18:54 03 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32785
    Pratite nas

    Na Kosovu i Metohiji je izvršen genocid nad Srbima koje su uništavali i iseljavali, a tome je pomogla i spoljna intervencija, kaže Natalija Poklonska, zamenik šefa Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume.

    Poklonska, koja se proslavila kao prva tužiteljka Krima po povratku poluostrva u sastav Rusije, u intervjuu za Sputnjik ističe da često mora da objašnjava kakva je razlika između slučaja samoproglašenog Kosova i Krima, čiji su se građani na referendumu izjasnili za povratak u sastav Rusije, ali da između ova dva slučaja ima i sličnosti.

    — Isti sudbinski značaj Krim i Sevastopolj imaju za Rusiju, a Kosovo i Metohija za Srbiju — to je duša, pravoslavlje. Pokrštavanje Rusije dogodilo se u Hersonesu, na Krimu. To je naša zemlja i uvek je bila ruska. Tamo je toliko ljudi poginulo, sve je prožeto Rusijom. Isto je i sa Kosovom i Metohijom: pravoslavne svetinje, stari manastiri, čuvene bitke i, naravno, Kosovo i Metohija ima sakralni značaj za Srbiju. Ali kada smo na Krimu sprovodili referendum, to je bilo pravo na realizaciju volje autohtonih Krimljana, nije ih niko iseljavao i veštački naseljavao neke druge.

    Kako je sproveden genocid nad Srbima

    — A šta se dešavalo na Kosovu? Veštački su istiskivali odatle pravoslavne Srbe, uništavajući ljude i proterujući ih sa njihove iskonske teritorije, i to je bio genocid. Tome je doprinela i spoljna intervencija — nekome je trebalo da rasparča ogromnu perspektivnu zemlju. Tu je razlika između krimskog referenduma i situacije na Kosovu. Krimski referendum je bio volja Krimljana, a Kosovo je spoljna intervencija.

    Ovo je Vaša treća poseta Srbiji. Više puta ste pominjali da imate srpske korene. Da li ste uspeli da utvrdite odakle ste tačno?

    — Nažalost, nisam uspela da dođem do originalnih dokumenata, jer se svi arhivi nalaze na teritoriji Luganske narodne republike, gde je sada nemirno. Već šestu godinu traju vojna dejstva i građanski rat, i zato je teško iskopati prave podatke. Postoji mesto Slavjanoserbsk u Lugansku. Upravo su se tamo doselili moj preci iz Vlaškog kneževstva. To je bilo staro kneževstvo u koje su ulazili narodi Srbije, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i podunavski narodi. Moji preci su odatle došli u Slavjanoserbsk, ali ja nisam uspela da nađem dokumenta.

    Očekivanja od Zelenskog

    Kada ste nedavno bili u Beogradu povodom konferencije koja je bila posvećena Krimu, sastali ste se sa nekim poslanicima srpskog Parlamenta. Zatim su u Ukrajini pozvali na razgovor otpravnicu poslova srpske ambasade i uložili protest. Kako to komentarišete?

    — To je stara navika koja će uskoro otići u prošlost. Jer beskrajno pozivanje predstavnika različitih zemalja u koje odlazimo mi predstavnici Parlamenta, koji predstavljamo interese Krimljana, ne mogu doveka da traju. To su odjeci starog, Porošenkovog režima. Danas Ukrajina ima novu vlast i novog zakonito izabranog predsednika Vladimira Zelenskog. Vidim da su njegovi postupci usmereni na to da se reši konflikt i da se uspostavi konstruktivni dijalog sa Rusijom i uopšte sa ljudima. Ali, nažalost, radikalne organizacije koje postoje u Ukrajini ne dozvoljavaju da se u potpunosti realizuje politika koju želi Vladimir Aleksandrovič. Uverena sam da takvi radikalni elementi treba da budu poslati u zatvor i da Ukrajina treba da se razvija mirno, u prijateljstvu sa Rusijom, zato što smo mi jedan narod.

    Očekujete da će 2020. biti godina kada se mogu očekivati promene na bolje u odnosima Rusije i Ukrajine?

    — Nadam se i verujem u to, i učiniću sve što od mene zavisi da bi se taj cilj i ostvario.

    Ipak, svedoci smo stalnih pokušaja da se revidira istorija. Kako izgleda istorija na ukrajinski način, šta oni pokušavaju da dokažu?

    — Nadam se da nova vlast neće graditi svoju istoriju, nego će uložiti maksimum napora da bi se održala istorijska istina koju treba čuvati. A pokušaji da se istorija iskrivi i izobliči — neće imati uspeha. Šta oni žele? Žele da kažu da je, pre svega, uvek postojala Ukrajina, a da je Rusija uvek bila neprijatelj, to jest — oni žele da poseju razdor između Rusije i Ukrajine. To je njihov osnovni cilj — da razjedine. Sve što su uradili od 2013. godine svodi se na razjedinjavanje i razdor i izazivanje međusobne mržnje samo na osnovu jednog — ti si Rus, a ja sam Ukrajinac. Taj put nigde ne vodi, sve će se to srušiti.

    Natalija Poklonska u studiju Sputnjika sa urednicom Tanjom Trikić
    Natalija Poklonska u studiju Sputnjika sa urednicom Tanjom Trikić

    Mir je teže vratiti nego sačuvati

    Ti pokušaji prekrajanja istorije posebno se tiču Drugog svetskog rata. Kako se tome suprotstaviti?

    — Neki su zaboravili užase Drugog svetskog rata, tu fašističku pošast, prestali su da cene mir. Tada su naši dedovi i pradedovi oslobodili celu Evropu. To treba čuvati, time se treba ponositi, i mi se ponosimo. Naš mir puno košta i uvek treba pamtiti da se mir mora sačuvati. A mnogo ga je teže vratiti nego sačuvati. Ne smemo dozvoliti da se menja naša istorija. I nećemo to dozvoliti ljudima koji to žele iz raznih razloga — da li zato da bi imali svetsku dominaciju ili da nekog porobe, da unesu razdor u neku zemlju i da je unište razbivši je na komade. A sve počinje od neke sitnice, meke sile, to jest — unesu neko zrno sumnje u istorijske činjenice i počinje naduvavanje određenog konflikta — jedan narod protiv drugog. Seju neprijateljstvo iz različitih razloga, ali mora se biti imun na to.

    Zovu Vas Putinova „gvozdena ledi“. Takođe ste postali junak crtaća u Japanu. Da li Vam laska ta popularnost?

    — Kao i svakoj ženi — pažnja mi prija. Naravno, želela bih više pozitivne pažnje, ali ovde ima i pozitivnog i one druge strane medalje. Ta pažnja me i obavezuje da se stalno ponašam ispravno, gde god da sam.

    Zadaci za 2020. godinu

    Šta će u 2020. godini biti najvažnije za Rusiju?

    — I Rusiju i bilo koju zemlju pre svega čine ljudi. Zato jedna od najvažnijih stvari, što je i dužnost države, jeste da poboljša blagostanje i dobrobit običnog čoveka, građanina Rusije. I naravno, ako gledamo na bezbednosnom planu, to je da jačamo i da učvršćujemo svoju poziciju, da bismo se i dalje borili za naše nacionalne interese i za nacionalne interese drugih zemalja. Da ne postoji neki svetski hegemon koji će da diktira svoje uslove drugim zemljama. To je nedopustivo. U međunarodnim odnosima i svetskoj politici neophodno je da se polazi od nacionalnih interesa svake suverene države, da se međusobno poštujemo. I tek ćemo tada doći do nečeg dobrog. Možda će biti manje ratova.

    A šta možete da poželite Srbima i Srbiji u ovoj godini?

    — Poželela bih Srbima, i rukovodstvu Srbije i običnim ljudima, da se dogodi neki prelomni trenutak i da se sve neprijatnosti i problemi koji postoje i unutar države i u komšiluku preokrenu i postanu prekretnica za prosperitet Srbije. Takođe bih poželela da u Novoj godini postignemo da se uspostavi direktan let između Beograda i Simferopolja. Očekujemo stanovnike Srbije na Krimu, da bismo postali još bliži.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga