušli u NATO potvrđuje da se javljaju nepremostive prepreke za odnose novajlija u NATO sa zemljama koje u njega ne ulaze. To nisu samo ograničenja po pitanju vojno-tehničke saradnje, nego i u spoljnoj politici, trgovinskim vezama, obavezno priključenje sankcijama, čega je Srbija, hvala Bogu, oslobođena. I u tom smislu geopolitički izbor Srbije — a koliko shvatam ulazak u NATO se ovde ne postavlja niti ozbiljno razmatra — meni se čini najispravnijim, dalekovidim i u skladu sa nacionalnim interesima same Srbije.

    O pritiscima Srbija zna iz sopstvenog iskustva, posebno po pitanju Kosova. S tim u vezi, interesantno je da je naš predsednik izabrao upravo sastanak sa Valentinom Matvijenko, predsednicom Saveta Federacije Rusije, da bi upozorio na moguće katastrofalne posledice prekrajanja rezultata izbora na Kosovu.

    — Svaki čovek koji ima i zrno političke savesti i zdravog razuma mora priznati da je NATO bombardovanje Jugoslavije bilo ogromna zločinačka greška Alijanse. Tadašnja Jugoslavija, pa i današnja Srbija, postali su talac geopolitičkih ambicija Zapada, Sjedinjenih Država, bloka NATO-a, koji, bez obzira na to šta se dešava u stvarnosti i kako istorija ocenjuje događaje, moraju da dokažu da oni nikad ne greše i da odluka koju su tada doneli ne može da se osudi i preispituje. To je slučaj i sa Srbijom i Kosovom, a ja, kao i sve moje kolege u Rusiji, smatram ga delom Srbije i drugog rešenja zasad nema i ne može biti, osim ako se sa tim rešenjem ne složi Beograd. Vreme je pokazalo da su ranije odluke bile pogrešne. A to što sada pokušavaju dodatno da ograniče prava preostalog srpskog stanovništva na teritoriji Kosova, što pokušavaju da manipulišu izbornim procesima, što se svojski trude da stavove albanskog stanovništva na Kosovu prikažu kao jedine moguće, jedine postojeće i jedine legitimne — sve to produbljuje probleme Kosova. Ne vidim nikakve perspektive za široko međunarodno priznanje Kosova. Svedoci smo da je taj proces preokrenut i da čitav niz zemalja povlači priznanje Kosova, a mislim da će toga još biti. Tu je, naravno, za Srbiju važna principijelna pozicija Rusije. Ona nije konjukturna, nikada se nije menjala. Ta pozicija je dobro poznata i ceni se u Srbiji. Zato mi se čini da nije slučajno što važne i snažne, strateške političke izjave rukovodstvo Srbije i lično predsednik Vučić, kad ima takvu mogućnost, daje u prisustvu predstavnika Rusije, kao što se to desilo ovih dana, kada je predsednik Vučić primio predsednicu Saveta Federacije. U politici ništa nije slučajno, a događaji samo potvrđuju određene zakonitosti. U ovom slučaju, zakonitost je da Srbija i Rusija ostaju najbliži saveznici, koji se međusobno podržavaju gde god je to potrebno.

    © Sputnik / Dejan Simić
    Kosačov u razgovoru sa urednicom Tanjom Trikić

    Premijer Rusije Dmitrij Medvedev dolazi u Srbiju na obeležavanje 75. godišnjice oslobođenja Beograda. To je važno i zato što se dešava u trenutku kada sve više na Zapadu srećemo osporavanje uloge Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Kako vi vidite značaj tog datuma?

    — Imao sam čast da učestvujem u šetnji Besmrtnog puka ovde u Beogradu, 9. maja ove godine, i fascinirala me je brojnost i odnos ljudi prema našoj zajedničkoj istoriji. Naravno, pokušaji da se ta istorija prekroji postaju sve agresivniji, sve drskiji i, kako nas napušta pokoljenje pobednika koje tu istoriju znaju i znali su iz vlastitog iskustva, prostor za manipulacije i falsifikacije postaje sve širi. A evropske zemlje, s druge strane, imaju različite istorije iz tog rata. Neki imaju slavnu istoriju i mogu njome da se ponose, kao srpski i ruski narod, kao i ostali narodi Sovjetskog Saveza. Neki imaju neutralnu istoriju. Sada mnogi kažu da se između 1. septembra 1939. godine, kada je Nemačka ušla u Poljsku, i 17. septembra, kada su sovjetske jedinice ušle na teritoriju Poljske, ništa nije dešavalo. A zapravo je tu i 3. septembar, kada su Engleska i Francuska formalno objavile rat Nemačkoj, ali nisu ništa uradile da bi zaustavile nemačku agresiju. To je bio čudan rat, koji zovu još i Sedećim ratom, ali i te zemlje snose deo odgovornost za to što su se dotle desili i Minhenski sporazumi i anšlus Čehoslovčake. Od tih zemalja je mnogo zavisilo to što se 1. septembar 1939. godine pretvorio u tragične događaje sledećih godina, što je kasnije morala da se oslobađa značajna teritorija Sovjetskog Saveza i što je 20. oktobra morao da se oslobađa Beograd. To je naša zajednička istorija i mi je nikom nećemo dati, ma koliko nas pritiskali. Zato je veoma važno da smo tog važnog dana zajedno i upravo zato će predsednik Vlade Rusije biti ovde u Beogradu na 75. godišnjicu njegovog oslobođenja. A za nas je ništa manje važno, a možda je i važnije, što je predsednik Srbije već potvrdio spremnost da učestvuje u našoj Paradi pobede povodom 75. godišnjice okončanja tog strašnog rata. I tada smo bili zajedno i sada nastavljamo da budemo zajedno, a bićemo zajedno i u budućnosti i niko nas neće razdvojiti.

    Očekuju nas još dva važna događaja u odnosima Moskve i Beograda. To je potpisivanje sporazuma Srbije i Evroazijske ekonomske unije, a u decembru susret predsednika Putina i Vučića. Kako vi vidite značaj ta dva događaja?

    — Evroazijska ekonomska unija je realnost savremenog sveta i ubrzano se razvija. Interesovanje za saradnju sa njom samo raste. Verujem da će Srbija imati čime da se pohvali svom narodu kada svi ti planovi budu realizovani. Za Srbiju će to značiti i sticanje novih tržišta i mogućnost novih investicija i, u tom smislu, je na pravom putu. Nema sumnje da će i nas i vas ometati, da će nam dokazivati da za Srbiju nema drugog puta osim na Zapad, ali sve je to laž i obmana. Svet je mnogostran i u njemu uvek postoji alternativa. Samo multipolarnost savremenog sveta može biti realan odgovor na globalne probleme, uključujući i ekonomske. A veoma mi je drago što se taj projekat realizuje zahvaljujući dogovorima postignutim na nivou predsednika dve zemlje. Znam da su između predsednika Putina i Vučića uspostavljeni veoma dobri i bliski odnosi i poverenje, a poseta predsednika Vučića u decembru će biti još jedna važna etapa na tom putu. Uveren sam da to neće biti protokolarni događaj, nego konkretan, pragmatičan razgovor. Takođe verujem da će tema tih razgovora biti ne samo trgovinsko-ekonomski odnosi, nego i pitanja savremene međunarodne i regionalne politike. Jasno je da umnogome u centru pažnje treba da bude tema Kosova i što se tiče statusa i što se tiče zaštite prava ljudi i osiguranja političkih i demokratskih procesa. Ne sumnjam da će Rusija, kao i do sada, izraziti odlučnu podršku poziciji koju po pitanju Kosova zastupa Srbija.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga