13:57 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Stalni predstavnik Krima pri predsedniku Rusije Georgij Muradov

    Krim širom otvara vrata za saradnju sa Sirijom i afričkim zemljama

    © Sputnik / Aleksandr Natruskin
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 491
    Pratite nas

    Evropske zemlje odlično shvataju da antiruske sankcije nanose štetu svim stranama, pa je za dve-tri godine moguć „zaokret sa puta sankcija“, uveren je stalni predstavnik Krima pri predsedniku Rusije Georgij Muradov.

    O tome, kao i o zajedničkim projektima Krima i Sirije, odnosima Krima sa afričkim zemljama, Sputnjik je razgovarao s Muradovom, koji je i vicepremijer Vlade Krima.

    Predstavljali ste Krim na forumu „Rusija-Afrika“ održanom krajem oktobra u Sočiju. Kakvi su Vaši utisci?

    — Kada je reč o rusko-afričkim odnosima, prvi put je organizovan događaj ovog značaja i veličine. Šta nam to govori? Pre svega da Rusija ima dovoljno ekonomske moći i političke volje da podigne odnose sa Afrikom na novi nivo. Afrički kontinent je trenutno jedan od regiona sa najvećim privrednim rastom na svetu.

    Što se samog Krima tiče, među ruskim regionima on je geografski najbliži afričkom kontinentu. Severna Afrika nam je najbliža, a tu se nalaze velike i moćne zemlje, kao što su Egipat, Alžir, Maroko, Tunis i Libija. Nažalost, u Libiji je i dalje komplikovana situacija. Međutim, za Krim je to takođe tačka od posebnog interesa, a kao što je poznato, Krim sarađuje i sa državama u kojima postoje političke poteškoće, kao što je na primer Sirija.

    Luka u Sevastopolju
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Luka u Sevastopolju

    Krim je bio interesantan kao mesto gde su studirali afrički studenti. Njih možemo poslati da studiraju i u Sibiru ili na Dalekom istoku, ali im je Krim mnogo bliži, ako uzmemo u obzir vremenske uslove. I specijalizacija koju nudimo studentima na Krimu je za njih takođe interesantna. To su medicina, građevina, arhitektura, poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo. Deset hiljada afričkih studenata je diplomiralo na univerzitetima na Krimu. Stoga ćemo povećavati napore u tom pravcu. I saradnja u oblasti trgovine ima perspektivu, a za afričke zemlje su izuzetno interesantni proizvodi sa Krima. 

    Krim ima i sedam luka, a one nisu u potpunosti iskorišćene i regulisanje transporta sa Severnom Afrike je takođe veoma perspektivna stvar.

    Sirija je jedan od glavnih trgovinskih partnera Krima. Kako napreduje rad u tom pravcu?

    — Nedavno smo potpisali poslovni sporazum o trgovinsko-ekonomskoj i naučno-tehničkoj saradnji, koji je potvrdila Vlada Rusije. Završili smo izgradnju trgovačkog doma, proces je bio malo usporen, ali to nije naša krivica.

    Već su potpisani ugovori u vrednosti od nekoliko miliona dolara. To su za sada prvi koraci.

    Pritom, zapadne države nastavljaju sankcionu politiku, iako mi se čini da sve to neće trajati još dugo, zato što je raspoloženje i u političkim krugovima i u javnom mnenju takvo da sa sankcijama treba prestati. Zato što, izuzev političke opasnosti i ekonomske štete, to ne donosi ništa nijednoj strani. A oni imaju više gubitaka nego mi. Posebno su toga svesni u Evropi.

    Kada očekujete da oslabi sankcioni pritisak?

    — Još dve-tri godine i biće napravljen zaokret na tom putu sankcija.

    Prijatelji Krima

    Ima li novih država u međunarodnoj organizaciji „Prijatelji Krima“? 

    — One se stalno pojavljuju. Počeli smo sa 15, zatim ih je bilo 30, a sad već ima između 35 i 37. Čar tog međunarodnog udruženja je što ono nije formalna organizacija, mi nismo registrovani. Sve koji žele da budu prijatelji Krima mi smatramo svojim prijateljima. Ne pravimo spisak, ali znamo. Ljudi iz većine zemalja nam se obraćaju i kažu nam: „I mi želimo da se uključimo u taj međunarodni pokret za istinu o Krimu.“

    Koje države su pozvane na Jaltinski forum u aprilu sledeće godine?

    — Trenutno želimo da stavimo poseban akcenat na međuregionalnu saradnju. Regioni u mnogim državama imaju veliku samostalnost i sopstvene mogućnosti. Takođe su prisutni i kada je reč o stvaranju širokog partnerstva gradova. Mi čak razmatramo ideju da se formira međunarodno udruženje gradova sa antičkim nasleđem. Na samom Krimu ima najmanje deset gradova sa antičkim nasleđem. To nam takođe daje ne političke, već kulturne, naučne tačke razvoja. Mi dosta uspešno probijamo blokadu, koju pokušavaju, tačnije ranije su pokušavali da sprovedu protiv nas, a sada je apsolutno očigledno da retko ko ima tako široke međunarodne veze kao Krim.

    Zgrada Državnog saveta Republike Krim u Simferopolju
    © Sputnik / Artem Kreminskiй
    Zgrada Državnog saveta Republike Krim u Simferopolju

    U toku godine nas poseti između 100 i 150 stranih delegacija. I što više traje informativna agresija povodom Krima, to sve veći interes pokazuju naše strane kolege za ono što se stvarno dešava na Krimu. A kada oni dolaze kod nas, uvere se da je sve potpuno suprotno. I to u njima budi želju i interes za rad sa našom republikom.

    Pozvali smo lidere OEBS-a i UN da dođu na Krim i da ne slušaju lažne izjave. Oni se i dalje dvoume zbog činjenice da ne znaju kako da dođu na Krim. Sa ukrajinskom vizom ne mogu i zato mi sad sa Ministarstvom spoljnih poslova radimo na tim mehanizmima.

    Voz preko Krimskog mosta

    U bliskoj budućnosti očekujemo otvaranje železničkog dela Krimskog mosta. Kakav efekat će, prema Vašem mišljenju, on imati na razvoj regiona?

    — To je pre svega povećanje broja turista. To je i povećanje teretnog prevoza i smanjenje njegove cena. Železnicom možemo prevesti nekoliko desetina miliona tona tereta godišnje, a Krimu je potrebno svega pet-šest miliona. Zašto je takva železnica izgrađena? Da bismo uključili naše krimske pomorske luke u međunarodnu trgovinu.

    U aprilu je saopšteno da je Krim spreman da obnovi trajektne veze sa Turskom. Šta je odlučeno po tom pitanju?

    — Nastavljamo dijalog sa Turskom. Turski biznismeni dolaze, oni su spremni za to. Mi smo takođe spremni, ali politika turskih vlasti je prepreka tome. Naši odnosi sa Turskom su sve srdačniji i otvoreniji.

    Zlato Skita

    U apelacionom sudu Amsterdama se nastavlja razmatranje slučaja zlata Skita. Iz Krimskog muzeja su ranije izjavili da su sudu dostavili sve dokaze o vlasništvu nad kolekcijom. Da li računate na to da će odluka suda biti u korist Krima?

    — Sa stanovišta međunarodnog prava postoje potpisani ugovori između Istočno-krimskog istorijsko-kulturnog muzeja i Hersonskog muzeja i Muzeja „Alarda Pirsona“ u Holandiji. Tamo piše crno na belo: posle izložbe vam vraćamo eksponate. I tamo se nalaze potpisi direktora oba muzeja. To su unikatni eksponati, neprocenjive vrednosti.

    Kažu da je sa stanovišta zakona sve jasno, ali Zapad je stopirao vraćanje izložbe. Pratićemo razvoj događaja. Ukoliko se nastavi antiruska agresivna linija, ovakva situacija s tom izložbom će se nastaviti. Ako pak dođe do otrežnjenja, situacija će se promeniti nabolje.

    Šalu na stranu, ima pozitivnih momenata. Iako sam ranije bio dosta pesimističan, sada se pojavio, diplomatski rečeno, suzdržani optimizam.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga