10:42 14 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    22275
    Pratite nas

    Knez Mahmut Bušatlija potomak vladara Zete Ivana Crnojevića intervju nam je dao u manastiru Ostrog. Titulu predaka vratio mu je lično mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, nakon što je posle pet vekova islamske veroispovesti svoju porodicu vratio u pravoslavlje.

    Predak mu je bio i Mahmut paša Bušatlija. Njemu je lično Petar Petrović Njegoš u bici na Krusima odsekao glavu koja se i danas čuva u Cetinjskom manastiru. Tri veka nakon tog događaja, njegov potomak kršten je upravo na Cetinju, a dobio je ime svog pretka Stanka Crnojevića. 

    Mahmud Bušatlija, jedan od najpoznatijih stručnjaka za ulaganje i strane investicije u manastiru Ostrog provodi nekoliko meseci godišnje od kako se vratio u pravoslavlje. Kaže da dan u manastiru počinje oko sedam ujutru, posle liturgije je neizostavan razgovor sa monasima i sveštenicima u zajedničkoj trpezariji, a onda svako ode svojim poslom.

    Mahmut Bušatlija i novinarka Sputnjika Nataša Milosavljević u trpezariji koja se nalazi u okviru manastira Ostrog.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Mahmut Bušatlija i novinarka Sputnjika Nataša Milosavljević u trpezariji koja se nalazi u okviru manastira Ostrog.

    Bušatlija malo „zloupotrebljava” titulu kneza

    Bušatlija priča da je neko ko ne beži da stekne novo iskustvo pa to koristi i ovde.

    „Vrlo rado dolazim u ambijent koji je pod pokroviteljstvom jednog Sveca čije se prisustvo oseća i dan danas i to mi daje snagu da radim. Poslednjih godina dosta provodim ovde, doduše, malo zloupotrebljavam svoju kneževsku titulu pa ostajem i duže nego što je to u manastiru normalno”, priča nam Mahmud Bušatlija.

    Smatra da je Ostrog centar koji zrači energiju koja obuhvata sve ljude i dovodi ih u crkvu. Ovo svetiliše je univerzalno, dodaje on, jer ga posećuju pripadnici svih veroispovesti.

    Mahmut Bušatlija (Stanko Crnojević) i novinarka Sputnjika Nataša Milosavljević
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Mahmut Bušatlija i novinarka Sputnjika Nataša Milosavljević
    „Mislim da to jedinstvo igra veoma važnu ulogu što se videlo i u činjenicama ko je sve izlazio na litije. One su prevazišle verni svet, okupljao se narod ne vodeći računa o naciji i veri. Odavde zrači ta energija koja dozvoljava da ljudi prevaziđu 30 godina konstantnog pritiska na rastavljanje ovog naroda na nacionalne Srbe ili Crnogorce. Pokazalo se da je to sve ništavno i da su svi oni zajedno”, rekao je naš sagovornik.

    Na pominjanje litija, koje su  zbog vanrednog stanja odložene, Bušatlija kaže da su one bile način da građani pokažu nezadovoljstvo politikom ali i ekonomijom u Crnoj Gori. Naš sagovornik smatra međutim da bi do pada interesovanja za litije u budućnosti moglo da dođe samo ako bi država u narednih mesec dana vanrednog stanja uspela da popravi sve ono što je uništavala poslednje tri decenije ali ne veruje da je to moguće učiniti. Zbog toga, kaže, ne očekuje da će se osećaj građana te zemlje prema litijama promeniti.

    Litija u Podgorici
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Litija u Podgorici

    Crna Gora najbolji đak Evropske unije, a čeka je bankrot

    Crna Gora je od 2017. članica NATO ali u odnosu na Srbiju prednjači i u članstvu za Evropsku uniju. Međutim, naš sagovornik je kategoričan - ova Evropska unija nije merilo nekog kvaliteta i njihova pohvala ne bi smele mnogo da znači u realnim osnovama. Naravno, dodaje on, dnevna politika će se uvek osloniti na takvu pohvalu ne vodeći računa da više hvali sebe.

    „Političari prenaglašavaju svoje učešće u ekonomskom životu i normalno da je sve prikazuju kao uspeh. Crna Gora ima dosta specifikuma koji ne daju šansu za velike uspehe — ima 600 hiljada stanovnika, deindustrijalizovanu ekonomiju i najveću stopu nezaposlenosti na Balkanu koja iznosi 15 odsto. Ono što najviše brine jeste nezaposlenost mladih u kategoriji od 16 do 35 godina koji ovde ne vide šansu i odlaze još za vreme školovanja“, ocenio je Bušatlija.

    Čitav sistem tranzicije, odnosno tajkunizacije, smatra on, doveo je do toga da je u zemlji izražena polarizacija i da je sada pola stanovništva na granici siromaštva, dok se ovdašnji političari hvale sa BDP-om i upoređuju ga sa drugima.

    „Do pre dve godine jeste bio najveći na Balkanu ali je to bilo zahvaljujući velikom dugu. Ovo je zemlja koja jedva 15 posto svoga uvoza može da plati svojim izvozom (dok je to u Srbiji 70 odsto). Javni dug je prešao skoro 70 posto i na njemu se ne može živeti dugo. Smatram da je Crna Gora veoma blizu toga da dođe u situaciju da možemo da očekujemo i bankrot, jer će joj sve teže biti da se zadužuje”, rekao je Bušatlija.
    Mahmut Bušatlija (Stanko Crnojević)  ispred donjeg manastira Ostrog
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Mahmut Bušatlija tokom intervjua za Sputnjik

    On ne vidi neku osnovu za optimizam, osim ako to nije optimizam strukture na vlasti koji gleda da proda svoj imidž što bolje za sledeće izbore.

    Arapi lažni, Kinezi fer investitori u Crnoj Gori

    Od donošenja Zakona o slobodi veroispovesti mnogi su kao jedan od razloga za njegovo usvajanje navodili prisvajanje crkvenog zemljišta na Buljaričkom polju. Bušatlija sa sigurnošću kaže da zna da je jedna crnogorska advokatska kancelarija dovodila određene Arape u Mitropoliju crnogorsko-primorsku.

    „Oni su bili zainteresovani za kupovinu crkvenog zemljišta na Buljaricama ali sam po tim ljudima zaključio da iza svega stoji crnogorski novac koji je ranije iznesen iz zemlje pa se sada deo tih para vraća kroz projekte koji se prikazuju kao arapski. Tivat je mesto gde su oni najviše uložili i koje se predstavlja kao jedno od najrazvijenijih opština. Na žalost, to ne oslikava stvarno stanje na terenu“, dodaje on.

    Sa druge strane, ono što je očigledno, kaže Bušatlija, to su poslovi Crne Gore sa kineskim kompanijama. Za kritiku je činjenica da zemlje Balkana same odlučuju o projektima i donose pogrešne odluke – rade one koji su neisplativi. Toj kategoriji pripada i autoput u Crnoj Gori koji navodno treba da se nastavi i sa srpske strane.

    Mahmut Bušatlija (Stanko Crnojević) u biblioteci koja se nalazi u okviru masnatira Ostrog.
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Mahmut Bušatlija u biblioteci koja se nalazi u okviru manastira Ostrog.
    „Sa ekonomske strane, to je neprihvatljiv projekat, jer povezivanje Beograda i luke Bar autoputem apsolutno nije isplativo. Mnogo bolji projekat bila je obnova železničkog saobraćaja, jer je to jedini vid transporta koji bi mogao da doprinese podizanju prometa sa dva na pet miliona tona godišnje, a i deset puta je jeftiniji od drumskog“, ocenjuje on.

    Autoput u Crnoj Gori je, kaže naš sagovornik, dokaz da Kina ne vrši političke pritiske kroz svoj ekonomski razvoj. Oni ne insistiraju na sprovođenju ugovora koji im daje za pravo da daleko brže rade, već ostavljaju državi da ona reši pitanje eksproprijacije iako bi po osnovnom ugovoru mogli da vrše veliki pritisak.

    „Kinezi procenjuju da Crna Gora ne može da vrati dve milijarde evra, pa je bolje da stanu u trenutku kada je dug 358 hiljada i zato ceo projekat kasni“, objašnjava ovaj stručnjak za investicije.

    Korona i kineska ekonomija

    Šta će se nakon virusa korona desiti sa kineskom privredom za Bušatliju nije nepoznanica. On tvrdi da je Kina mlada, visoko industrijalizovana zemlja i najveći je proizvođač na svetu.

    „To je postala zahvaljujući žilavom temperamentu i milenijumskim sticanjem iskustava, jer kod njih vreme ne igra neku veliku ulogu, ali posvećenost je jako važna. Čitava njihova istorija dovela je do toga da se veoma brzo adaptiraju. To prenose i na industriju što je u kriznim situacijama veoma važno da bi zemlja što pre stala na noge,” smatra naš sagovornik. 

    Kao dokaz za to je i činjenica da su za manje od tri meseca, ne samo lokalizovali virus nego uspeli i da obnove industriju u najugroženijim delovima. Sa druge strane, veoma su spremni da pomognu ostalima u nevolji što smo mogli da vidimo na primeru Italije, rekao je Bušatlija.


    Pročitajte još:

    Tagovi:
    epidemija, virus korona, ekonomija, Litije u Crnoj Gori, manastir Ostrog, Mahmud Bušatlija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga