00:23 09 April 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (586)
    0 853
    Pratite nas

    Pravni zastupnik Svetog arhijerejskog sinoda SPC, advokat Miroslav Minja Nikolić iznosi dva ključna pravna argumenta protiv usvajanja spornog zakona o veroispovesti u Crnoj Gori: Predlog zakona kosi se sa preporukama Venecijanske komisije i sa Ustavom te zemlje, posebno u delu o imovini, i zato Skupština ne treba da ga usvoji.

    Nikolić u izjavi za Sputnjik predlaže da nakon ocene Zakonodavnog odbora Skupštine Crne Gore, Parlament te države sprovede načelnu raspravu o Predlogu zakona.

    „U tom smislu, zakonska procedura i glas pravne struke još imaju mogućnost da spreče usvajanje ovakvog zakona, u tom delu, čime bi se prekršio sopstveni Ustav, kao i Mišljenje Venecijanske komisije. To svakako ne bi bio dobar signal onima koji prate ispunjavanje uslova za evropske integracije“, ocenjuje pravni zastupnik Sinoda.

    Pravni argumenti protiv usvajanja zakona o veroispovesti

    Advokat Nikolić objašnjava da Ustav Crne Gore propisuje mogućnost ocenjivanja ustavnosti zakona, u slučaju da se usvoji zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom te države.

    „Međutim, u konkretnom slučaju, postoje odstupanja i od pravnih evropskih standarda propisanih Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, na šta je ukazala Venecijanska komisija u ovom slučaju. Suština problema je u tome da predlagač ovog zakona nije postupio shodno Mišljenju i preporukama Venecijanske komisije, kada su u pitanju navedene odredbe o imovini“, navodi on.

    S obzirom na to da su odredbe navedenog Predloga zakona u očiglednoj suprotnosti sa Ustavom Crne Gore i stavovima Venecijanske komisije, pravna struka ima posebnu ulogu da u nastavku postupka po tom predlogu zakona u Skupštini odgovorno ukaže na te povrede i na moguće pravne posledice ukoliko se usvoji zakon koji sadrži takve pravne nepravilnosti, dodaje Nikolić.

    Pravni apsurdi

    Za Nikolića su posebno neprihvatljive odredbe Predloga zakona koje se odnose na upis prava državne svojine u katastar nepokretnosti, jer se Crkvi ne omogućava učešće u tom postupku, već nju samo obaveštavaju o izvršenom upisu kada taj postupak bude završen.

    „To je u suprotnosti sa Mišljenjem Venecijanske komisije i predstavlja onemogućavanje raspravljanja Crkvi koja koristi imovinu, uz činjenicu da Venecijanska komisija priznaje crkvama i verskim zajednicama pravo korišćenja na nepokretnostima u situaciji i kada one nisu uknjižene kao vlasnici“, uveren je on.

    Manastir Morača
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Manastir Morača

    Kako ističe, kada se tome pridoda i činjenica da se Crkvi ne omogućava ni učešće u postupku u kojem bi se pravo državne svojine utvrđivalo, suočavamo se sa neprihvatljivom okolnošću da je crkvi onemogućeno elementarno pravo da raspravlja u oba postupka — postupku utvrđenja prava državne svojine i postupku upisa tog prava u katastru.

    „Da pravni apsurd bude još veći, u Predlogu zakona se čak i ne propisuje nikakav postupak za utvrđenje prava državne svojine, pa se nameće zaključak da se Crkvi oduzima imovina u korist države, bez ikakvog realnog i uverljivog razloga. Na to je ukazala i Venecijanska komisija, na način da je izrazila stav da je nejasna istorijsko-činjenična pozadina Predloga zakona“, navodi on.

    Nikolić smatra da to treba posmatrati kroz elementarno načelo odvojenosti crkve od države, propisano Ustavom Crne Gore.

    „Interesantno je da je kod predlagača ovog zakona za sada izostala odgovarajuća reakcija na jasne stavove Svete stolice, konkretno pape Franje, da bi ovaj zakon trebalo doneti po demokratskim načelima, uz saglasnost svih verskih organizacija u Crnoj Gori, što je u ovom slučaju izostalo“, naglašava on.

    Izostala javna rasprava

    Nikolić podseća da je Mitropolija crnogorsko-primorska SPC, na čelu sa mitropolitom Amfilohijem, koju Vaseljenska patrijaršija i pravoslavne crkve priznaju kao jedini pravoslavni subjekt u Crnoj Gori, više puta upućivala svoje pisane primedbe i predloge u vezi sa ovim zakonom, koji su ignorisani.

    „Uz to, izostao je i pun okvir javne rasprave po ovom zakonskom projektu resornog Ministarstva Vlade Crne Gore, na šta je ukazala Venecijanska komisija. Kada izostane kapacitet koji nudi javna rasprava, čitava stvar u pogledu oduzimanja imovine može poprimiti oblik samovolje, što je pravno neprihvatljivo“, navodi Nikolić.

    On zaključuje da se pomanjkanje istinske pravne i istorijske argumentacije ne može nadoknaditi odredbama kojima se direktno krši Ustav sopstvene države, čime problem na koji ukazuje Crkva poprima širu dimenziju.

    Sinod Srpske pravoslavne crkve je uputio podršku arhijerejima, sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu četiri eparhije u Crnoj Gori da nastave odbranu svojih verskih prava u toj državi, a crnogorske poslanike je pozvao da ne glasaju za predloženi zakon o slobodi veroispovesti.

    Tema:
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (586)
    Tagovi:
    Crna Gora, veroispovesti, Zakon, SPC
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga