15:42 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Harald Harman

    Pismo starije od mesopotamskog je — na Dunavu

    © Sputnik / Dejana Vuković
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    22945
    Pratite nas

    „Zagonetka podunavske civilizacije“ i „Tragovima Indoevropljana“, dve knjige uglednog lingviste, kulturologa, profesora i poliglote Haralda Harmana, nedavno objavljene i na srpskom jeziku, bile su povod poseti ovog uglednog naučnika Beogradu.

    Harmanov rad iz oblasti arheomitologije, istorije i evolucije jezika i istorije religija u fokusu ima istraživanje dunavske civilizacije, o čemu i svedoče dve predstavljene knjige.

    U razgovoru za Sputnjik profesor Harman kaže da se seća svoje prve reakcije na vest da postoji pismo starije od mesopotamskog:

    „Rekao sam ’ne, to je nemoguće‘, ali sam ubrzo shvatio da jeste tako“.

    O čemu je reč?

    Čak i naučnik Vašega ranga prvo reaguje iz predrasude, iz ustaljenog znanja, a tek potom prihvata novo?

    — Moja reakcija je zapravo bila veoma poučna za mene. Jer ja sam rekao — „u redu, moram da vidim i proučim o čemu je reč, da bih znao i mogao da tvrdim šta je tačno“. Često u razgovorima sa kolegama, kada im kažem da postoji to pismo, oni to kategorički negiraju. A kada ih pitam koliko su predmeta sa tim znacima i simbolima videli, oni priznaju da nisu videli nijedan. Prirodno je da ih pitate — „pa kako onda znate da ste u pravu“. E, tu sam, zapravo, prepoznao sebe — oni reaguju na isti način kao što sam nekada reagovao ja.

    Korice knjige Tragovima Indoevropljana
    © Sputnik / Dejana Vuković
    Korice knjige „Tragovima Indoevropljana“

    Zašto je važno da saznamo ko su i kakvi su bili stanovnici dunavske civilizacije ili, kako kažete — Stare Evrope? Da li smo se malo pomerili u odnosu na njih?

    — Ono najvažnije što svi treba da znamo jeste kakvo je naše kulturno poreklo i koji su naši kulturni slojevi. Dunavska civilizacija ima značenje i za Srbiju i za Albaniju i za Rumuniju i za Bugarsku i mi te kulturne slojeve moramo dobro da poznajemo. Ali to je istovremeno i temelj koji je izuzetno bitan za sve nas, jer se na tom temelju gradi sve ono što je usledilo posle.

    Naučne su pretpostavke da su te terene naselili Anadolci, pa narodi iz evroazijskih stepa... Kako su se te kulture mešale i koja je bila dominantnija — starosedelačka ili došljačka?

    — Iz Anadolije su došli pioniri koji su sa sobom doneli poljoprivredu, tu su se susreli sa narodima koji su bili lovci i koji su se bavili prikupljanjem hrane. U međusobnoj interakciji, lokalni stanovnici su usvojili poljoprivredu — sve se to dešavalo na obalama Egejskog mora — i odatle, kada su već usvojili taj agrarni paket, širili su dalje poljoprivredu u Evropu. Ono što je bitno da znamo jeste da su dunavsku civilizaciju kreirali lokalni stanovnici koji su živeli tu, a ne došljaci.

    Počinje li Evropa od Starih Grka?

    Ova istraživanja pokazuju da evropska civilizacija ne počinje od Starih Grka, nego da je postojala razvijena kultura na koju su se oslonile minojska i mikenska. Koliko je teško promeniti, u nauci i uopšte, te davno usvojene stavove?

    — To je upravo ono što ja radim. Moj način je da pozovem moje kolege i kažem im — dođite kod mene, pogledaćemo zajedno materijale, pročitaćemo ih, i onda ćete mi reći šta mislite.

    Zagonetka podunavske civilizacije Haralda Harmana
    © Sputnik / Dejana Vuković
    „Zagonetka podunavske civilizacije“ Haralda Harmana

    I kakav je rezultat — i dalje su im „draži“ i stariji Minojci?

    — Kada neko kaže da je minojska kultura najstarija, ja odmah tražim da mi objasni kako je ta kultura nastala, jer to nije palo s neba. Minojska i civilizacije na kikladskim ostrvima su ćerke stare evropske civilizacije. One su se tu spajale, tu se obavljala trgovina i sve ostalo.

    Kao lingvista, kroz reči pratite i istražujete tragove jedne drevne kulture. Koliko se jezika mora znati da bi se taj posao radio?

    — Aktivno govorim i pišem na osam jezika, a postoji još 15 jezika kojima se služim.

    Vinčanska kultura

    Deo dunavske civilizacije je i za nas veoma važna vinčanska kultura; da li je ona bila i superiorna u odnosu na druge?

    — Postoji jedan veliki kišobran dunavske civilizacije, koja se sastoji iz nekoliko lokaliteta. To su Vinča, Turdoš, Varna i Karanovo, a svaka od njih je karakteristična po nečemu. Mi ne možemo reći da je prvo nastalo vinčansko pismo, jer je prvo pismo nastalo u Turdošu. Ono po čemu rekord drži vinčanska kultura je prva obrada, izlivanje i kovanje bakra. U Varni je prvi put obrađivano zlato... Tačno je da Vinča pokriva mnogo veći region, ali nikako ne treba isticati nijednu od njih kao vodeću ili najveću.

    U kakvom smo odnosu mi danas i ta civilizacija od pre sedam hiljada godina; da li smo mnogo udaljeni i u nekom drugom smislu, a ne samo u vremenskom?

    — Moram da potvrdim da smo, nažalost, veoma udaljeni, jer ono na čemu se bazirala dunavska civilizacija jeste osećaj zajedništva, saradnje i poverenja. Tako se trgovalo. Velikim slovima treba naglasiti — saradnja. Ono što mi danas treba više da radimo jeste da izbegavamo debate i sukobe. U ono vreme su ljudi bili ravnopravni sa svojim susedima i sa njima zajedno živeli su u miru. I to bi danas, posle dugih sedam milenijuma, trebalo mi da naučimo od njih.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga