02:09 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Šef „Rosnano“ Anatolij Čubajs

    Anatolij Čubajs: Država bolje da ne pritiska previše u sferi interneta

    © Sputnik / Evgeniй Biяtov
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    2426
    Pratite nas

    Nastojanje Rusije da izgradi ekonomiju zasnovanu na inovacijama može se uporediti sa pokušajima osobe koja želi da nauči da pliva, ali je zaboravila da napuni bazen vodom, kaže autor prvih ključnih reformi ruske ekonomije, šef kompanije „Rosnano“ Anatolij Čubajs.

    O opasnosti od prevelike državne kontrole interneta, o budućnosti obnovljivih izvora energije i o tome zašto je „Rosnano“ odlučila da proda akcije u „Tesli“, Čubajs je govorio u intervjuu za Sputnjik.

    Kakvu ulogu igra državna regulacija na tržištu visokotehnoloških kompanija?

    — Sve je stvar balansa. Jasno je da svako preterano ograničenje predstavlja udarac za biznis, ali i svako zaostajanje u regulisanju nosi rizike. Ali u celini gledano, čini mi se da je u internet sferi ipak bolje da država manje pritiska, nego da pritiska previše. U ovom trenutku ne može se reći da je tako.

    U slučaju Rusije mora se svakako uzeti u obzir i opšta ekonomska situacija u zemlji. U SAD, gde je sa investicijama sve u redu, greška takve vrste ne može da bude bolna za IT sektor u celini. A kod nas, sa godišnjim rastom od 1,3% BDP-a, svaki oštar potez u sferi regulisanja podriva investicionu klimu.

    Da li mislite da ruska regulativa u oblasti visokih tehnologija zaostaje u poređenju sa drugim zemljama ili smo ispred njih?

    — Regulisanje u inovacionoj sferi je u ovom trenutku kod nas izuzetno slabo. Generalno, takozvani „nacionalni projekat za izgradnju ekonomije zasnovane na inovacijama“ u Rusiji je u početnoj fazi. S druge strane, veliki je uspeh za zemlju ono što su uradile razvojne institucije npr. „Skolkovo“, fondacija „Bortnik“ i RBK. S moje tačke gledišta, mnogo toga je ostalo nedovršeno u pogledu ukidanja zabrana ili stvaranja državnih institucija koje obezbeđuju uslove za finansiranje inovacija. Ekonomija inovacija ne može da postoji bez ogromnog priliva direktnih investicija. Kod nas su svi izvori za finansiranje ove industrije zatvoreni iz različitih razloga. U takvim uslovima sa zatvorenom slavinom, mi pokušavamo da naučimo da plivamo, a zaboravili smo da uključimo vodu.

    Električni automobil Tesla puni se na stanici u Šarlotu.
    © AP Photo / Chuck Burton
    Električni automobil Tesla puni se na stanici u Šarlotu.

    Kakve je korake neophodno preduzeti da bi Rusija krenula napred?

    — To su svakako nacionalni projekti, kao na primer „Digitalna ekonomija“, ozbiljno i sveobuhvatno rešenje za finansijsku podršku i razvoj sfere inovacija u Rusiji. Takvo sveobuhvatno rešenje nije postojalo poslednjih 10 godina. Međutim, nacionalni projekat je ograničen baš u sferi digitalne ekonomije, a ne inovacione ekonomije u celini. I upravo tu nedostaju, sa moje tačke gledišta, sistematičnost i sveobuhvatnost.

    Nedavno su objavljene „mape puta“ za digitalne tehnologije, kako ih ocenjujete?

    — U „mapama puta“, predstavljenim u okviru projekta „Digitalna ekonomija“, opisani su veoma značajni projekti, počev od bežične komunikacija do robo-tehnike i senzora. Možemo raspravljati o kvantnom računarstvu, ali svejedno, mislim da su svi smerovi ispravni. Iza svakog od ovih tehnoloških projekata stoji ozbiljan finansijski resurs .

    Vratimo se aktivnostima „Rosnano“ — 2019. godina je već pri kraju. Kakav profit očekujete na kraju godine?

    — Prošle godine smo, prema MRS (međunarodni računovodstveni standard), imali dobit od 5,6 milijardi rubalja i platili porez u visini od jedne polovine milijardi rubalja. Treba imati u vidu da se finansijski rezultati u sferi inovacija moraju meriti dugoročnim ciklusima. Jedna godina nije pokazatelj.

    Postoje dva-tri ozbiljna i za nas veoma značajna investiciona projekta, čija bi realizacija u narednih dva i po meseca mogla radikalno da izmeni naš finansijski rezultat nabolje. Ono što sa sigurnošću znam, to je da bez obzira na rezultate godišnjeg finansijskog izveštaja, imamo dobar međunarodni kreditni rejting, što nije tako često za državne kompanije. Postoji još jedna potvrda naše finansijske stabilnosti, koja je možda i važnija od odluke rejting agencija. „Rosnano“ je izašla na tržište obveznica u novom formatu: ranije smo bili prisutni na tržištu uz državne garancije, a sada smo plasirali obveznice bez državnih garancija. Predstavili smo bankarima svoje rezultate i prognoze i predložili da nas kreditiraju pod tržišnim uslovima.

    Ranije ste govorili da će „Rosnano“ ostvariti značajnu dobit prodajom svog udela u rusko-saudijskom konzorcijumu „Novomet“. Da li će ovaj posao doneti profit?

    — Ovaj posao je definitivno uspešna priča. Pre devet godina smo ušli u kapital „Novometa“. Za to vreme, obim prodaje ove kompanije se povećao tri puta. Kompanija je postala jedan od svetskih lidera i ušla u top-10 svetskih kompanija koje se bave opremom za servisiranje rafinerija. Sama činjenica da je za svoje prvo ulaganje u Rusiji, najveća kompanija u svetskoj naftnoj industriji „Saudi Aramko“ izabrala baš „Novomet“ dosta govori.

    Da li se razmatra mogućnost stvaranja novih investicionih fondova?

    — Da, ozbiljno to planiramo. Ali je sada rano o tome govoriti. Mislim da ćemo za dva-tri meseca moći da razgovaramo o novim fondovima koje planiramo da stvorimo. Mislim da ćemo do kraja godine otvoriti još dva nova fonda.

    Koje su još zemlje zainteresovane za projekte „Rosnano“?

    — Definitivno mogu reći da su cela Evropa i SAD zatvorene za investicije u Rusiji, osim pojedinačnih slučajeva. Izuzeci postoje, naročito u sferi obnovljivih izvora energije. Aktivno sarađujemo sa finskom kompanijom „Fortum“. Iz Zapadne Evrope, tesno sarađujemo sa danskom firmom „Vestas“, koja je broj 1 u svetu kada je reč o proizvodnji opreme za korišćenje energije vetra.

    Možemo se pohvaliti tehnološkom saradnjom sa zapadnim kompanijama, ali finansijskih partnera koji bi jednostavno ulagali u Rusiju i naše investicione projekte iz Evrope i SAD praktično da nema. Upravo zato počinjemo da aktivno sarađujemo sa arapskim regionom, u tom smislu i Saudijskom Arabijom.

    Ranije je objavljeno da je „Rosnano“ dozvolila prodaju svog udela u američkoj kompaniji za proizvodnju električnih automobila „Tesla“. Da li je odluka doneta? Zbog čega se udeo prodaje?

    — Imali smo ne deseti, nego stoti deo procenta složene transakcije između „Tesle“ i „Maksvela“, koja je takođe čisto finansijska investicija. Pratimo cenu „Teslinih“ akcija. Izabraćemo pravi trenutak i najverovatnije povući udeo u ovoj kompaniji, jer reč nije o strateškoj investiciji, već čisto finansijskoj.

    Tagovi:
    ruska ekonomija, tehnologija, inovacije, internet, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga